Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО Пепелница не штеди ни краљицу цвећа

Пепелница не штеди ни краљицу цвећа

238

Ружа је била и остала краљица цвећа чије богатство мириса, боја и форми изазива дивљење. Ни њу, међутим, не заобилазе болести и штеточине које могу да јој умање лепоту. Најупорнија и најпогубнија је пепелница коју изазива гљива Sphaeroteca pannosa. Врло често, први симптоми се запажају на почетку вегетације када се појављују уздигнуте црвенкасте површине на лицу младих листова.

Гљива напада све биљне органе. Листови се увијају и суше, а пупољци и младари изгледају као да су посути брашном. За разлику од пламењаче, пепељасту превлаку код пепелнице могуће је уклонити трљањем, али то није ефикасна и потпуна заштита. Развоју ове болести погодују влажно време, нагле промене температуре, недостатак светла, чак и претерана употреба ђубрива. Лист губи способност фотосинтезе при чему се биљка слабије развија, а цвету пада тржишна вредност.

Пламењача, звездаста пегавост, сива трулеж…

Следећа, не и мање штетна је пламењача коју изазива гљива Pseudoperonospora sparsa. Знаци болести се прво виде на наличју листа као пепељаста превлака или белосиве мрље, док се на лицу уочавају смеђецрвене флеке које се шире и на петељке листова и дршке цветова, и на младе избојке. Због сиве превлаке често је мешају с пепелницом. И док су код пепелнице заражени биљни делови прекривени пепељастим превлакама које се дају уклонити трљањем, код пламењаче је лице листова прекривено смеђецрвеним мрљама, а наличје сивкастим превлакама, односно спророносним органима, конидиофорама с конидијама. Како болест напредује тако се све више листова и цветова суши. Заштита почиње чим се открију први знаци. Али, пре употребе фунгицида оболеле руже треба добро орезати, скинути све заражене делове и спалити, а потом оно што је остало од грма опрскати раствором Стар 80 WП (0,25%) или Ридомил голд МЗ 68 ВП у концентрацији од 0,25 %. Превентивно може помоћи прихрана ђубривима са већим уделом калијума.

Звездасту пегавост руже, коју негде зову и црна пегавост, проузрокује гљива Marssoninа rosae, честа је и доста опасна болест која напада листове. Препознаје се по округластим и звездастим пегама тамносмеђе до тамноцрвене боје, које у поодмаклом стадијуму поцрне. Образују се на горњој страни листа и пречника су од 2 до 12 мм. Гљива лучи гас етилен, који касније изазива жутило околних листова и отпадање. Због тога, већ у јуну, виде се огољени грмови ружа. Патоген презимљава на отпалим листовима или на гранама руже, па је важно сакупити све што се нађе суво око грмова, листове и цветове, орезати заражене избојке и све то спалити. У подручјима где се болест чешће јавља руже треба редовно штитити од јуна до краја септембра, а могу се користити Дитхан М-45, Антракол, Бајкор, Бајлетон специјал и слични.

…лисне ваши, црвени паук, ружина осица

Сива трулеж, изазива је гљива Botrytis cinerea, појављује се на ружама када је током више узастопних дана време влажно и топло. На листовима се примећују сиве, плесниве превлаке, које с временом потамне, лист труне, а цветни пупољци отпадају пре отварања. Ефикасну хемијску заштиту дају фунгициди из групе ботритицида, а превентивну резање и спаљивање заражених цветних пупољака.

Од штеточина, руже најчешће нападају лисне ваши, које насељавају младе листове, пупољке и врхове младара, све делове на којима има младог, нежног ткива. Бледозелене ваши често се чврсто приљубе уз биљку и сишу сокове, те се лист и цвет деформишу, вену и суше се. Појављују се сваке године, а поготово по топлом и влажном времену. Имају више генерација које се често преплићу, па с хемијском заштитом треба започети чим се на младим листовима и цветним пупољцима открију први инсекти. Осим што праве директне штете, опасни су и по индиректним, јер преносе вирусе, опасне микроорганизме против којих још нема лека. Пре хемијске заштите, треба одсећи и спалити све јако заражене делове. Ваши презимљују у пазусима лисних пупољака, грана, у грму руже и чим на пролеће гране сунце почињу да се хране. Руже се могу штитити свим инсектицидима, сви делују, али за сваку активну материју је карактеристична дужина деловања, те треба пажљиво прочитати упутство.

Црвени паук Tetranychus urticae, зову га још и копривина гриња, је још једна честа штеточина на ружама. Појављује се на горњој страни, око жилица листа као жућкастобела тачка, док се на доњој страни листа могу назирати врло ситни црвени пауци у белој паучини. Нападнути листови се суше, жуте и отпадају. Као и ваши и он има пуно генерација, истовремено се на листовима налазе сви стадијуми и, где се појави, тешко га је искоренити без редовне заштите акарицидима.

И ружина осица је честа штеточина на ружама. То је око 10 мм дугачак инсект који своја јајашца одлаже у вршне избојке, па се из њих излегу плаво-зелене гусенице с црним брадавицама које се хране ружиним листовима. Оне су веома прождрљиве и за кратко време изгризу листове остављајући неоштећене само нерве. Заштита се своди на механичке и хемијске методе. Прво се механички, рукавицама или одсецањем гране с гусеницама и бацањем у ватру смањи бројност, а потом се биљке опрскају инсектицидом Карате зеон или се припреми домаћи препарат на бази тимијана.

Чим се појаве први знаци пепелнице, неопходно је биљке заштитити регистрованим препаратима, али прво се одрежу сви заражени делови и спале. Подједнако су ефикасни Бајкор ВП-25, Бајлетон, Антракол, Рубиган, Сапрол, Сабитан. Прска се у вечерњим или раним јутарњим сатима када је време тихо и не очекује се киша. Када је зараза јака прскање се понавља кроз десетак дана, а код слабе инфекције, када су услови неповољни, биљке се штите по потреби.

Пише: Светлана Мујановић

Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.

Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.

Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.