Празилук је некада важио за сиротињску храну, а његово име се често користило у негативном, пежоративном смислу, како би се омаловажили људи „без педигреа“, који долазе са села. Последњих година, међутим, празилук је постао јако популаран и тражен, па га и поред мириса специфичног за сваки лук, сви радо конзумирају. Осим што је здрав и хранљив, празилук је и релативно лак за гајење. Има га готово свака башта, а све више се сеје и на велико.
Пише: Жељко Дулановић
Од свих врста лука, празилук је, међутим, најблажи по укусу, није љут, нема ни тако јак мирис, а не изазива ни сузење очију док се сече. Како није осетљив на ниске температуре, може се брати током целе зиме, када је избор свежег поврћа сиромашан, што му је још једна предност у односу на своје сроднике, бели и црни лук.
У башти или у трапу до пролећа
Празилук или праса, како га у појединим крајевима зову, може да се гаји на два начина, директном сетвом семена или производњом из расада. Мали произвођачи празилук најчешће саде као већ формирану биљку која се, када дође време за садњу, може купити од произвођача расада на готово свакој зеленој пијаци. Расађивање се, у зависности од поднебља, обавља од краја јуна до почетка августа, док се произведена праса чупа од средине октобра па све до краја априла наредне године.
– Код нас у планинским крајевима, где су већи мразеви и снегови, повртари чупају прасу у јесен. Одмах је „пресаде“ у канте или џакове, напуњене земљом, и тако затрапљену чувају током зиме у подруму, шупи или некој другој просторији. Праса се овде гаји углавном за сопствене потребе – каже Видомир Гвоздовић с обронака Златара.
Расађивање се обавља када расад има три до четири листа и достигне висину од 15 до 20 центиметара. Пре пресађивања, расаду се поткрешу врхови лишћа, а све како би се код биљке касније развио што дебљи бели подземни део, односно, лажна луковица.
– Празилук се пресађује у редове размака до 30 центиметара, док је размак између биљака у реду око 15 центиметара, ради лакше обраде. Сади се на дубини од 10 до 15 центиметара. Током раста потребно је земљу неколико пута нагрнути око биљке, да би се добило што дуже и што дебље бело стабло. Празилук тражи доста воде, јер уколико је жедан, неће да једра – саветују агрономи.
Празилук има вретенасто стабло, које настаје од израслих лисних рукаваца увучених једне у друге, а у људској исхрани се користе сви делови биљке. Обично расте у висину до 80 центиметара, a често и више, док је просечна дебљина белог дела стабла 5 до 7 центиметара. Пре него што се изнесе на тржиште, празилук се очисти, а лишће се скрати на 20 до 25 центиметара.
– Тежина очишћених стабљика празилука које износим на тржиште је од 200 до 250 грама, што купци највише траже, мада произведем и знатно веће комаде, али њих је теже продати. А потражња за празилуком је све већа. Када сам почињао пре петнаестак година, једва сам успевао да током зиме на чачанској пијаци продам 300 килограма. Задњих година произведем од пет до шест тона по сезони, и готово све продам на велико још у децембру, купцима из Пожеге и Ариља. Највише се тражи око Никољдана, јер је празилук постао готово незаобилазни део посне славске трпезе – прича за „Добро јутро“ повртар Мирослав Милојевић (65) из Горње Горевнице код Чачка, један од највећих произвођача празилука у западној Србији.
На око осам ари површине Милојевић је и ове године засадио 18.000 струкова празилука. Пресаду сам производи, а гаји две бугарске сорте, камуш и варну, које су се најбоље показале.
– Производња је и јефтина и исплатива, само ко хоће да ради. Рачуница је јасна, и ту нема ништа скривено. Килограм семена, које набављам из Бугарске, кошта 20.000 динара, а мени треба око 150 грама, јер у само 10 грама има чак 2.800 семенки. То је сасвим довољно за моје потребе, јер сам, поред 18.000 струкова за даљу производњу, из те количине семена произвео и око 15.000 комада расада који ми није требао, па сам га поклањао. Празилук сам ове године на велико продавао 80 до 90 динара за килограм, у зависности од количине, а већину послова обављамо сами. Раднике које повремено ангажујем плаћам по сатници коју дају и малинари, али је све мање квалитетне радне снаге – каже Милојевић.
Шишање расада тримером
Семе празилука Милојевићи у земљу бацају средином априла. Сеју га сејалицом за ситно семе, у леје као за лук, на око један ар укупне површине. Размак између редова је 8, а између леја 20 центиметара.
– Док ниче, расад мора да се плеви бар четири пута, да га трава не би угушила. Пресађујемо га обично око 10. јула. Када дође време за то, најпре се ошишају пера, па се расад чупа и пресађује у већ припремљену парцелу. Ми га шишамо тримером, јер је тако много брже и једноставније него када се ради ручно – каже Милојевић.
