„Задругарство у региону – размена искустава“ назив је округлог стола одржаног на 89. Међународном пољопривредном сајму. Домаћин, Задружни савез Војводине, као што то традиоционално чини, и ове године окупио је представнике задружних савеза из земаља региона.
Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ рекла је да су окупљања у оваквом формату изостала предходних година због примене познатих мера проистеклих из пандемије ковида и да су се сада задругари из Војводине, централне Србије, Северне Македоније, Републике Српске и Хрватске сложили да је производња хране најактуелнија тема у свим овим земљама.
-Свима је у фокусу колико ће коштати пољопривредна производња. Код никога не постоји бојазан да ли ће она бити заснована, да ли ће или неће бити хране, јер је свако свестан да ће се храна производити. Али, колико ће она да кошта питање је које оптерећује цео регион. Баш у том контексту истиче се значај задруга јер кроз њих пољопривредници могу снизити трошкове своје производње што је веома значајно. Закључено је да је задругарство Војводине и Србије ипак боље уређено и када се говори о очувању старих задруга и када је реч о развоју задруга основаних током последње деценије. То значи да се постојећи задружни покрет пре прилагодио новонасталим условима, а нови показује резултате свога рада, рекла је Несторов Бизоњ.
Она је напоменула и да је констатовано да је, на жалост, део старог задружног покрета у земљама у окружењу пропао и да је веома тешко поново га покренути.
-Наш циљ је да кроз овакве сусрете отовримо нове пословне односе, да повезујемо наше задруге и да заједно урадимо што је више могуће за задружни покрет, закључила је председница Задружног савеза Војводине.
Божо Волић, председник Пољопривредног задружног савеза Хрватске рекао је овом приликом да поздравља развој задругарства у нашој земљи које је препознато од надлежних институција и представља основ руралног развоја.
-У Хрватској је ситуација значано другачија. Када смо постали чланица Европске уније почело је оснивање произвођачких организација чија претеча су управо земљорадничке задруге. Произвођачке организације заправо значе удруживање у јаче секторе, како на нивоу државе, тако и ван ње. То се није показало као добро јер су мали и средњи пољопривредници препуштени сами себи. Војводина и Србија су захваљући задружном сектору далеко боље покриле малога сељака и развила рурална подручја у односу на Хрватску јер великом произвођачу нису потребне ни задруге ни произвођачке организације, закључио је Волић.
Његов колега Рајко Кулага, председник Пољопривредног задружног савеза Републике Српске подестио је да ова организација већ десетак година има изузетно добру сарадњу са Задружним савезом Војводине са којим је прошле године потписала Меморандум о сарадњи.
-У оквиру реализације овог меморандума већ смо аплицирали један пројекат прекограничне сарадње са Задружним савезом Северне Македоније, Србије и Републике Српске чија реализација се очекује до краја године, рекао је Кулага.
Лазар Коев, представник Асоцијације пољопривредних задруга из Северне Македоније рекао је да су искуства Србије и Војводине веома значајана за задружни покрет у његовој држави који окупља 56 задруга.
-Од овог броја 7-8 задруга јако добро послују, за 20 се може рећи да раде оптимално, а остале, првенствено због финансијских проблема стагнирају. Ово је последица односа нашег ресорног министарства према задругама. На првом месту нама су потребне субвенције, јер задруге не могу радити ослањањем само на кредите банака, казао је Коев.
Задружђни савез Србије и Задружни савез Војводине увек учествују са системским мерама, почев од доношења Закона о задругама до специфичних програма финансирања попот програма „500 задруга у 500 села“ подсетио је Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије и напоменуо да су оба савеза равноправни партнери са државом.
-Ова традиционала окупљања на Пољопривредном сајму у Новом Саду која организује ЗСВ веома су значајна јер размењујемо искуства. Ми у ЗСС извукли смо три мере значајне за развој задругарства у Србији. На првом месту је знање и данас смо ту да чујемо како је и шта се дешава у земљама нашег региона, у задружним секторима у ЕУ, како је у другим савезима биших југословенских република и да представимо наше задругарство. То знање нам је драгоцено. На другом месту је удруживање у задруге. Ми можемо да се похвалимо да је у последњих пет година формирано више од 1.100 нових задруга, а 80 одсто њих су пољопривредне. Сви знамо да је почетак тежак али већина њих успешно послује, рекао је Михаиловић.
Као трећу, веома значајну меру, он је навео већа улагања у сточарство, пре свега говедарство и овчарство јер према искуствима ЕУ сточарска производња повлачи све остале гране. Михаиловић је закључио да је кључ успеха синергија знања, удруживања и развијеног сточараства.
Текст и фото: Јасна Бајшански
