Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ОРАХ: Велика шанса воћарства Србије

ОРАХ: Велика шанса воћарства Србије

183

Пратећи тенденције у свету, поготово у Америци и Италији, а у последње време и код нас, имао сам потребу да напишем афирмативни текст о гајењу ораха. Ова воћна врста је недовољно заступљена у Србији, иако има велике шансе у извозу, поготово на европско тржиште. Жеља ми је да укажем на најважније аспекте у технологији производње ораха, почев од избора локалитета, преко припреме земљишта, растојања за садњу, избора сорти и подлога, формирања узгојног облика, резидбе, ђубрења, одржавања засада у воћњаку, до бербе, како бих упознао потенцијалне произвођаче на које све факторе треба да обрате пажњу, како не би у старту или касније направили грешке, које доста коштају, а у појединим случајевима се и тешко отклањају.

Пише: Проф. др Зоран Кесеровић

У последње време све је веће интересовање код нас за подизање засада ораха. Иако је у Србији доста рађено на селекцији ораха и технологији производње, мора се направити велики заокрет и у технологији производње, и у структури сортимента ораха. Имао сам прилику да обиђем најсавременије засаде ораха у Италији, а у последње време и у Србији, али сам видео и засаде где су направљене велике грешке приликом избора садног материјала, који су морали бити искрчени.

У производњи ораха код нас присутне су јако велике осцилације из године у годину. Највећи род био је 2009. године с укупно 27.554 тоне, а најмањи 2021. године са само 7.645 тона, а просечна производња у последњих 5 година била је 9.296,8 тона. Из ових података види се да је у Србији дошло до пада производње ораха у односу на 2000. годину за 100 одсто. Водеће земље у свету у производњи ораха су Турска, Италија и САД, а у Европи Италија и Шпанија.

На мраз најотпорнија сорта Шампион

Интензитет фотосинтезе ораха повећава се до 28 °Ц, а на преко 40°Ц се фотосинтеза зауставља и на плодовима и младарима се јављају ожеготине. Орах најбоље успева у виноградарској зони. За почетак вегетације потребна је знатно већа сума температура, него већини других воћних врста континенталне зоне.

Корен ораха у периоду мировања ретко трпи оштећења од мраза, јер дебље жиле издрже и до -10 °Ц и ниже. Вегетативни пупољци издрже од -20 до -32 °Ц, у зависности од сорте и припремљености за зимско мировање. При температурама од -25 до -27 измрзавају мушки цветни пупољци и делом вегетативни, а при -28 до -29 °Ц леторасти. Године 2012. температуре од -28 до -30 °Ц утицале су на измрзавање сржи код свих сорти ораха у равничарском делу Војводине, осим код сорте Шампион.

Позни пролећни мразеви наносе најчешће и највеће штете ораху. Млади плодићи ораха могу да издрже само до -1°Ц, кренули младари издрже до -2 °Ц, а отворени мушки цветови до -3 °Ц. При избору сорти за гајење у неком рејону треба бирати оне с касним почетком вегетације. Сорте са дугом вегетацијом (француске сорте) могу страдати и од првих јесењих мразева, али и од ниских зимских температура, јер неприпремљене улазе у мировање.

Орах је хелиофилна биљка, има природно разведену и ретку круну, како би се светлост боље користила.

Благи нагиби и северне експозиције

Орах успева на земљиштима различите структуре, али су најпогоднија дубока, плодна земљишта са добрим водним и ваздушним режимом, као што су черноземи и алувијални наноси. Орах успева на земљиштима са рН вредношћу од 4,5 па све до 9, али је најпогоднија рН између 7 и 7,5. За раст и развој ораха довољно плодно земљиште треба да садржи преко 3% хумуса, 250 до 300 ppm лако усвојивог калијума, од 80 до 100 ppm лако усвојивог фосфора и 6 до 8 ppm лако усвојивог гвожђа.

За узгој ораха најпогоднији су благи нагиби, а то могу бити и северне експозиције због мањих температурних колебања и каснијег почетка вегетације. Затворени терени, тј. Мразишта, нису погодни за гајење ораха. Велике водене површине одбијају светлост на воћке, температурна колебања су мања, а и релативна влажност ваздуха је већа, што углавном (осим већег напада гљивичних обољења) има позитивно дејство на воћке.

Привредно значајне сорте

Јупитер је чешка сорта ораха која се одликује краћом вегетацијом. Средње је бујна и родна. Формира пуно реса. Добар је опрашивач за многе сорте. Плод је средње крупан (12 г), овалног облика. Љуска је глатка, а рандман око 50 %. Језгро је нешто тамније боје. Може се гајити у континенталним условима. Недостатак ове сорте је тамна боја језгра. Може да се користи као опрашивач.

Шејново је позната бугарска сорта. Одликује се средњим почетком вегетације, а врло касно је завршава. Стабло је средње бујно и врло родно, због великог коефицијента гранања. Маса плода је око 12 г. Рандман језгра је око 54 %. Љуска је танка, а језгра се лако вади из љуске. Мана ове сорте је касни завршетак вегетације и нешто тамнија језгра. Добре је родности и има добар рандман. У старим засадима у Србији је водећа сорта ораха.

Расна је селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду. Вегетацију започиње истовремено са сортом Јупитер, а завршава неколико дана раније. Средње је бујности и високе родности. Рано ступа у плодоношење. Цвета скоро хомогамо. Због касног почетка вегетације, избегава пролећне мразеве. Има крупне плодове (око 14 г), мало купасте. Рандман језгре је око 52%. Може се гајити у свим воћарским рејонима и у континенталним климатским условима. Поред сорте Шејново у старим засадима показала се као најбоља селекција. Има танак ендокарп и језгру нешто светлију од Шејнова, која се лако вади из ендокарпа.