Када је почињао с празилуком, Миливојевић каже да није пуно знао о његовој производњи, па је било „лутања“. А онда је у помоћ позвао стуку, а много је научио из сопственог искуства. Ово узорно домаћинство, поред празилука производи и друго поврће, већином у затвореном, под 14 пластеника.
– Тржиште обично тражи дужу и дебљу белу стабљику празилука, а она се добија начином садње. Расад садимо у редове размака 20 центиметара, колико је и размак између стабљика у реду. У почетку смо то радили на 10 центиметара, али се показало као лоше, јер је при толиком размаку стабљика доста танка. Обавезна су и четири прскања против лукове мушице, без којих нема ни доброг рода. Ми то радимо у периоду између 15. септембра и 15. октобра. Последње прскање је на око 30 дана пре почетка чупања празилука, а препарати за сузбијање ових штеточина се могу наћи у свакој биљној апотеци – објашњаваМилојевић.
Ништа без наводњавања и стајњака
Мада временске прилике протекле године нису ишле на руку повртарима, Милојевићи су имали више него добар принос. Празилук тражи доста воде, а како није било кише када је требало, користили су систем за наводњавање. Захваљујући њему, успели су да сачувају и расад и род од суше и врелине.
Каже да, с обзиром на све неповољније временске прилике, озбиљна пољопривредна производња није више могућа без система за наводњавање. Милојевићима је то помогло да, и поред високих температура протекле сезоне, имају добар и квалитетан род.
– Интезивно заливање је неопходно одмах након расађивања, да би се расад примио, док се у каснијој фази раста празилук може заливати на пет, шест дана, али је пожељно да се при сваком заливању добро натопи земља. Важно је знати и да нема доброг приноса празилука без стајског ђубрива, које се растури пре фрезирања парцеле одређене за садњу – каже Мирослав Милојевић, произвођач празилука из околине Чачка.
Пун витамина и минерала
Поред тога што је хранљив и као такав саставни део многих јела, празилук се доста користи и у народној медицини. Ово поврће садржи велику количину минерала и витамнина Ц, као и етерична уља са сумпором која благотворно делују на дисајне органе, пробаву… Сирови празилук je добар извор мангана и витамина Б6. Помаже код болова у бубрезима, подстиче излучивање мокраће, смањује повећану количину мокраћне киселине, холестерола и масноће у крви. Празилук помаже и код искашљавања, смирује кашаљ и благотоворно делује на упалу плућа и астму, побољшава и циркулацију крви.
Вађење на мобу, уз печено прасе
Празилук је и протекле јесени, средином новембра, на имању Мирослава Милојевића у чачанком селу Горња Горевница, вађен ручно, на мобу. Помагале су му комшије и пријатељи. Радило се и дружило уз незаобилазно печено прасе на трпези, како је и ред у овом крају. Мирослав каже да је читава породица укључена у производњу празилука и другог поврћа. Када заврше с наставом у школи и с тренизнима, рукаве засучу и најмлађи, да помогну баби и деди.
– Скупило се нас 12, па смо успели да сву прасу с осам ари почупамо и сложимо у магацин за свега три сата. Мада је то у Србији реткост, још увек поштујемо стари обичај и мобом помажемо једни другима током пољопривредних и других радова – каже Милојевић.
Пите мрсне и посне
Пите од празилука постале су готово обавезни део посних (славских) трпеза, а могу се спремати и у мрсној варијанти. За посну питу су потребни пола килограма кора, три струка празилука, уље, со, бибер.
Начин спремања: Исецкани празилук испржите на уљу, уз додатак соли и бибера по укусу. У подмазан плех ставите кору и поковасите је мешавином воде и уља. Преко тога, ставите другу кору, на њу мало надева од празилука, па је затим поквасите водом и уљем. Пожељно је да гужвате коре, да буде све ваздушасто. Последња кора се стави преко пите, па се потом прелије само остатком воде и уља и убаци у хладну рерну која се укључи на 200 степени. Пита је готова кад лепо порумени.
Ко воли, празилук може да помеша са пиринчем. Ако више волите мрсну питу, за надев вам, поред исецканог празилука, требају још и јаја и сир.
Чорба лагана и укусна
Чорба од празилука је лагана, укусна и пуна витамина. Ми вам овде предлажемо чорбу за коју су потребни три струка празилука, три шаргарепе, 50 грама путера, један децилитар павлаке, пола везе першуна, супена кашика гриза, со, бибер и мешавина зачина.
Начин спремања: Добро опрати празилук и исећи на колутове заједно с перима. Очистити шаргарепу и исећи је на колутове. Ставити путер на дно лонца и динстати шаргарепу и празилук десетак минута, потом додати воду да поврће огрезне и динстати још десетак минута додајући мешавину зачина, со и бибер према укусу.
