Prognozno-izveštajna služba Srbije preporučuje voćarima u svim regionima da počnu primenu svih raspoloživih mera suzbijanja rutave bube, dok nije došlo do prenamnožavanja. U voćnjacima širom zemlje u kojima je u toku cvetanje breskve, kajsije i pojedinih sorti šljiva, uočeno je prisustvo odraslih jedinki ove štetočine na otvorenim cvetovima.

Primena hemijskih mera u suzbijanju rutave bube nije preporučljiva zbog prisustva oprašivača, te voćari moraju da koriste druge metode. Violeta Petrović Luković, savetodavac u PSSS Kragujevac, kaže da voćarima predstoji mehaničko uklanjanje.

– Prave se klopke od plavih i belih posuda, jer rutave bube reaguju na te boje. Treba ih rasporediti po celoj parceli, najviše po obodu voćnjaka i u njih sipati rastvor vode i soka od maline ili jagode. Taj miris ih privlači. Takođe, ne treba odstranjivati maslačak iz zasada, jer ih on zadržava u nižim slojevima. Štetočine uhvaćene u klopke ne treba bacati, već sadržaj sa vodom  i uginulim rutavim bubama prosuti oko voćnjaka. Taj miris odbija nove da se nastane u zasadu – kaže Violeta Petrović Luković.

Umesto voćnog soka od jagode i maline,  u posudama sa vodom mogu da se dodaju cimet, anis, sirup od jabuke ili negro bombone. Jedna od mera je pustiti da voćnjak zakorovi do precvetavanja, kako bi se smanjila aktivnost štetočine. Preporučena, ali mera sa manom je zatvaranje voćnjaka protivgradnom mrežom. U tom slučaju voćari moraju obezbediti polinatore ispod mreže, kako bi došlo do oprašivanja.

– Rutava buba u otvorenim cvetovima oštećuje tučak, prašnike i krunične listiće. Cvet u tom slučaju ostaje neoprašen, odnosno neoplođen. Posebno je rizična u mladim voćnjacima, u prvoj godini rodnosti – dodaje Petrović- Luković.

Tekst i foto: Biljana Nenković