Pangasijus je vrsta slatkovodne ribe koja se često uzgaja u akvakulturi. Potiče iz reke Mekong u jugoistočnoj Aziji. Najprepoznatljiviji je po tome što ga karakteriše mlečno belo meso. Mlađi i sitniji predstavnici ove vrste gaje se kao akvarijumske ribe, dok oni stariji i krupniji mogu dostići dužinu od čak 1,5m i težinu od preko 50kg.
Kada je reč o zdravlju, mišljenja o pangasijusu su podeljena. To je relativno jeftina i pristupačna riba, ali je ljudi kupuju s oprezom, pošto njen kvalitet u mnogome zavisi od uzgojne prakse. Naime, neki uzgajivači pangasijusa koriste intenzivne metode uzgoja, uključujući primenu hemijskih aditiva i antibiotika, kako bi podstakli rast ribe i sprečili bolesti u gušćim ribnjacima. Ovi postupci mogu imati potencijalne negativne učinke na okolinu i rezultirati ostacima hemikalija u mesu ribe.
Kada je reč o nutritivnim vrednostima, pangasijus je izvor proteina, omega-3 masnih kiselina i vitamina A, C, E i D. Međutim, sadržaj omega-3 masnih kiselina u pangasijusu nije tako visok kao u drugim vrstama riba, kao što su losos ili skuša, na primer. U njemu takođe ima i natrijuma, magnezijuma, gvožđa, kalijuma,
Važno je napomenuti da kvalitet pangasijusa može varirati, u zavisnosti od uzgojne prakse i izvoru nabavke mlađi. On se često uzgaja u ribnjacima korišćženjem sistema intenzivne akvakulture. Za uspešno gajenje ove ribe koju ponekad, a često neporavdano, bije loš glas potrebno je ispuniti nekoliko kriterijuma.
Izbor ribnjaka: Za uzgoj pangasijusa bira se prikladan ribnjak koji treba da ima dovoljnu površinu i dubinu, kao i slobodan pristup čistoj vodi. Takođe, važno je da ribnjak ima dobar sistem protoka vode kako bi se osigurala cirkulacija i kvalitet vode.
Uzgojni materijal: Uzgoj pangasijusa može se obaviti korišćenjem mlađi ili većih riba. Uzgoj mlađi obično uključuje uzimanje jaja ili mlađi iz divljih populacija ili njihovo potomstvo.
Hranjenje: Pangasijus se hrani posebnom ribljom hranom, obično u obliku granula ili peleta. Hrana mora biti prilagođena njihovim prehrambenim potrebama, što znači da treba da ima adekvatan nivo proteina i drugih hranljivih materija.
Upravljanje kvalitetom vode: Kvalitet vode je ključan za uspešan uzgoj pangasijusa. Redovno se proverava i održava optimalan nivo pH vrednosti, temperature, kiseonika u vodi i drugih parametara. Filtracija i pročišćavanje vode takođe su važni, kako bi se uklonili otpadni proizvodi riba i održala čista voda.
Upravljanje bolestima: pangasijus može biti osetljiv na bolesti. Zato se sprovode mere prevencije i nadzora, kako bi se smanjio rizik od bolesti. Ovo uključuje upotrebu sigurnih i odobrenih lekova ili vakcina, kao i redovno nadziranje riba.
Uzgojna faza i rast: ova riba se uzgaja nekoliko meseci do godinu dana, u zavisnosti od ciljane veličine ribe. Za vreme uzgoja redovno se kontrolišu veličina, težina i zdravlje pojedinih primeraka, kako bi se stekla slika o populaciji.
Berba: Kada ribe dostignu željenu veličinu, sprovodi se berba ili žetva. Ribe se obično hvataju i selektivno odabiru prema veličini ili težini. Potom se pripremaju za distribuciju ili preradu.
I. Š.
