Приликом избора сорти за подизање воћњака мора се водити рачуна о односима основних и сорти опрашивача. Ово је нарочито значајно код странооплодних воћних врста као што су јабука, крушка, већина сорти трешње, бадема, неке сорте вишње, кајсије и шљиве. У условима њиховог самоопрашивања изостаје заметање плодова или је оно мало и безначајно. Због тога се ове врсте не могу гајити у једносортним, чистим засадима. Опрез је потребан и код тзв. једнополних врста попут ораха, леске, питомог кестена.
Сорте опрашивачи треба да имају добру клијавост полена, да им се фенофаза пуног цветања подудара бар 50 одсто с фенофазом цветања основне сорте. Важно је и да су компатибилне са сортом коју опрашују, ступају у период плодоношења истовремено с основном сортом и да су приближно исте дуговечности. Комаптибилне су сорте код којих се после страног опрашивања стварају плодови са семенкама нормалног изгледа. У условима када је било који од ових фактора занемарен, висина приноса и квалитет плодова могу бити угрожени.
Најбоље је да се у засаду посаде два уместо једног опрашивача, јер у неповољним условима може да изостане цветање, па главну сорту нема ко да опраши. Најбоље је да су опрашивачи довољно близу сортама које опрашују.
У засаду јабуке треба да буду заступљене најмање три диплоидне сорте које се међусобно добро опрашују и оплођују. Ако је посађена једна триплоидна сорта (црвена боскопка, јонаголд, колачара, муцу, тимочанка, зеленика), важно је да поред ње буду присутне још три диплоидне сорте (опрашивачи) које истовремено цветају. Оне ће је опрашивати, а опрашиваће се и међу собом. У таквим условима триплоидна сорта може да заметне задовољавајући број плодова, али је у њима број семенки нормалног изгледа обично мали. Приликом заснивања воћњака треба настојати да број редова сваке сорте буде паран због лакше организације послова, заштите и бербе плодова.
И за бројне сорте крушке морају се обезбедити опрашивачи. Већина сорти ове врсте је диплоидна, а релативно мали број је триплоидан, попут караманке и јерибасме (смањена способност оплодње). Не треба заборавити да се ни све диплоидне сорте не могу међусобно комбиновати, због појаве тзв. међубесплодности. Приликом подизања засада треба бирати сорте опрашиваче које су потпуно међусобно компатибилне.
Многе сорте трешње су странооплодне, односно захтевају опрашивача. Постоје и самооплодне сорте које се гаје у једносортним засадима, а могу да послуже и као опрашивач за самобесплодне сорте. Неке од њих су стела, сантина, санберст, лапинс, скина, свитхарт итд. Међутим, и овде могу настати проблеми. У годинама са повољним временским условима у време цветања може се десити да заметну превише полодова. Такво прерођавање је неповољно јер може смањити крупноћу плодова. Такође, због великог броја и збијености плодова постоји могућност појаве трулежи.
За разлику од трешње, већина сорти вишње је самооплодна (облачинска, рекселе, хајманова конзервна, хајманов рубин, келерис 14, крупна лотова итд.). Постоје и делимично самооплодне – мајурка, чачански рубин, рани метеор, монтморенси и самобесплодне сорте керешка, чернокорка, већина сорти мареле… За праксу су најзначајније самооплодне сорте јер могу да се гаје у чистим, једносортним засадима, а да при томе обилно рађају. Не треба заборавити да код делимично самооплодних сорти заметање плодова зависи и од климатских услова и да често доста варира.
Иако се самооплодне сорте трешње и вишње могу гајити у чистим, једносортним засадима, боље ће рађати ако им се обезбеде сорте опрашивачи, или се у засаду посади више сорти.
Пожегача, чачанска родна, билска рана, викторија, метлаш и друге самооплодне сорте шљиве могу се гајити у чистим засадима. Према наводима појединих аутора, делимично самооплодне (италијанка, аженка, стенлеј, зелена ренклода, калифорнијска плава, чачанска лепотица) боље ће рађати ако им се обезбеди опрашивач. Опрашивач је обавезан за самобесплодне сорте попут црвене ранке, рут герштетера, чачанске ране, чачанске најбоље, чачанског шећера…
За леску је карактеристична честа појава неједновременог цветања мушких и женских цветова. Садњом више сорти избегава се неродност. Обично се сади једна или две главне сорте и два-три опрашивача. За сигурно опрашивање ораха неопходно је у засаду обезбедити минимум око десет одсто сорти опрашивача. Поред ресања, у периоду цветања водећих сорти морају да задовоље и квалитетом плодова и високим приносима.
Када је у питању малина економски значајније сорте (виламет, микер, тјуламин, полка, херитиџ) у великом степену су самооплодне и добро рађају у једносортним засадима. Овде се морају обезбедити инсекти опрашивачи. Сличне особине имају и сорте купине.
С. Малиновић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
