23. САВЕТОВАЊЕ ПОВРТАРА
У ОРГАНИЗАЦИЈИ ВОЈВОЂАНСКОГ УДРУЖЕЊА ПОВРТАРА
Од 2002 до данас одржана су 23 саветовања, бројни скупови у широкој производној пракси и издато је 56 бројева часописа. Тим подацима започело је данашње саветовање чији је организатор Војвођанско друштво повртара заједно са академијским одбором за село Српске академије наука и Мастер центром новосадског сајма. План друштва је, како је истакао професор Илин, да овако наставе у циљу унапређења повртарске производње.
Зашто је баш овај циљ истакао професор Илин?
– Из простог разлога што смо сведоци да све већи број малих произвођача не може под овим условима, ове аграрне политике да опстане на тржишту са сопственом производњом и велики број њих напушта ову производњу и сели се у ратарство. Значајних проблема имају и средњи због екстремно скупог потрошног и репро материјала. Али не само скупог потрошног и репро материјала, пре свега горива, гаса, енергената, него и све скупље живе радне снаге, где исте нема ни за лек. Нема радника младих и средњих година – истиче професор Илин, и једину срећну околност види у томе да велики – задруге, фирме, расту на рачун малих и средњих, желећи им уједно да издрже изузетно скупу производњу на парцелама.
Цена по килограму готовог производа кошта од 7-8 па до преко 40 евро центи, зависно од биљне врсте. Овој максималној цени треба додати још толико за складиштење и чување, пре свега због скупе енергије, манипулације, радне снаге за паковање, калибрирање и дистрибуцију.
– Ако се најинтензивније гране у скорој будућности не подрже, то је пре свега повртарство, воћарство и хортикултура, не пише се овој производњи добро. Ово истичем јер свака озбиљна држава у првом реду настоји да обезбеди прехрамбену сигурност у свим производима. Сточари и ратари већ имају озбиљних проблема. А сад су почеле и најинтензивније гране биљне производње, као што је повртарство и воћарство, да осећају притисак – упозорава професор, који очекује промене у аграрној политици уз могућност субвенционисања задруга, компанија, фирми, професионалних произвођача свих категорија.
– Малима, од хектар, два- три, у ратарско-повртарском плодореду саветујем да организују сопствене задруге по моделу кооператива у Европској унији. Тамо свака кооператива има по 3 хиљаде чланова, по 1 хектар то је 3 хиљаде хектара. На тој површини ви можете да распоредите 30 врста поврћа, одабраних, адаптибилних стандарних сорти – саветује Илин наглашавајући да тако имате хоризонталну повезаност, али остварујете и вертикалну, па се не појављујете као појединац на зеленој пијаци где ће се продати 50-100-150 кг поврћа дневно, него ћете као целина имати могућност да бирате тржишта по моделу Италије, Шпаније, Холандије.
– Не треба да измислимо ништа ново, већ да применимо постојеће како би повртарство и даље напредовало – каже професор Илин, напомињући да по статистици ми и поред свих проблема призведемо дупло од наших потреба.
– Сви смо се усредсредили само на паприку, црни лук, евентуално кромпир, купус, неке мање купусњаче више за прераду, уместо да у својој производњи имамо оне које други не производе и за којима онда тражња мора да расте и то не само овде него и у извозу. Добро иде прерађено поврће, пре свега сушено и дехидрирано, а затим поврће у хладној и топлој преради. На крају су нешто мање количине биоферментисаног, то је на нивоу 6 хиљада тона годишње, што није безначајно, где углавном доминира кисели купус – а како решити проблеме, по професору је најлакше употребом нових технологија. .
– За почетак значајна је прича употребе нове технологије у примени дронова, биостимулатора, односно биоагенса. Због поплаве биохормонских препарата на тржишту заједно смо научили која је физиолошка улога истих и како они могу да утичу на смањење абиотичког стреса. Значајна је биолошка заштита како у интегралном тако и у органском концепту – осим заштите потребно је по професору Илину обратити пажњу и на резистентност корова, за које је прави одговор само брзо деловање. А како даље, на то питање одговор зна струка, а надамо се и надлежне слубе и институције.
Пластеничка производња у последње три године никад није била тежа. Парадајз који је у пластеничкој производњи пред брањем суочава се са огромном количином ваши. Мора се реаговати препаратима. Којим, како, када? О ценама да се и не почиње. О овим као и проблемима са „терена” укратко је рекао произвођач Лаза Ђукић из Госпођинаца.
– Проблем је што се око нас у окружењу и Европи плаћају прелевмани, а код нас не. Ко пример ево Албаније – не увози црни лук докле год има сопственог у понуди. Код нас није тај случај. Ко год се врати из Белорусије донесе лук. Кукуруз је био 38 динара, а сад 15. Једно време је било да неће да га узму. Да ли ће доћи моменат да немаш коме да даш! Наше је да радимо, али неко мора стати да брани нашу производњу. И тржиште јабука је слободно, данас се јабука увози. Исто је и са кромпиром, поред наше производње која је више него довољна за сопствене потребе ми кромпир увозимо из Белорусије, Француске. И ранијих година кад је кромпир, квалитетан, прва класа имао добру цену, одмах се појави увозни, друга и трећа класа и нижа цена.
