Припрема земљишта је само једна од бројних агротехничких мера у технолошком процесу производње, којом умањујемо негативан ефекат климатских услова и абиотичког стреса, изазван пре свега малим количинама падавина или, у неким годинама превеликим падавинама, или изазивамо подизање воде из дубљих слојева капиларним путем до кореновог система. Предсетвена припрема спада у опште агротехничке мере и следи одмах након основне обраде, због чега је јако важно да основна обрада буде квалитетно и на време урађена.
Пише: Проф. др Жарко Илин
Плуг мора бити добро подешен, како бисмо могли да предсетвену припрему, без обзира на време и начин на који ћемо је радити, урадимо у једном проходу, највише у два. Њен задатак је да створи растресит, мрвичасти слој земљишта, који омогућује брже и лакше ницање, ако ће се поврће производити из директне сетве семена на стално место, односно, боље и брже укорењавање расада након садње. Од укупног броја гајених повртарских врста, преко расада се производи преко 70 одсто.
Тврда постељица с меким покривачeм
С обзиром на време сетве, односно садње, у било ком до сад познатом систему производње јако је важно затварање зимске бразде и равнање земљишта. Равнање земљишта ваља урадити одмах након основне обраде, без обзира на дубину бразде 20-25цм или 30-35 цм. Пожељно је да се равнање уради у јесен и пред зиму, најкасније у рано пролеће, поготово на теренима с израженим депресијама. На местима где имамо неравно земљиште током зиме, поготово у току вегетације, након сетве или садње, лежаће вода од падавина или наводњавања, а то изазива сушење кореновог система, па биљке пожуте и пропадају. С друге стране, на брежуљцима се убрзано одаје вода, што такође није добро.
Предсетвена припрема изводи се на равној површини, али може да обухвати прављење ниских банкова, прављење гредица, што се чешће изводи у њивској производњи, прављење високог банка који је карактеристичан за интензивну производњу, пре свега на отвореном пољу. Такође, земљиште се припрема прављењем леја, обично у баштенској производњи, или прављењем такозваних фитарија, још увек најчешће у баштенској производњи. Предсетвена припрема равне површине ради се грабљицама у башти или на окућници. Важно је земљиште идеално припремити да буде фине, мрвичасте структуре. То значи да не буде крупних грудви, већих од 1 до 2 цм у пречнику. Али, такође је пожељно да оно не буде распршене структуре, јер и најмања прва киша или наводњавање створиће изузетно дебелу покорицу, што је непожељно у производњи већине повртарских врста.
У њивској производњи користе се грубери, тањираче и сетвоспремачи. Важно је да ова предсетвена припрема на равној површини буде релативно плитка и да се направи тврда постељица на дубини од 2цм до максимум 4 до 5 цм, што зависи од дубине сетве или садње. Формирањем тврде постељице капиларним путем имамо могућност да земљиште природно подиже влагу из дубљих слојева земљишта у зону тврде постељице. Семе или коренов систем расада тако ће увек добијати довољну количину воде, што ће онда омогућити убрзано бубрење, клијање и ницање семена, док ће расаду омогућити боље укорењавање и бољи почетни темпо раста. Уз тврду постељицу важан је и мек покривач. Он је нарочито битан код производње директном сетвом семена, јер је већина семена изузетно ситна. То значи да им је слабо развијен део система субкотиледоног коленца, па тешко износи котиледоне листиће изнад површине земље, поготовo ако је површински слој збијен. Зато он мора да буде мекан.
Фактор хладне или благе зиме
Када је квалитетно и правовремено урађена основна обрада земљишта у предзимском периоду, зими, јер је земља влажна, а температуре ниске, земљиште се уситњава. Тада је у рано пролеће могуће урадити предсетвену припрему у једном проходу без превише гажења. Међутим, у условима благе зиме, предсетвену припрему у пролеће, и поготово у лето и јесен, није могуће урадити у једном проходу. Тада, да не би дошло до сабијања земљишта и стварања грудвица, предсетвену припрему треба урадити при идеалној влажности земљишта, на нивоу лептокапиларне влажности. Она се креће на нивоу од 15 масених процената, односно, око 60 % пољског водног капацитета.
