Када припеку летње врућине, парадајз вапи за водом и без ње род, а и живот биљака је угрожен. Не каже се забадава да је вода услов живота и њена доступност гајеним биљкама највише утиче на квалитет и на родност.
Пише: Светлана Мујановић
Парадајз, који се, чини нам се, гаји на великим површинама, и у свакој башти, па и у саксијама на терасама и балконима, и поред дубоког корена, тражи честа заливања. Како, када и којим количинама му ваља утољавати жеђ питали смо диплпмирану инжењерку Сњежану Вујиновић, саветодавца за мелиорације земљишта у ПССС у Крушевцу.
Од расађивања до бербе
Како указује инж. Вујиновић, парадајз има добро развијен коренов систем који у плодним земљиштима може продрети на дубину и до 150 цм. а максималну дубину достиже око 60 дана после расађивања. Први цветови, па и плодови парадајза, формирају се на етажама најближим земљи па се „пењу“ до врха. Вегетациони период му траје 90 до 150 дана.
Највеће количине воде парадајз троши из дубине од 50 до 70 цм. Ипак, иако развијен, корен му је релативно слабе усисне моћи, и зато захтева повишену влажност земљишта. Она треба да је у континуитету, јер водни стрес влажно-сушно у фазама укорењавања расада, цветања и интензивног порастa плодова, нajвише умањује приносе.
Ово поврће се први пут залива заједно с расађивањем, други после три до пет дана, када се попуњавају празна места. После расађивања не би га требало заливати 10 до 15 дана како би се биљке подстакле да брже стврају робустан корен који би био способан да усваја што више воде. Вегетациона заливања би требало да буду по турнусима. До појаве првих плодова залива се сваких 8 до 12, а касније, размак је 5 до 10 дана. Сорте с вишекратном бербом, у које спадају све које се гаје на окућници и малом поседу, које траже притке или полежу по земљи, док траје берба заливају се по потреби, обично после сваке бербе.
После расађивања, у фази формирања цветних заметака па до појаве првих плодова пожељна је нижа влажност, да би се образовао што већи број цветова и плодова. Затим се влажност земљишта повећава. Важно је да се, када плодови парадајза буду у фази технолошког дозревања, што је код већине сорти и хибрида од средине јула до пред крај лета, избегава обилно и неправилно наводњавање, као и смењивање сувих с влажним периодима. Поремећени ток влажности узоркује пуцање плодова, а таквим су смањени квалитет и тржишна вредност.
Предност систему кап по кап
У производњи поврћа важно је знати која норма заливања се препоручује за коју врсту. Неупућеним баштованима на први поглед су збуњујући изрази – норма наводњавања и заливна норма. Норма наводњавања је основни елеменат и први корак код одређивања елемената наводњавања, а представља укупни недостатак (дефицит) воде у вегетацији једне биљне врсте. Одређује се тако да се од укупно потребне воде, одузме укупно расположива вода у вегетацији. Израчунавањем ове норме зна се коју количина воде биљкама треба додати у вегетацији. Норму наводњавања је потребно расподелити у неколико заливних норми, а заливна норма је количина воде која се додаје у једном наводњавању. Из наведеног произлази да је заливна норма део норме наводњавања. Збир свих заливних норми представља норму наводњавања. Заливне норме нису једнаке током целе вегетације. За парадајз заливна норма је 30 до 50 мм, а норма наводњавања 250 до 300 мм. Норма заливања у многоме зависи од физичких својстава земљишта. У овом, само на изглед компликованом систему, важан је и број заливања, и он варира у зависности од количине и распореда падавина.
Приликом избора система за наводњавање поврћа уопште, посебно парадајза, предност треба дати систему кап по кап, јер најрационалније троши воду, не кваси надземни део биљке и могућа је истовремена примена и водотопивих ђубрива кроз систем.
Највеће количине воде ово поврће узима из активне ризосфере, а то је дубина 50 до 70 цм. Када се у том слоју потроши 60 одсто приступачне воде, а то је 80 процената пољског водног капацитета, биљка успорава пораст. Због тога влажност земљишта у усеву парадајза ваља често контролисати и заливањем је надокнађивати.
Заливање ускладити с наменом плодова
Произвођачи парадајза морају знати да количину воде и динамику заливања треба подредити намени плодова. Највећи принос парадајза за салату добија се честим заливањима малим количинама воде, док се у производњи овог поврћа за индустријску прераду и механизовану бербу примењују обилна, али ређа наводњавања, а последње заливање обавља се много пре бербе. Није на одмет предочити да парадајз воли воду, али не и забаривање. Сувишним наводњавањем у периоду цветања повећава се опадање цветова и смањује заметање плодова, подстиче прекомерни вегетативни пораст биљака и одлаже сазревање.
