За успешну производњу важна је добра припрема земљишта. Бирају се парцеле на којима није била велика закоровљеност, нарочито не оних корова који се размножавају ризомима. Основна обрада изводи се у јесен, да би се обезбедило повољно водно, ваздушно и топлотно уређење земљишта, веће резерве зимске влаге, уношење и разлагање заораних жетвених остатака, уништавање корова и штеточина.
У зависности од типа земљишта и предусева, изводи се крајем септембра на тежим земљиштима, а на осталим типовима до краја октобра. Ако се плуг користи за заоравање зелене масе (зеленишно ђубриво), препоручује се да се обави најмање две до четири недеље пре планиране сетве соје. У појединим случајевима, приликом слабије појаве корова и у сушним годинама могуће је применити редуковану обраду у узгоју соје. Могу се користити и разни системи, нпр. чешљаста дрљача, тј. дрљача с опружним зубима и култиватор за плитку обраду земљишта. У рано пролеће приликом повољних временских услова, ове машине треба користити више пута (два до четири), и то наизменично. Оне треба да се користе тако да коров или чупају, или одсецају и одлажу на површину земљишта. Међутим, редукована обрада није ефикасна у сузбијању ризомских корова, као што је у сузбијању клијанаца једногодишњих корова.
Предсетвена припрема
Оваква врста припреме подразумева образовање растреситог сетвеног слоја дебљине око 6 центиметара, поравнање (одстрањивање депресије на парцели), смањење испаравања воде из земљишта и брже загревање сетвеног слоја. Квалитетна предсетвена припрема обезбеђује уједначену дубину сетве семена соје, добру везу семена и земљишта и уједначено ницање усева и сазревање, што за резултат има смањење жетвених губитака.
Избор механизације и начин предсетвене припреме зависи од врсте земљишта и предусева. У неким деловима Европе примењује се посебан систем „false seed bed“ за бољу контролу једногодишњих корова, ако то временски услови дозвољавају. Овом методом семе корова се избацује на површину земљишта или близу ње, те се после клијања, када је коров још у раном стадијуму развоја (2 до 4 пуна образована листа), уништава поновном, врло плитком култивацијом. Корист од ове методе је да се смањи притисак једногодишњих корова, а како су они извор хранљивих материја, соја их може искористити током вегетације.
Ако је закоровљеност велика, метода се може поновити у више наврата пре сетве соје, уколико то дозвољава влажност земљишта. Да би се обезбедио раван сетвени слој, препоручљиво је да се користи сетвоспремач с ваљцима у задњем делу, којим се разбијају грудве (уситњавање), обезбеђује повољан капацитет за воду и постиже биолошка зрелост земљишта. Непосредно пред сетву препоручује се и фино равнање и стварање растреситог сетвеног слоја. Обавезно се мора водити рачуна о сабијености земљишта (удвајање точкова). Оно које већ има ситну структуру не треба ваљати, јер се може створити покорица, која отежава клијавост и ницање соје.
Потребе соје за хранивима
Систем покровних усева, зеленишног ђубрења, употреба стајњака и компоста у органској производњи, дају велики допринос у погледу додавања органске материје и подстицања биолошке активности земљишта. Ове мере чине минералне материје доступније биљкама, а продукте микробиолошке активности корисне за развој биљака. Правилном применом и припајањем стајњака земљишту обезбеђује се знатна количина азота за усев, а хранива из стајњака ослобађају се у дужем временском раздобљу (3 до 5 година). Примењује се код оних усева који добро реагују на њега, а соја се на парцелама сеје тек друге или треће године. Употребом стајњака у органској производњи соје, он обавезно мора да буде с фарме на којој се органски узгајају животиње. Компост је прилично уравнотежено ђубриво и веома је користан за образовање плодности земљишта током времена. У повољним производним условима и успешној инокулацији семена, соја се снабдева атмосферским азотом (фиксација), неопходним за раст и развој. Његово усвајање одвија се помоћу квржичних бактерија које се образују на корену соје. Такође, ако су преткултура и биљке за зеленишно ђубриво богати хранљивим материјама и ако су сејани пре соје, њене потребе за хранивима биће задовољене.
