Чим гране пролеће, коке носиље из Радишића јата, а има их више од 250, кренуће за кравама на пашу крај Вршевине. Придружиће им се и стадо сјеничке праменке, као и свиње моравке, аутохтоне и у Србији готово заборављене расе.
У кокошињцу на точковима у ливади крај реке коке ће носити органска јаја, каква пробирљиве муштерије све чешће траже. За тржиште Радишићи не брину, јер и сада све што произведу продају у Новој Вароши и на Златибору.
Да би опстао, сељак мора да сваштари
– Ауто приколицу сам адаптирао у покретни кокошар који ће пратити краве. На ограђену парцелу коју краве опасу пуштаћу коке да слободно шетају и да чепркајући по ливади растурају сточни измет који је остао иза крава и гноје парцелу. Нешто слично видео сам у Словенији где смо својевремено о трошку општине били на студијском путовању. На том принципу раде и фармери у Немачкој – каже за „Добро јутро“ Јован Радишић из Божетића код Нове Вароши.
У четворочланом домаћинству Радишића на Поповом брду изнад манастира Дубница планова и посла никада не мањка. Јован (44), његов брат Михајло (40) и родитељи Милош (73) и Војка (68) обрађују својих 15 и више од 50 хектара узетих у закуп, а осим сточарством које им је главни извор прихода, баве се и повртарском производњом „на велико“, за тржиште.
– Кромпир смо сејали на два хектара, а шаргарепу и црни лук на по десет ари, и све смо, као и неколико претходних година, продали са њиве приватном предузећу из Бруса које има ланац маркета у том делу Србије. Да би опстао, сељак, на жалост, мора да сваштари. Нема загарантованих цена ни откупа, па никада ниси сигуран где ћеш да добијеш, а где да кикснеш. Данас од 20 крава имаш исту зараду као пре деценију од десет – прича нам Јован.
А онима који посматрају са стране чини се да је Радишићима и 24 часа дневно мало за све послове на имању. Они пак тврде да није тако, мада гаје више од 400 разноразних „живуљки“ – краве, оваце, свиње, кокошке…
Моравке једу што нађу у природи
– Има доста посла, али уз добру организацију све се стигне. Лети се у ливади испомажемо са комшијама и пријатељима, а у њиви током садње и вађења плодова имамо и по дестак радника у надници. Гледам да, када год могу, и ван пољопривреде откинем неки динар. Имам комби па услужно превозим сезонце из Нове Вароши које ангажују малинари и произвођачи кромпира из суседне Ивањице. Значајан проход су нам и субвенције које држава даје за уматичена грла стоке – прича Јован.
У обору Радишића тренутно је петнаестак уматичених свиња расе моравка. Било их је и више али су јесенас део продали за клање. Три крмаче недавно су опрасиле двадесетак прасади, па ће да прошире крдо. Моравка, која је карактеристична по црној чекињи, има низ предности у односу на белу свињу, па се у последње време и све више тражи.
– Циљ нам је да оформимо крдо од најмање сто свиња и надам се да ћу веома брзо успети у томе. Моравка је доста отпорнија од беле свиње, живи у заједници, па је и већи део године на отвореном, у загради или ливади. Пасу, једу корење и хране се оним што нађу у природи, због чега су месо и маст далеко бољег квалитета него код других свиња, те имају и бољу цену. Хранимо их и сурутком коју поклања млекара „Брђанка“ на Боровитој главици, као и сувим хлебом из пекаре. Имамо и своју мешаону, па за сву стоку мељемо житарице које купујемо на велико, јер се не исплати да сејемо сами – каже Јован.
Текст и фото: Жељко Дулановић
Рибњак на извору Вршевине
Радишићи су недавно узели од комшије у закуп и запуштени рибњак на извору Вршевине. Уз рибњак је имање које обрађују, па планирају да се баве и еко туризмом.
-Гости ће већ идућег лета моћу да купе или да код нас ручају рибу, а на менију ће бити и прасетина и јагњетина са ражња. Има услова за лепу летњу башту, а имаћемо и садржаје за најмлађе. Капарисао сам и неколико санских коза, купићу и магарца, па ће ту бити и својеврсни зоо-врат са многобројним домаћим животињама. Све је више туриста па за посету не бринем – каже Јован.
