Због жеље да се бави пољопривредом, 16-годишњи Велизар Симић вратио се из Пријепоља, где му живе родитељи, на породично имање у Мачви. У Штитару код Шапца, направио је малу фарму и са бабом и дедом обрађује 10 хектара земље.
У четвртом разреду основне школе волео је да се дружи са лепезанерима, а затим је због лепоте репа и раскошних боја заволео и паунове. Између редовне наставе, читао је књиге о најлепших птицама и у Штитару код Шапца формирао своје јато.
,,Добија леп реп храном добром, како га гајим, добија лепше перје, он када рашири реп, кавез иза нас је пун. Гледам на интернету колико пауница лежи, која је температура, када она лежи, храним, устаје једном дневно, једе и врати се на јаја. Излегло ми се осам комада“, каже Велизар Симић.
Док је живео у Пријепољу, Велизар је сваки распуст проводио у Штитару. Када су му се баба и деда разболели, дошао је да им помогне и у Шапцу уписао средњу Пољопривредну школу.
,,Ми не морамо ништа да му причамо, он све зна, када треба да се коси, када треба да се врше, све живо он зна“, наводи Светлана Симић, Велизарова баба.
А деда Милан Симић додаје: ,,Ова би земља расла у коров, Велизар не да, он је вредан, устаје у 6, намирује, сређује, одлази у школу, враћа се из школе, долази да ради“.
Са дедом је пред Ускрс својим суграђанина поклонио око 400 јаја. На фарми говеда, оваца и свиња, увек има посла, али Велизару, како каже, ништа није тешко.
„Вратио сам се овде на дедино имање зато што је њима потребна помоћ и волим да радим ово. Земља нам не даје само усеве, него нас учи и о стрпљењу, смирењу, јер ако не будемо стрпљиви према њој, нећемо имати храну“, наводи Велизар.
Велизару се обрадовала и 90-годишња прабаба Нада са којом између учења и послова воли да разговара. Жеља му је да упише и заврши Пољопривредни факултет и у Штитару код Шапца прошири производњу и имање.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
