Piše: Svetlana Mujanović
Povrće se retko gaji na njivama koje ne mogu da se zalivaju, ali ni u tome ne valja preterivati i biljkama se voda dodaje samo kada im je najpotrebnija. Da bi se izbegle greške, neophodno je dobro poznavati zemljište i svaku biljnu vrstu pojedinačno. Nekim prija zalivanje „na kašičicu“ dok druge traže natapanje. Nedostatak vlage u zemljištu smanjuje prinos povrća i pogoršava mu kvalitet jer se u njima stvaraju gruba vlakna, ali i prevelika vlažnost nepovoljno utiče na rast biljaka, one bujaju a nežne su, formiraju plodove male biološke vrednosti, a mogu i da uvenu zbog gušenja korenovog sistema.
Za proizvodnju povrća optimalna vlažnost zemljišta se kreće 70 do 90 procenata poljskog vodnog kapaciteta, a količina vode u zemljištu ne bi smela biti manja od 60 procenata. Da bi se odredilo pravo vreme i optimalna količina vode kojom treba zalivati povrće, ne treba puno mudrovati. Dovoljno je prvo da se zna koje vrste su uvek žedne, a kojima ne prija puno vode.
Između krompira i luka
Uzimajući u obzir ove karakteristike, svo povrće podeljeno je u četiri grupe. Prvu grupu čine vrste koje intenzivno usvajaju vodu iz zemljišta i obilno je troše. Korenov sistem je dobro razvijen, ali i nadzemna masa (celer, krompir). Druga grupa intenzivno usvaja vodu i racionalno je troši. Ima dobro razvijen korenov sistem i listove na kojima nije preterana transpiracija ili su prekriveni maljama (šargarepa, paradajz, lubenica). Treća grupa slabo usvaja vodu zbog plitkog korena, ali je obilno troši jer ima bogatu lisnu masu (kupusnjače, salata), dok četvrta grupa i slabo usvaja vodu, i malo je troši, jer ima slabo razvijen korenov sistem i redukovanu lisnu masu (crni i beli luk).
Potrebe za vodom zavise i od faze rasta i razvića biljaka. Tokom klijanja seme upija od 100 do 200 posto veću količinu vode u odnosu na svoju težinu, te je u to vreme potrebno održavati visok nivo vlažnosti površinskog sloja zemljišta (90 procenata punog vodnog kapaciteta). Posle nicanja, zbog plitkog korenovog sistema, opet valja češće zalivati da bi se održala optimalna vlažnost.
Navodnjavanje prema kritičnim periodima predstavlja čvrstu šemu zalivanja, koja se mora primenjivati krajnje elastično. Ukoliko je u nekoj od kritičnih faza razvoja biljaka, ili pre nje, bilo dovoljno padavina, zalivanje treba izostaviti. Ako je pak suša izvan kritičnih perioda, mora se zalivati i tada, jer nedostatak vlage uvek umanjuje prinos. Najveće umanjenje prinosa je kada se suša javi u kritičnoj fazi za vodu, a nje nema ili ja ima nedovoljno.
Kod jednogodišnjih biljaka kritični periodi su cvetanje, oplodnja, formiranje plodova, nalivanje zrna, porast korena, krtola. Kod višegodišnjih zasada voćaka i vinove loze najveći zahtevi za vodom su u fazama porasta letorasata, u drugoj polovini leta kada su voćke u fazi formiranja rodnih pupoljaka i začetaka cvetova za narednu godinu, u cvetanju i u fazama porasta plodova. Zaliva se i kada se suša pojavi izvan kritičnog perioda.
Valja imati na umu da zalivanje prema kritičnim periodima za vodu ne predstavlja čvrstu osnovu za racionalno navodnjavanje. I biljke i zemljište su živi i valja pratiti šta se dešava u njima i oko njih. Nedostatak lako pristupačne vode u zemljištu, u biljkama pravi pogrešan vodni režim, a ispoljava se spoljašnjim promenama na njima, što se koristi za određivanje vremena zalivanja. Da je usev žedan pokazuje druga boja, opuštanje, uvijanje i promena ugla listova, gubitak turgora… Promene se uočavaju posmatranjem, vizuelno, i podložne su subjektivnoj oceni, a mogu se pojaviti i kao lažni signali. Boja listova može se menjati i zbog nedostatka ili viška određenih hranljivih elemenata, napada štetočina ili bolesti, a nijanse mogu biti sortna karakteristika.
