Ова листопадна пењачица пуну лепоту показује тек у јесен, када јој листови добијају изразито црвену боју и један је и од симбола Михољског лета, јер бојом лишћа одсликава ово топло и лепо доба године.
Неоправдана је бојазан власника да ће унети влагу у зидове, јер ове биљке чак и узимају влагу, уколико је има у зидовима, и суше их.
Листопадна пењачица девојачка лоза (parthenocissus) украс је на фасадама и једна од ретких врста биљака која тек у октобру показује раскош. Ова пењачица, наиме, декоративна је тек у јесен, када јој листови добијају изразито црвену боју. Може достићи висину од 15 до 20, па и 30 метара. Осим што цело пролеће и лето прекрива и краси зидове и ограде зеленилом, девојачка лоза извлачи влагу из подлоге на којој се налази, па је из тог разлога и веома корисна биљка.
Има дрвенасто стабло и хватаљке уз помоћ којих се сама пење по подлози на којој расте. Није јој потребна потпора за пењање. Најчешће је можете видети на кућама или високим зградама. Пузавица на зидовима купи влагу, мења боје лишћа и прави је украс који траје све до зиме.
Њена одлика је лако размножавање и још лакше одржавање. Уколико је желите у дворишту, јесен је право време, не само за уживање у њеним бојама, већ и за садњу. Пузавице служе да зид или читаву фасаду претворе у слику, јер све варијације биљке гарантују ватромет боја, које се мењању у зависности од годишњих доба. То омогућава динамику у баштама, а да не морате сваки час да садите различите биљне врсте.
Најчешћи страх власника је да ће с пузавицама доћи и влага на зидовима и због тога се ретко усуђују да их саде.
- Нема места паници, јер ове биљке чак и узимају влагу, уколико је има у зидовима. Могу да сакрију неугледну фасаду и да послуже као додатна заштита од врућине током лета. У пузавицама се не крију ситни гмизавци, па ни с те стране нема бојазни – каже Галина Ројевић, пејзажни архитетка.
Они који имају девојачку лозу, која припада породици Vitaceae, већ ове јесени могу од зеленог зида да добију ватрену фасаду или ограду. Лишће мења боју и пред крај јесени постаје пламене боје. Девојачка лоза разграната је и на врховима има лепљиве пипке којима пријања уз зидове. Цветови су неупадљиви, зеленкасти и скупљени у класове.
Цвета у рано пролеће, а како сезона одмиче, доноси мале, тамноплаве бобице. Плодови нису за људску исхрану, али су привлачни за голубове и ситне птице. У јесен лишће добије црвено-бакарни одсјај и због тога изгледа веома декоративно. То је период када свака башта на измаку сезоне постаје помало монотона и због тога је ова пузавица значајна, јер ће читав месец украшавати двориште. Ватрена боја лишћа може да потраје до првих мразева или чак првог снега. Ова пузавица један је и од симбола Михољског лета, јер својом бојом лишћа у октобру одсликава топло и лепо доба године.
Оквир:
Пажљиво их скидајте са зидова
Уколико девојачку лозу већ имате и желите да је уклоните с фасаде или зидане ограде, онда важи правило „сасеците ствар у корену“. Наиме, у том случају прво морају да се одсеку гране уз сам корен. Потом оставити да се те гране природно суше, односно да се пипци природно одлепе од зида, па тек тада уклањати суве гране. Овај редослед је важан, јер у супротном може се догодити да оштетите фасаду куће или ограде.
Ако желите да расте уз кућу, треба је посадити на један метар од темеља. Прве гране треба повезати и причврстити уз објекат по коме желите да се пење, или евентуално направити вођице које ће јој помоћи да остане уз зид. Касније се лоза сама уз помоћ пипака хвата за подлогу. Биљка је листопадна, али листови крећу веома рано у пролеће, тако да је већи део године краси вегетација. Одговарају јој светла места, али одлично напредује и у сенци. Добро подноси наше континенталне зиме и лета, па чак и суше. За једну годину може да нарасте од пет, па и десет метара, без додатне прихране и посебне неге.
Не бира земљишта, па успева и на глиновитим, сувим, каменитим подлогама. Девојачка лоза је и одлична заштита од ерозије. Додатна прихрана није неопходна, а јаким кореном налази довољно хране у земљишту. Довољно је да је посадите и повремено орезујете.
Правило је да се скидају гране које се пружају супротно од ослонца. Уколико прекрива фасаду куће, орезивање око прозора и врата је једино пожељно, као и оно које подразумева да јој усмеравате раст.
Сади се у јесен и размножава резницама, које би требало да имају два листа. Резнице се стављају у земљу у јесен. Може да се размножава и бобицама, које треба покупити у јесен и одмах их посадити. У пролеће ће изнићи много младих биљака. Оне врло брзо расту. За две сезоне биљке се могу посадити на стално место и у првој години треба је редовно заливати. Касније то није потребно, јер ће она својим разгранатим кореном наћи довољно влаге за себе.
Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић
