Међу оним пољопривредним произвођачима који су се сигурно радовали и жељно ишчекивали престанак киша овог пролећа свакако су и виноградари. Обилне падавине нису годиле лози из више разлога, а њих су спутавале у обављању радњи уобичајених за ово доба године. Сви се слажу да је ово специфична година у погледу метеоролошких прилика, мада се та формулација све чешће може чути. Сезона киша почела је у последњој декади априла и, мимо свих очекивања, наставила се и у јуну. Прве обилније падавине забележене су 27. априла, и до краја тог месеца пало је 95 милиметара кише по квадратном метру, што је веома много за кратак временски период.
-У мају је количина падавина била много изнад вишегодишњег просека – каже мастер инжењер фитомедицине на Институту за виноградарство у Сремским Карловцима, који припада Пољопривредном факултету у Новом Саду, Немања Брзаковић. – На подручју Карловаца пало је око 175 милиметара кише у мају, од 1. до 4. јуна 99 мм, а само првог дана јуна 86 мм, што је довело до тога да земљиште више не може да прими толику количину падавина. Суботица је прошла као Карловци по количини падавина, док је Вршац нешто испод поменуте количине. Топола и околина су почетком јуна забележили велику количину падавина. Када се погледа тај период , од 27. априла када су кренуле обилне кише, до првих пет дана јуна, пало је између 250 и 400 мм, само у Карловцима 370. То је погодовало развоју пламењаче, поготово од 20. маја наовамо.
Падавине изнад, температуре испод просека
Осим кише, исти период су обележиле и температуре испод просека. Према Брзаковићевим речима, просечна температура у овом делу године је 14,5 степени, а она је пет до шест степени била нижа. Максимална температура у мају била је 25, док је минимална била 4,5 степени.
– Биљке у суштини испод 10 степени престају са својим активностима – објашњава Брзаковић. – У неку руку те ниске температуре су нам и одговарале што се тиче развоја пламењаче, јер она да би могла да спроводи свој вегетативни циклус, тражи температуре од најмање 10 степени. Што су оне више, тај циклус, односно инкубација се брже завршава. То значи да, иако је било довољно падавина, температура током ових дана није била одговарајућа за појаву инфекција. Први моменат када је могла да се појави био је 28. април. После тога, тек 12. и 13. маја су били повољни услови за то.
Немања Брзаковић подсећа да је лоза врло споро и неуједначено кренула у односу на претходне године. Томе је допринела и сува зима. Од 1. децембра до 27. априла укупно је пало само 180 мм воде, колико и сада у току маја. Лоза је каснила у просеку седам до 12 дана у односу на претходне године. Имала је врло неуједначен пораст, а цветање јој касни за 10 до 15 дана. Почетком јуна, у зависности од сорте, локалитета, подручја, била је у фази потпуно развијене цвасти, на почетку цветања, негде чак је била у фази прецветавања. Лоза је, каже Брзаковић, сама по себи јако неспремна, а овакве временске прилике су јој отежавале да се развије.
Предност системичним фунгицидима
– Пламењача се јавила у виноградима у којима није спровођена редовна заштита – каже наш саговорник. – Због велике количине падавина, имали смо две солуције – прскати контактним фунгицидима и радити третман након сваке кише, или само системичним фунгицидима и бити сигурнији неки дужи временски период. С обзиром на то да смо имали честе кише, моја је препорука и оно што смо ми радили у нашим виноградима, да се употребе системични фунгициди да би се смањио број третмана и улазака у сам виноград, зато што није било могуће у сваком моменту то урадити и да бисмо заштитили виноград у тим најосетљивијим фазама када је интензиван пораст.
На земљиштима која су изразито карбонатна, напомиње Брзаковић, може доћи до наглог скока pH вредности земљишта и појаве хлорозе, жутила, што је тренутног карактера. Када се време стабилизује, и ниво воде у земљишту се доведе у нормалне границе, требало би да дође до повратка те боје, објашњава наш саговорник, али заједно са фунгицидним третманима било би добро додати нека фолијарна ђубрива да се боја врати.
