Пепино мелон (Solanum muricatum) или мини диња није толико распрострањена биљна врста код нас и тешко да се може наћи у маркетима и пијацама, већ једино код произвођача и љубитеља егзотичног воћа и поврћа. Један од њих је и Живојин Антић из Ћуприје који се, између осталог, бави узгојем необичних сорти воћа и поврћа.
Пише: Јелена Лукић
Пепино се широм света одгаја у великим количинама. Пореклом је из Јужне Америке, где су га преци данашњих Перуанаца, Чилеанаца, Уругвајаца гајили пре више од хиљаду година. Гаји се у умереним и суптропским пределима, као што су Израел, Шпанија, Нови Зеланд и Калифорнија. Расте на надморској висини од 1.000 до 3.000 метара.
Вишегодишња је биљка која се код нас узгаја као једногодишња, због јаких мразева. Узгаја се због сочних плодова који имају укус диње, али су чвршће структуре. Као и диња, пепино има малу шупљину која садржи мноштво малих и слатких семенки које се могу јести. Беру се када добију боју или када омекшају, углавном у октобру, а могу на неком хладном месту да стоје још бар месец дана. Плодови ове мини диње су величине јајета, танке, глатке коре која прелази из зеленкасте у жућкасту, с љубичастим пругама.
Жбун или двометраш
– Пепино је близак рођак парадајзу или патлиџану. Тако се и гаји. У Кини и Јужној Америци гаји се у облику жбуна као детерминантна сорта или на једној грани као парадајз. Тада се скидају заперци и може да порасте и до два метра у висину, и на свакој грани може да има од четири до пет плодова. Ја сам пепино гајио у облику жбуна. Расте веома брзо, и за само четири до шест месеци након што се посади, даје прве плодове. Цветови су груписани слично као и код кромпира и парадајза. Имају белу, бледорозе или јаркоплаву боју, а код неких сорти могу бити и ароматични – каже Антић.
Пепино се размножава семеном из плода или резницом.
– Када прође род, поскидају се врхови и потопе у воду да се ожиле. Резница се ожиљена стави у земљу и чува током зиме, на топлом и светлом месту, може поред прозора, где ће пустити жиле и без много заливања. На пролеће се расађује. Уколико се размножава из семена, треба да се посеје у јануару и да се гаји на топлом док биљка не достигне одређену величину, а на пролеће да се расади. После није компликован за узгој – објашњава Антић и додаје да је семе набавио из Канаде.
Пепино воли јако земљиште као парадајз, и током раста треба га доста заливати. Није много захтеван за узгој. За разлику од парадајза, отпорнији је на пламењачу. Не нападају га инсекти, чак ни смрдибубе. Једино не трпи мраз, осетљив је на ниске температуре, тако да већ при нула степени страда. Оптимална средња дневна температура за раст и развој је 23 степена, а у стакленику од 18 до 25 дању и 10 до 15 степени ноћу. Ипак, не подноси ни велику врућину, јер већ на 28 степени биљка мирује, два месеца преко лета апстинира и тада нема семенског материјала.