Шампион је сорта Пољопривредног факултета у Новом Саду. Одликује се краћом вегетацијом која започиње 2 до 3 дана након сорте Шејново, а завршава је 10 до 15 дана раније. Средње је бујности и врло родна. Веома је отпорна на зимске мразеве. Цвета протандрично. Плод је изузетно лепог облика, просечне масе преко 14 г. Језгро је лепе, светле боје. Рандман је врло висок (око 58 %). Препоручује се за гајење у виноградарској и медитеранској зони, мада се због кратке вегетације може гајити и на подручју континенталне климе. Шампион је сорта која је показала највећу отпорност на ниске зимске температуре, али је јако осетљива на пегавост листова.

Срем је сорта Пољопривредног факултета у Новом Саду. Вегетацију започиње 2 до 3 дана пре сорте Шејново, а завршава скоро истовремено. Стабло је средње бујно до бујно. Плод је врло крупан (14 до 15 г), лепог изгледа. Љуска је глатка и врло танка. Рандман језгра је око 57 %, а језгро светле боје. Препоручује се за гајење у виноградарској зони.

Тисаје сорта Пољопривредног факултета у Новом Саду (аутори Д. Словић, С. Церовић и Б. Голошин). Вегетацију започиње и завршава приближно кад и Шејново. У цвасти има и до 20 цветова, од којих остане 7 до 8 плодова. У већини година цвета хомогамо. Плод је врло крупан (око 15 г), округластог облика, језгро не испуњава најбоље љуску, али је љуска танка, па је рандман доста висок (51%). Језгро није довољно светло. Препоручује се за гајење у виноградарској зони.

Сава је селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду. Стабло је средње бујно. Вегетацију започиње неколико дана пре сорте Шејново, а завршава око 10 дана раније. Велике је потенцијалне родности, јер је родност латералних пупољака преко 80 %. Рађа редовно, чак и у годинама када страда од пролећних мразева. Плод је округлог облика, масе око 12 г. Љуска је танка. Језгро је светло и лако се вади из љуске. Рандман је око 53 %.

Касниродни је селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду. Стабло је средње бујно. Вегетацију започиње врло касно, око 15 дана после сорте Шејново, а завршава око 10 дана раније. Избегава позне пролећне мразеве. Родни су јој и латерални пупољци. Цвета скоро хомогамо. Плодови су средње крупни (око 12 г), мало купасти. Језгро је лепе светле боје. Рандман језгра је нешто нижи (46%) што јој је једина мана.

Овчарје селекција Института за воћарство у Чачку. Стабло је средње бујно. Вегетацију започиње средње рано. Цвета протандрично. Плод је крупан, просечне масе 13,6 г, а рандман језгре је око 48 %. Језгро је светле боје и лако се вади из љуске.

Geisenheim 139 је немачка селекција. Плод је средње крупан (12 до 13 г), лепог облика, светле и доста глатке љуске. Рандман језгра је доста низак (48%). Реса веома касно, па је добар опрашивач за касне сорте.

Geisenheim 251 је немачка селекција. Реса доста дуго, тако да је погодан опрашивач за све предложене водеће сорте. Има средње крупне плодове (13 г). Рандман језгра је доста низак (45%).

Неопходна промена сортимента

Од свих наведених сорти, у старим засадима највише су заступљене Расна и Шејново. По мом мишљењу, мора се направити заокрет и у наредном периоду треба подизати засаде са сортама које имају латералну родност, а то су: Chandler, Tulare, Lara и Howard, а као опрашивачи да се користе Fernor, Fernette и Franquette.

Од свих подлога најбоље су се показали сејанциобичногораха, посебно у условима континенталне климе, који имају најбољи афинитет с орахом. Калемљени орах пророди у другој, најкасније у трећој години и добро рађа. Сејанци црног ораха (Juglans nigra) најчешће нису довољно развијени (немају довољну дебљину) да би се могли калемити. Између сорти ораха и црног ораха као подлоге често се јавља тзв. касна инкомпатибилност. Калемљене на црном и на манџуријском ораху, сорте ораха слабије рађају него калемљене на сејанце обичног ораха. Парадокс је изузетно бујна подлога, бујнија и од родитељских парова (Juglans hindsii x Juglans regia). Ова подлога је отпорна на трулеж врата корена и нематоде.

Савремени интензивни засади

У Србији се до скоро орах гајио на растојању 8 до 12 метара између редова и у реду. Међутим, у савременим интензивним засадима између редова користи се размак од 7 до 8 метара, а у реду 4 до 5 метара.

Ако се испоштују све ове мере, уз сортимент који је предложен може се у 6. години у ендокарпу очекивати око 1.200 до 1.300 кг. Цена у ендокарпу је негде око 5 евра. По мојој процени, у 4. или 5. години може се очекивати да приход покрије трошкове производње.

Предности гајења ораха у односу на остале воћне врсте су многобројне:

 Успева у лошијим агоеколошким условима,

 Отпорнији је на важније проузроковаче болести и штеточина,

 Плодови су транспортабилнији и лако се чувају,

 Дрво је квалитетније за прераду,

 Засади су дуговечнији и преко 40 година,

 Дефицитарна је воћна врста,

 Коришћење плодова у кондиторској индустрији и за производњу уља.