-Проблем великих размера јесте пепелница винове лозе – каже Немања. – Она је исто имала повољне услове за развој. Почетком јуна лоза је била најосетљивија на пепелницу, због цветања, јер цвет је улазни отвор за већину болести. Веома је битно да заштитимо лозу у тој фази од пепелнице, и када су нестабилне временске прилике као сада препоручио бих да се фунгициди примене системично. Приликом кретања лозе, када су температуре ниске, на првим листовима који се развијају на ластарима зна да се јави и црна пегавост лозе – фомопсис. Када се примени заштита од пламењаче, уједно се лоза штити и од фомопсиса. Тамо где је то учињено, не би требало очекивати проблеме с фомопсисом, самим тим што ти први листови остају рудиментирни, мали и касније имају малу фотосинтетску активнсот. Другим речима – немају велики значај.
Најезда грожђаног мољца
Од инсеката, лози највећи проблем може да створи сиви грожђани мољац, који се ове године јавио нешто раније. Код овог инсекта разликују се три генерације. Прва се јавља крајем априла и почетком маја, а ове године је поранила и појавила се 10. априла, с тим што јој је максимум лета био између 15. и 20. априла. На рану појаву утицале су повољне температуре, не претерано хладна зима са мало падавина. Почетком јуна био је у фази пиљења ларви. Прва генерација прави штете на цвастима, стварајући паучину у коју увија гроздове, тако да би било добро тамо где је њена бројност велика, а то значи ако се у току једног дана више од 30 јединки ухвати у клопкама са феромонима, да се ураде третмани инсектицидима из групе пиратроида, као што је алфа циперметрин, или на бази бифеникуса бифентрина.
Наш саговорник сматра да и друга генерација може да се очекује раније. Максимум лета теоретски би требало да буде средином и у другој половини јуна, али због поменутих климатских околности, може се очекивати и у провј половини јуна. Она причињава штете на бобицама и на листу, те и у овом случају на основу праћења треба одредити и третмане.
-Трећа генерација јавља се крајем јула и почетком августа, када је грожђе у фази шарка, па исто на основу бројности ваља одредити третмане – упозорава Брзаковић. – Поред овог инсекта, у винограду мора да се обрати пажња на присуство Scaphoideus titanus cikadu, гриње која је преносилац, односно вектор фитоплазме Flavescence doree, која ствара велике проблеме у виноградима на Фрушкој гори, али и у другим подручјима. Једини ефикасан начин да се лоза заштити, поред здравог садног метријала, јесте сузбијање ове штеточине. Требало би извести минимално један третман, а тамо где је велика бројност, и два третмана. За сузбијање ове штеточине ефикасни су инсектициди којима се уништава сиви грожђани мољац.
Брзаковић напомиње да заштиту против сиве трулежи (Botrytis) треба почети у прецветавању препаратима као што су боскалид+пираклостробин (Signum), ипродион (Dional), пиримиталин (Pyrus), а након тога, у зависности од услова за појаву болести, урадити још један третман до момента пред затварање грозда када треба применти ципродинил+флудиоксонил (Switch).
Бујање корова
У виноградима где се земљиште одржава у систему јаловог угара, односно обрађује шпартањем, култивисањем или фрезирањем, корови су имали врло повољне услове за развој. У почетку вегетације, због изузетно сушне зиме, популација зимских корова није била бројна, тако да су виноградари могли проћи без третмана. Пошто сe у време кишних дана њихова бројност знатно увећала, ко није урадио третмане средином априла земљишним хербицидима на бази пендименталина и неким контактним хербицидима, уколико је било корова, има велик проблем због честих падавина и немогућности да се ураде третмани. Ко је обавио први третман, имао је прилику до средине јуна да спроведе и други неким од тоталних хербицида уколико је то могуће или неким од контактних, зависно од тога каква је коровска флора – усколисна или широколисна.
З. Милосављевић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
