Кромпир тражи плодно земљиште и обилније ђубрење. Али ђубрива, која су генерално скупа, а велике количине могу да буду и загађивачи земљишта, не треба расипати и парцеле на којима ће се гајити ово поврће ђубрити „напамет“.
Количина и врсте ђубрива зависе од плодности земљишта, планираног приноса, предусева и намене сорте (млади кромпир, за конзум или прераду). У просеку, десет тона кртола по хектару изнесе 50 килограма азота, 25 фосфора и 75 килограма калијума. Стога, за принос од 40 тона ваља обезбедити четири пута већу количину азота, фосфора и калијума. Али, то не значи да те количине треба и унети пре садње. Ваља узети у обзир плодност земљишта, а да би се она знала неопходно је да се пре јесење обраде узорак однесе на анализу. Тек на основу ње планира се набавка ђубрива.
У складу с препоруком дипломиране инжењерке Владице Гавриловић, стручњака Пољопривредне саветодавне стручне службе у Неготину, објављеном на порталу ове институције, за принос од 40 тона ваља обезбедити максимално 150 кг азота, 165 фосфора и 250 кг калијума. У почетним фазама развоја биљака, азот и фосфор се усвајају у малим количинама, потребе за њима се повећавају у вегетацији, максимум достижу у фази затварања редова и опет опадају са старењем. Захтеви за калијумом су високи у почетку и расту до цветања, а затим опадају. Азот убрзава вегетацију и утиче на формирање крупнијих кртола. Недостатак успорава раст, биљке су бледуњаве, са слабо бујном надземном масом. Вишак азота повећава вегетативну масу, успорава и умањује заметање кртола и количину суве материје у њима, повећава осетљивост на многе болести, у првом реду пламењачу. Проблем недостатка фосфора изражен је на киселим и сиромашним земљиштима и када га блокира гвожђе. Симптоми су најизраженији на листовима, који су тамнозелене боје, без сјаја, а биљке су ниже од нормално исхрањених. Калијум се на лаким земљиштима брзо испира, а на тешким га блокорају други елементи па се, иако га често има довољно, на биљкама могу видети листови са жућкастим до тамносмеђим деловима по ободу лиске, која је груба и увија се, а кртоле су осетљивије на тамне пеге и теже се чувају.
Кромпиру ваља обезбедити и довољне количине магнезијума и мангана. Мањак магнезијума јавља се углавном на киселим и алкалним земљиштима, а последице недостатка посебно долазе до изражаја током сувих пролећа и лета. Комплетне биљке су бледожуте, а жутило је израженије на доњим листовима. Прво пожути део лиске између нерава, који касније некротира. Недостатак се надокнађује кроз основна и фолијарна ђубрива.
Мањак мангана је најчешћи на лаким, песковитим земљиштима чија је пХ вредност већа од 5,5. Суша и висока температура доприносе да су симптоми још израженији – вршни део биљке и млади листови се увијају, а ткиво између нерава постаје жуто, с много црних, некротичних тачака дуж нерава. Недостатак се решава само применом фолијарних ђубрива.
У складу с препоруком овог стручњака, половину укупног азота ваља додати пре садње, 10 одсто после ницања, а остатак пре почетка цветања, док се фосфор и калијум уносе пре садње. За добијање високог и квалитетног рода треба комбиновати органска и минерална ђубрива, од којих су најпогодније комбинације 8:10:24, 10:20:30, а најбоље резултате дају она са магнезијумом и сумпором, као што су 12:10:22 + 2%МгО + 11%С. Прихрањују се само средње касне и касне сорте КАН-ом или специјалним ђубривима за ову намену.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