Превелика концентрација азота у земљишту у почетним фазама раста може проузроковати закашњење и слабије образовање квржица, што се одражава на принос и квалитет. Ђубрење фосфором у органској пољопривреди састоји се од подстицања свих мера које јачају биохемијску и микробиолошку активност земљишта, као и додавања органских ђубрива богатих фосфором. Предност соје у органској производњи јесте у томе што су биљке способне да усвајају и теже приступачне облике фосфора из земљишта, који су недоступни за друге биљне врсте. Остаци при преради шећерне репе садрже велике количине калијума, што представља јефтин и одличан извор овог минерала у органској технологији гајења.
Осим његовог додавања органским ђубривом биљног и животињског порекла, могуће га је додати и мешањем у облику патенткалијума, као и самлевених стена богатих њиме. Данас на тржишту постоји велики број средстава органског или неорганског порекла која се могу употребљавати у органској производњи, под условом да су уписана у Регистар средстава за исхрану биљака и оплемењивача земљишта.
Сетва директно зависи од квалитета основне обраде и предсетвене припреме, док квалитет сетве има утицај на клијање и ницање, остварење оптималног склопа, као и на принос и профитабилност производње соје. Квалитет семена зависи од услова успевања, као и од манипулације током дораде.
Оно је веома осетљиво на механичка оштећења, пре свега када је садржај влаге у семену мањи од 10 одсто. Такође, услови и дужина складиштења могу утицати на клијавост, као и на животну способност семена соје. После производне године у којој су преовлађивали неповољни временски услови у току наливања зрна и жетве, манипулацији (дорада и складиштење) таквим семеном мора се посветити посебна пажња. Произвођачи су обавезни да користе органски произведено семе. Ако није расположива довољна количина, може да се користи и уобичајено произведено семе, које није обрађено. У ту сврху, органски произвођачи контролној организацији морају да поднесу захтев за издавање специјалне дозволе за употребу уобичајено произведеног нетретираног семена.
За производњу је најсигурније користити сертификовано семе, а ефекти су:
-квалитетнији и испитан семенски материјал, као предуслов за постизање виших приноса и профита. Поједина истраживања показују да ово повећање може бити до 30 одсто;
-спречавање ширења коровских биљака семеном, те лакша борба против корова, уз смањење трошкова;
-спречавање ширења болести које се преносе семеном.
У органској пољопривредној производњи није дозвољена употреба ГМ соје. Такође, строго је забрањена њена дистрибуција и коришћење. Унутар ЕУ, као и у другим земљама (нпр. Швајцарска, Србија) и у уобичајеној производњи није дозвољено гајење ГМ соје, те је у нашој земљи смањен ризик од могуће контаминације органски произведене соје. У погледу контаминације ГМ сојом, гранична вредност за семе је 0 одсто. Веома је важно да се семе испита, тј. да поседује сертификат о одсуству генетске модификације. У земљама где се производила (нпр. Румунија) или где се производи ГМ соја (нпр. Украјина) морају да се предузму посебне мере ради спречавања ГМ контаминације. Према Уредби ЕУ о органској производњи, соја с присуством ГМ соје од 0,9 одсто не може да се сертификује као органска. Према Bio Suisse прописима, гранична вредност је 0,1 одсто и у дистрибуцији често важи нулта толеранција.
Најзначајније мере за спречавање потенцијалне контаминације су:
-избегавање коришћења туђе пољопривредне механизације – нарочито су ризичне сејалице, комбајн и транспортна средства која се користе и за усев из уобичајене производње;
-детаљно чишћење изнајмљене механизације – најризичнији су комбајни;
-физичко раздвајање органске и уобичајено произведене соје;
-употреба сертификованог семена чији је квалитет испитан и поседује сертфикат ГМ анализе, те је могућност контаминације одстрањена.
М. Волчевић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
