Где год поглед досегне, све расте и буја. Шепуре се воћке, леје у баштама, а из цветних рундела шири се мирис ђурђевка, првих ружа, плави мускари извирују из листова, из прикрајка јасмин шири препознатљиви мирис. С висине, као неки нежни стражари, мирисом све „покривају“ јорговани. Мирис овог дивног цвета буди сећање на детињство и давно уврежено уверење да ова биљка испуњава жеље. Ваља само потражити цвет са пет латица, жвакати га и замислити жељу. Да би се остварила, цвет се мора прогутати. А они који више нису деца немају времена да сањаре и маштају. Послови чекају, преплићу се, воћњаци, повртњаци, вртови, виногради, али и пчелињаци траже пуно вредних руку.
Повртњак
У мају се хвата „последњи воз“ за завршетак припреме земљишта, али се поврће и сеје. Ове године временске (не)прилике доказале су колико заправо повртари и баштенски послови зависе од времена. На самом почетку месеца треба направити леје за расађивање топлољубивог поврћа.
Могу се посејати шаргарепа, першун, паштрнак, целер који ће се вадити у јесен. Време је и за сетву и блитве, пасуља, бораније, лубеница, диња, тиквица.
Пијаце и расадници су пуни квалитетног расада топлољубивог поврћа па би, већ после Ђурђевог дана, како су радиле и наше баке, ваљало расадити и то поврће. У ову групу спадају парадајз, паприка, патлиџан, физалис, тиквице, све биљке које се гаје из расада.
Воћњак
Почетком маја завршава се обрада земљишта у воћњацима, а то је време да се унесу и азотна ђубрива, као и да се заору биљке посејане за зеленишно ђубрење.
У овом месецу бујају и купине, изданци се јављају на све стране па би ваљало оне који су се развили у међуреду заорати или, у мањем засаду, ископати.
Сада би требало проредити плодове воћака на стаблима у роду и уклонити сувишне младаре на младим воћкама.
Ваља редовно заливати матичњаке, семеништа, растила, и, уколико је дужа суша, и воћњаке.
Само правовремена и редовна заштита хемијским препаратима свих воћних врста осигурава бербу здравог воћа.
Почиње и прва берба раних сорти јагода, вишања. Раније сорте трешања су такође спремне за бербу.
На каснијим сортама трешње и вишње требало би контролисати трешњину муву.
За бербу се спремају и кајсије. Овој воћној врсти плодови не сазревају истовремено па се беру у више наврата.
Пчелињак
Ближи се најквалитетнија пчелиња паша – багрем. За њу пчелиња друштва треба посебно и добро припремити.
Добар унос полена треба искористити за изградњу саћа.
Зеленило
У мају за цвећаре и љубитеље зеленила има прегршт послова. У вртовима се формирају „рунделе“ од сезонског цвећа. Могу се сејати или садити и бегоније, кадифице, петуније, пеларгоније, лепа ката и друге цветнице.
Луковице и гомоље гладиола, далија, фрезија, кана, љиљана и бегонија које су стрпљиво чекале да се земља угреје, треба посадити у за њих припремљено место.
На заснованом травњаку његовом одржавању се мора посветити више пажње. Огољене површине треба подсејати, овога пута већом количином семена од оне која је била потребна у јесен. Затим се све поваља, да би се касније лакше косило.
Виноград
Лоза у мају буја, ластари се савијају на све стране, па би ваљало направити реда и неродне проредити, а оне који остану, привезати.
С лозом бујају и паразити, проузроковачи болести, па би хемијским препаратима требало посветити што већу пажњу. Не заборавите. Док лоза цвета, не треба улазити у виноград, што значи да се прекида и заштита.
Траву која је потерала ваља уклонити, у међуреду плитком обрадом, а у реду окопавањем.
Лековито и зачинско биље
А у мају се сакупљају ђурђевак, камилица, маслачак, матичњак, у гушћим листопадим шумама и љубичица, лазаркиња, горка детелина, милоглед, подбел, плућњак, репушина, велика бедренка.
У овом периоду могу се наћи и честославица (разгон) и добричица – изузетно цењене и лековите биљке.
Гљиве
Сакупљају се најчешће смрчци и агарикуси, најквалитетније пролећне гљиве, а у зависности од локалитета могу да се нађу и јудино уво, рашљолиска, шумско пиле, губе, сјајница, шупљикавац, тиграста пањевчица, мартовка, ђурђевача, шљивовача, глоговача, сумпорача…