Vreme zalivanja prema promeni boje listova najpouzdanije se određuje kod povrća, jer se ono gaji uglavnom uz navodnjavanje. Tako, prilikom nedostatka vode listove kupusa pokriva bledosivkasta prevlaka, a krajevi se savijaju. Ružičastoljubičasta nijansa ukazuje na prevlaživanje zemljišta ili “prehlađivanje” rano rasađenih biljaka. Pri deficitu vode listovi paradajza su sitniji, tamnozeleni, gube turgor, dlačice su nakostrešene. U istim uslovima luk dobija sivkastobeličastu prevlaku, vrhovi se savijaju. Na šargarepi i krastavcu listovi postaju tamnozeleni, kod cvekle kržljavi, intenzivne bordoljubičaste boje.
Navodnjavanje po turnusima
Da bi se pravilno razumeli saveti i preporuke stručnjaka, povrtari treba da znaju šta koji izraz znači. Najčešće se koristi izraz – navodnjavanje po turnusima. Turnus je vremenski razmak između dva navodnjavanja, čiju dužinu određuju klimatski uslovi, ali i vodno-fizička svojstva zemljišta. U aridnim (suvljim) klimatskim uslovima turnus se unapred odredi i predstavlja čvrstu šemu zalivanja, jer je samo tako moguće obezbediti normalan razvoj biljaka, s obzirom na to da nema prirodnih padavina.
U našim klimatskim uslovima turnus, u modifikovanom obliku, može uspešno da se primenjuje za navodnjavanje biljaka iz postrne setve. U zavisnosti od količine padavina, sledeće zalivanje se odlaže za nekoliko dana, ili se posle obilnijih kiša zalivanje pomera za jedan turnus. Koliko će se odložiti, zavisi od konkretnih uslova u datom rejonu.
Paprika
Proizvodnja paprike, bilo iz rasada ili direktnom setvom semena, ne može se ni zamisliti bez navodnjavanja. Korenov sistem ovog povrća relativno je slabo razvijen, nasuprot robusnom nadzemnom delu, zbog čega paprika zahteva intenzivno navodnjavanje. Potrebe paprike za vodom se povećavaju kako biljka raste. Vrlo je osetljiva na vodni stres u toku celog perioda vegetacije. Na deficit vode naročito negativno reaguje u fazi cvetanja i plodonošenja. Ukupne potrebe paprike za vodom variraju u širokom rasponu. U našim agroekološkim uslovima to je 530 do 630mm. Posle rasađivanja biljke se prvi put zalivaju. Nakon pet do sedam dana navodnjava se i drugi put i tada se popunjavaju i prazna mesta, a zaliva se s manjom zalivnom normom.
Paradajz
Povrtari su često u nedoumici, kada, i koliko puta treba zalivati paradajz. Ovo povrće ima dubok korenov sistem koji prodire na dubinu i do jedan i po metar, obično već dva meseca posle rasađivanja, i u zemljištima dobrih fizičkih svojstava i povoljne vlažnosti čini se navodnjavanje nije potrebno. Ipak, navodnjavanje se prilagođava nameni plodova, tj. da li se koriste za salatu ili pastu. Kod paradajza namenjenog salatama najveći prinos postiže se čestim zalivanjem malim količinama vode, dok se u proizvodnji za industrijsku preradu i mehanizovanu berbu primenjuju obilna i ređa zalivanja u podesnim rokovima, a poslednji put zaliva se znatno pre berbe.
Na nedostatak lako pristupačne vode u zemljištu paradajz je najosetljiviji za vreme i neposredno posle rasađivanja, u vreme cvetanja (prouzrokuje opadanje cvetova) i kada obrazuje plodove. Iako mu je u vreme cvetanja voda potrebna, suvišno navodnjavanje može da povećava opadanje cvetova i smanji zametanje plodova, prekomerni vegetativni porast biljaka i odlaganje sazrevanja. Najviše vode ovo povrće „uzima“ iz aktivne rizosfere, odnosno do dubine 50 do 70cm. Paradajz dnevno prosečno potroši do četiri i po, a maksimalno osam milimetara vode.
Kada se ovo povrće gaji na površinama gde ne postoje uređaji koji mere vlažnost zemljišta, vreme navodnjavanja se određuje po iskustvu i prema spoljašnjim promenama na biljkama, a to je trenutak kada se pojave tamnozeleni listovi.
