Пише: Јасна Бајшански
Нова година, Божић, Свети Стефан, Свети Василије Велики или православна Нова година, Јовањдан – време је прослава и слава, уживања у плодовима рада у години која остаје иза нас, али и време одмора, окрепљења, планирања за годину која нам је одшкринула врата не бисмо ли у њу закорачили. А да је човеку потребан предах, зна и природа па и она мирује и чека прво пролећно сунце да у биљкама прострује сокови, да бујају, расту и рађају.
У јануару мирују и виногради. Вредни домаћини урадили су основно ђубрење, поштујући препоруку науке и струке, а на основу резултата анализе земљишта. Када су у питању ови засади, то значи што мање азота, али су зато фосфор и калијум потребни виновој лози. Препоручује се формулација 8:16:24. Завршено је и загртање чокота, а виноградари припремају маказе како би, чим време дозволи, започели зимску резидбу.
Виноградар између приноса и квалитета
Према речима Милоша Ристића, директора Института за виноградарство у Нишу, на већим површинама под виноградом на самом почетку године почиње резидба, док се овај посао на мањим површинама може радити крајем јануара и почетком фебруара.
-Резидба је једна од најзначајнијих агротехничких мера у винограду, јер се њом планира и принос, и узгојни облик. Када се прорачуна принос по хектару, у складу с тим и у зависности од сорте грожђа и жељеног квалитета вина, оставља се одређени број окаца по чокоту. Виноградари знају или би требало да знају да свака сорта има одређени коефицијент родности. У односу на њега, да би се остварио жељени принос, прерачунава се број родних окаца по сваком чокоту, на основу чега се и одређује врста и тип резидбе. Од жеље произвођача зависи да ли ће оставити један чокот на два лука који ће остварити принос од 2,5 килограма, или ће оставити један лук и род редуковати на 1 до 1,2 килограма – наводи Ристић.
Ваља знати и чињеницу да је, што је мањи принос по чокоту, квалитет грожђа већи. Сортимент ту има незаобилазну улогу. И, како каже наш саговорник, неке сорте су родне између петог и осмог окца, док су неке друге, попут прокупца, родне и при краткој резидби односно првог, другог и трећег окца. Сорте, попут стоних, родне су тек после десетог окца, те се приликом резидбе остављају дужи ластари, како би се испоштовала њихова родност.
– Колико окаца ће се остављати приликом резидбе зависи и од старости и кондиције винограда. Што је већа кондиција винограда, то он може да поднесе већи род. У супротном случају, смањује се род, како би се виноград ојачао. Тако се код младих винограда препоручује да први и други род буду што мањи, како би засад у зрелост ушао као јак виноград. Добра кондиција може се одредити особинама – да је виноград здрав, да чокоти нису изнурени, већ прилично бујни. Слаба кондиција винограда често је последица изостанка његовог ђубрења, каже Милош Ристић.
Принципи зимске резидбе
Из Пољопривредно стручне и саветодавне службе Србије указују на основне принципе зимске резидбе винограда:
Најроднија су зимска окца на једногодишњем ластару. То су она која се налазе на ластарима који су избили из правих – зимских окаца на прошлогодишњем кондиру или луку, тј. из двогодишњег дрвета. Зелени ластари, избили из таквих окаца, по правилу су најроднији.
Што се више зимских окаца оставља резидбом, то ће принос бити већи. Потребно је водити рачуна о оптерећености чокота окцима (тј. родом) и ради тога треба познавати родност окаца сваке сорте.
Резидбом треба спречити претерано издуживање кракова чокота, деформацију чокота итд.
Стварање што мањег броја и што мањих рана при резидби. Велике ране изнурују лозу и служе као улаз за штетну микрофлору.
Рез треба да буде потпуно гладак, а ткива неоштећена.
При резидби ластара одсецање ваља вршити на 1 до 2 цм изнад највишег окца, и то косо са супротне стране. Захваљујући овом начину, сузењем неће доћи до претераног влажења окаца, услед чега би могла да иструле или страдају од позних пролећних мразева.
Ваља избегавати да ране које се праве буду близу једна другој, јер се тако нарушава кретање сокова и може доћи до пропрадања ткива.
Број остављених окаца главни параметар
Резидба једногодишњих зрелих ластара у зависности од броја остављених окаца може бити:
кратки кондир (1-3 окаца),
дуги кондир (4-5 окаца),
кратки лук (6-8 окаца),
средње дуги лук (9-12 окаца),
дуги лук (више од 12 окаца).
У зависности од тога који се родни елементи остављају на чокоту, резидба може бити:
кратка – при којој се остављају само кратки и дуги кондири. Ова резидба изводи се само код сорти код којих су и најнижа окца родна, као нпр. прокупац, пловдина и др;
мешовита – остављају се и кондири и лукови, где кондири служе за замену, а лукови за доношење рода;
дуга – остављају се само лукови.
А да би се овај посао квалитетно урадио и донео берићетну годину, потребно је одредити број окаца по чокоту која ће се оставити резидбом. То се ради помоћу формуле:
N = Pg / (Kr · Mg) + O%
N је број окаца која резидбом треба оставити по чокоту
Pg је планирани принос по чокоту (у г)
Kr је коефицијент родности окаца за сорту
Mg је просечна маса грозда (у г)
О% је коефицијент корекције, који обухвата проценат некренулих окаца тј. измрзлих окаца, механички оштећених и слично. Обично у нашим умерено-континенталним условима овај коефицијенат корекције варира између 10 и 30% од обрачунатог броја окаца код стоних, и 10 до 20% код винских сората.
Симбол новог берићета
Осим агротехничког и помотехничког значаја, зимска резидба винограда има и културолошки и обичајни значај. Тамо где је овај посао започет значи да се у сусрет иде великом празнику виноградара и винара – Светом великомученику Трифуну. У неким крајевима наше земље баш на овај празник, који се обележава 14. фебруара, симболичним одсецањем гранчица винове лозе почиње зимска резидба, којом се стварају услови за нови берићет.
Планска селекција аутохтоних сорти
У Виноградарски регистар Србије уписано је 6.500 хектара комерцијалних винограда у роду. Статистички подаци показују да су ове површнине знатно веће, од 18.000 до 20.000 хектара. Доминирају винске сорте и у комерцијалним засадима најзаступљеније су стране сорте, попут кабернеа, шардонеа, совињона, што зависи и од дела и краја Србије. Тако у су централној Србији и Војводини у највише винограда засађене интернационалне и одомаћене сорте, као што је ризлинг, односно грашац. На југу наше земље виногради заузимају јако мале површине и они су углавном некомерцијални. Иако се све више прича о значају очувања аутохтоних сорти, Милош Ристић, директор Института за виноградарство у Нишу каже да за њих Србија нема квалитетан садни материјал. Разлог је у недовољном раду на генетичким ресурсима. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде започело је финансирање истраживања аутохтоних сорти, али последње две године конкурс за ове намене није објављиван. Упркос томе, нишки Институт за виноградарство наставио је планску селекцију прокупца.
