Крајем новембра и почетком децембра, ако није било јаког мраза, у пластеницима и баштама може се наћи још парадајза, који није стигао да сазри. Зелени плодови подједнако су вредни као и зрео парадајз. Треба их само правилно чувати, како би опстали већи део зиме и на крају сазрели. Већина ће попримити црвену боју, пре него што стигне Нова година, али су изузетно здрави и ако се једу незрели.
Текст и фото: Биљана Ненковић
Ни бета каротен не мањка
За разлику од другог воћа и поврћа, зелени парадајз садржи све хранљиве материје, чак и када није потпуно зрео. Богат је антиоксидансима, витамином Е и Ц. Антиоксиданси су између осталог корисни у смањењу ризика од срчаних обољења. Витамин К учествује у правилном згрушавању крви и везује калцијум, од кога су кости јаче. У зеленом парадајзу налази се три пута више калцијума него у зрелом, а он је важан микроелеменат и за јачање вена.
Шоља зеленог парадајза садржи до 43 мг фосфора који је важан за раст и здравље костију. Садржи и велику количину флаваноида који јачају зидове крвних судова и чине их отпорнијим на пуцање. Упркос одсуству црвене боје, садржи подједнаке количине бета каротена, као да је већ сазрео. С обзиром да су његове нутритивине вредности доказане, остаје питање како га сачувати током зиме и што дуже користити у свежем стању. Док се чека њихово зрење, препорука је да се у исхрани подједнако користе и зелени.
Нису сви незрели плодови погодни за дозревање и чување. Изузетно мали плодови, који нису достигли величину карактеристичну за ту сорту, не могу се чувати, већ се прерађују у зимницу. Зелене плодове потребно је обрати по сувом времену и пре него што ноћне температуре падну испод 5 степени. Треба их добро очистити и водити рачуна да се плод механички не оштети.
Како се чувају и како дозревају
За чување плодова не треба много светлости, а температура је најважнији фактор. Зелени парадајз може да се остави и на прозорским даскама, али мана тог најједноставнијег начина је у томе што почне да зри само са стране с које допире сунце, а супротна остаје зелена. Плодови не смеју међусобно да се додирују. Треба их ставити на место са добром вентилацијом, одговарајућом влажношћу ваздуха, да не би дошло до исушивања. Идеална је температура од 20 до максимално 25 степени. Може да се остави на полицама, у кутијама или гајбицама. Уколико се остављају у слојевима, треба између плодова ставити папир. На неколико дана треба проверити да ли је неки почео да трули и избацити га.