Lubenice i dinje
Lubenice i dinje se u našim uslovima, s obzirom na klimatske promene i redovni deficit padavina, moraju takođe zalivati. Posledice suše u početku vegetacije odražavaju se na vegetativni porast, biljke su nerazvijene i kasnije nisu u stanju da formiraju visok prinos. Kritični period za vodu je u fazama cvetanja i plodonošenja. Ukupne potrebe za vodom su 400 do 600mm. Zalivanja su ređa s većim normama. Bostandžije znaju da u ovom usevu valja prokvasiti sloj od 60 do 80cm dubine, a dovoljna su obično dva zalivanja – prvo u fazi cvetanja, drugo u početku porasta plodova. Kasnija zalivanja mogu da produže sazrevanje, smanje kvalitet, takvi plodovi su manje slatki i neukusni.
Crni luk
Najveće potrebe za vodom, ali i hranljivim materijama luk ima u fazama intenzivnog rasta lisne mase i formiranja lukovice. Preporučuje se obilnije zalivanje jednom nedeljno, umesto svakodnevnog, prokvašavanjem sloja zemljišta do dubine od dva i po cm. Zeleno „perje“ luka, odnosno listovi, sadrže čak 93 odsto vode, a lukovica 86 procenata, što znači da ovo povrće ima velike potrebe za vodom. Kada u zemljištu nema dovoljno vlage, lukovice se slabije razvijaju i gube na kvalitetu, dok pravilno organizovano i pravovremeno zalivanje može mu povećati prinos i do 50 odsto. Takođe, valja naglasiti da luku ne prija ni previše vlage, jer se tako stvaraju idealni uslovi za razvoj raznih gljivičnih bolesti i truleži.
Postoji nekoliko metoda zalivanja luka u bašti pa je svakako dobra ideja upoznati se s potrebama za vodom pre nego što se odluči na to koliko često i kako ga zalivati. Može se zalivati crevom, prskalicom ili sistemom za navodnjavanje.
Krompir
Najveće potrebe za vodom krompir ima u vremenu od pojave cvetnih pupoljaka do završetka cvetanja, što se poklapa sa zametanjem krtola, intenzivnim rastom biljaka i nagomilavanjem skroba. U prvom delu vegetacije zalivanje nije nužno, jer je zemljište tokom zime „uskladištilo“ dovoljno vlage. Nedostatak vlage lako se uočava – lišće se uvija, biljke polako klonu, a na zemljištu se stvaraju pukotine. Ako postoji sistem za navodnjavanje, ne treba dozvoliti da se zemljište previše isuši.
Intenzivno nalivanje krtola traje pet do deset nedelja, u zavisnosti od sorte, odnosno, do kraja cvetanja, i u tom periodu neophodno je navodnjavanje. Za vegetacioni period krompiru je potrebno od 400 do 450mm padavina po kvadratnom metru s pravilnim rasporedom po fazama potreba za vodom. Sa dodavanjem vode valja započeti kada vlažnost zemljišta padne ispod 60 procenta poljskog vodnog kapaciteta, a to je vreme kada zemlja, koja se uzme u šaku iz zone razvoja krtola i stisne, ne može da zadrži formiran oblik, već se rasipa kroz prste. U tom slučaju treba usev zaliti sa oko 25 do 30 litara vode po kvadratnom metru, što zavisi od tipa zemljišta.
Krastavac
Krastavac krajnje rasipnički troši vodu, ima veoma razvijenu vegetativnu masu koja intenzivno isparava, a koren se razvija u površinskom sloju 20 do 25 cm dubine, odakle voda vrlo intenzivno isparava. Njegova potreba za vodom je 250 do 400mm, u zavisnosti od toga da li je rana, letnja ili kasna proizvodnja. U vreme setve zemljište treba da je optimalno vlažno, u suprotnom se obavlja predsetveno zalivanje i posle nekoliko dana, kada se zemljište prosuši, površinski se pripremi i seje. Poslesetvena zalivanja su rizična, jer se može stvoriti pokorica. Izuzetno, može se zalivati malom normom, da se razmekša pokorica.
Do početka obrazovanja zametaka, usev se umereno zaliva da bi se sprečio intenzivan porast vegetativne mase i omogućilo formiranje većeg broja ženskih cvetova. Turnus je 4 do 8 dana, u zavisnosti od uslova proizvodnje. U početku cvetanja preporučuje se još oskudnije navodnjavanje, čak i da se izostavi jedno zalivanje da bi se poboljšala oplodnja i formiranje ženskih cvetova. Od početka formiranja plodova u periodu berbi, neophodna su češća zalivanja svakih tri do pet dana. Nedovoljna vlažnost u periodu plodonošenja zaustavlja porast mladih zametaka, plodovi se deformišu, krive, smanjuje se prinos, pogoršava se kvalitet, plodovi imaju gorak ukus, opada im tržišna vrednost.
