Формирање приноса на травњацима директно је под утицајем изражене сезоналности. Акумулација органске продукције знатно је израженија у првом делу вегетационог периода, потом,у другом делу долази до наглог успоравања, често и до потпуног прекида у другој половини лета (друга половилна јула и август), да би почетком септембра дошло до благог повећања.
Оваква закономерност јако ограничава организацију исхране стоке, посебно у сегменту пашњачког искоришћавања. Сезоналност производње је јаче изражена код природних у односу на сејане травњаке, а за обе категорије је утолико израженија уколико је надморска висина већа. Сезонски карактер производње ограничава продукцију стоке и укупан принос травњака може бити од мањег значаја од његовог распореда у току године.
Због превазилажења критичних периода потребно је организовати одговарајуће и сигурније изворе хране, односно времена када је производња на травњацима у минимуму. У нашим условима у брдско-планинском подручју то се може постићи комбинацијом природних и сејаних травњака, али и увођењем смеша једногодишњих легуминоза и жита где год је то могуће.
Почетак вегетације се код нас, у зависности од надморске висине, дешава између 1.марта у низији и 1. маја у планинском подручју на око 1.600 метара надморске висине. Обављена су значајна истраживања планинских травњака на надморској висини од 1.150 метара, .где је било могуће да се прате и контролишу продукциије биљне масе. Посматран је утицај различитих почетака прве косидбе и то следећим редоследом: на 30, 40, 50, 60, 70 дана од почетка кретања вегетације. У првом откосу приноси су расли од првог ка последњем року косидбе, а у другом откосу по истом реду су опадали. Највећи приноси суве материје су добијени у последњем року када су доминантне врсте биле у у фази класања, а највећи принос протеина при најранијој косидби, 30 дана по кретању вегетације. Максимална дневна производња је добијена крајем маја и почетком јуна месеца, да би се у августу зауставила.
Пише: Драгољуб Крајновић, ПССС Београд