Сем формирања водно-ваздушног режима, правилном и правовременом предсетвеном припремом утичемо и на топлотни режим земљишта, постижемо убрзано просушивање површинског слоја и могућност раније сетве или садње, и уништавамо корове, обезбеђујући идеалне услове за раст и развој биљака. Да би се оваква производња додатно унапредила, у свету и код нас развијају се додатни начини предсетвене припреме.
И овде мора бити правовремено урађена основна обрада, на задату дубину, која зависи од повртарске врсте. Специфични начини укључују прављење ниских банкова у башти и на окућници, прављење гредица и високих банкова у интензивној производњи, прављење леја, најчешће за производњу расада, али и сетву и садњу, као и прављење фитарија.
Прецизна баштенска архитектура
Прављење ниских банкова у башти и на окућници представља прављење обичних стаза ширине 50 до 60цм. Оне се само добро угазе или се дашчицом „убију“, да би се направио што нижи банак, ширине не веће од 100, максимум 150 цм и дужине колико је дуга парцела. Висина таквог банка не би требало да вуде већа од 3 до 5 цм, како преко стаза не би отицала вода.
Прављење нормалних гредица за интензивну производњу поврћа на отвореном пољу изводи се специјалним машинама, обично четвороредним, и размак између гредица је 150 цм. Обично су ширине од 101 цм – и то су широке гредице, оне средње ширине су 50 цм и мале су широке 20 цм. Због релативно великог размака између гредица оне су високе од 17 до 20 цм. Код релативно малог броја повртарских врста праве се високи банкови, пре свега код кромпира и рена, и они су високи 30 цм до чак 35 цм, уз ширину вршног дела банка 10 до 15 цм и широки су у основици од 75 цм до чак 90 цм, што зависи од међуредног размака.
Леје су ширине око 1 м, па чак до 1,5 м, високе десетак центиметара, са стазама широким 30 цм. С ових стаза се обавља сетва, садња, спроводе се редовне мере неге и заштите, док су фитарије специфичне, удубљене леје. Оне се данас ретко користе у широкој производној пракси код нас, али их можемо видети у неким од најразвијенијих држава. Уз фитарије, имамо могућност квалитетне предсетвене припреме, али и површинског наводњавања. Код фитарија правимо један банак, висине 20 до 30 цм, па затим удубљену леју, ширине 100 до 150 цм, па поново банак дужине 5 до 10 цм са благим падом од 0,25 до 0,30 %. То ће нам омогућити, обично у баштенској производњи, површинско наводњавање биљака током вегетације.
Када су обавезна два прохода
Када се ради о накнадној или пострној производњи, у једном проходу имамо основну обраду, а истог дана ради се и предсетвена припрема. Због тога се предсетвена припрема, без обзира на оруђе које ћемо користити, обавезно мора урадити у два прохода. Иста ситуација је и за јесењу сетву или садњу, јер ту немамо могућност да се природним путем формира ситна мрвичаста структура, као ни за природно слегање земљишта, те овом агротехничком мером обезбеђујемо идеалан водно-ваздушни режим, односно, идеалан однос макропора у којима се налази ваздух, и микропора у којима се налази вода.
Утицај климатских промена
С променом климе, која иде од континенталне ка умереној, медитеранској, са благим зимама, предсетвена припрема се ради тако да сачувамо залихе влаге. Није важно да ли је она рано у пролеће, да ли је за летњу или за јесење-зимску производњу. Важно је да се, одмах након основне обраде, уради квалитетна предсетвена припрема, како би се формирао површински слој земљишта попут сунђера. Такво земљиште прикупља све залихе предзимске, зимске и ранопролећне влаге. У противном, неравно и громуљасто земљиште неће моћи да упије влагу, ону која је пала зими и у рано пролеће, али и ону код пострног или накнадног усева која је пала крајем пролећа и у рано лето, нарочито у јуну, кад има највише падавина. Оваква земља мање и одаје воду испаравањем. Пострно или као накнадни усев саде се боранија, кукуруз шећерац, купус, карфиол, брокола, кинески, односно пекиншки купус, мрква, цвекла, краставац корнишон за јесењу потрошњу.
Слична ситуација је у јесен, јер је познато да је септембар и, поготово октобар, последњих година превише сув, па је јако важно урадити правовремену предсетвену припрему због чувања залиха влаге. Тако се обезбеђују идеални услови за садњу црног лука из арпаџика, црног лука из расада, белог лука из ченова, за сетву спанаћа, садњу салате и низа других повртарских врста.
