До само пре коју годину и мали, и велики пољопривредни произвођачи су лек за болесне и кржљаве биљке тражили искључиво у пољопривредним апотекама. А, онда су хобисти и мали повртари и воћари, развојем науке и свести о штетном утицају хемије на здравље људи и природе, окренули други лист. Вратили су се вештинама предака и почели сами да припремају средства за заштиту користећи биљке које расту у дворишту и башти, на ливадама и околном побрђу. Прво су, наравно, морали да сазнају које су то за усеве лековите, а за штеточине отровне биљке и од којих, и каквих напасти оне чувају воће и поврће. Ово је нарочито битно и уколико знамо, колико су хемијски препарати штетни за пчелиња друштва која се налазе у близини воћњака и башта, а да су препарати из кућне лабораторије нешто што их неће угрозити.
Од чаја до екстракта
Пре него што почнете производњу у својој кућној „лабораторији“, рецимо нешто и о врстама препарата које можете само да припремите.
Чај се справља од свежих или сувих делова биљке који се прелију кипућом водом и оставе да одстоје око 20 минута. Потом се процеди, охлади и, у зависности од употребљене врсте, одмах користи или се прем употребе разреди водом. Најпожељнија кишница или одстајала бунарска вода.
Уварак или чорба се припрема када се иситњени делови одговарајуће биљке прелију хладном водом и оставе 24 часа. После тога чорба се кува 15 до 30 минута, затим се охлади, процеди и користи се за третирање (прскање), најчешће разређена.
Мацерат настаје тако што се иситњени делови биљке прелију хладном водом, најбоље кишницом, и оставе да одстоје 24 часа. Мацерат се процеди и течност се користи.
Ферментисани екстракт настаје када се свежи (најбоље) или суви биљни делови прелију хладном водом и оставе напољу све док не започне врење. Маса се у току 7 до 12 дана повремено меша. Ферменатција је завршена када биљни делови падну на дно посуде, а течност се избистри. Екстракт се обавезно, пре третирања биљака, разређује водом. Најчешће је то однос један део екстракта и 10 (20 или 50) делова воде.
Већина ових препарата делује инсектицидно, бактерицидно и фунгицидно. Поред заштитне улоге, велики број се користи и за исхрану гајених биљака, а припремају се од лековитих, ароматичних, зачинских биљака, поврћа, корова. Поменућемо само оне биљке које су код нас широко распострањене и лако се могу наћи у свакој средини:
Гавез (Symphytum officinale) се користи као средство за негу и исхрану биљака у виду . концентрата, малча земљишта или као активатор компоста. Најпогоднији је за плодовито поврће, јер садржи много калијума, али и нешто мању количину фосфора, магнезијума, гвожђа и мангана. Највише макроелемената има у младој биљци која се покоси у пролеће. За пољопривредника је то коров на њиви који се тешко искорењује, јер има јако дуг корен. Постоји двадесетак врста гавеза, неке од њих се гаје и као сточна храна. Како је гавез богат калијумом, често се с његовим приправцима хране калиофилне биљке. Такве су купусњаче, парадајз, паприка, кромпир, лубеница и диња. Од свежих листова гавеза прави се течно ђубриво за прихрану плодовитог поврћа и коренастих врста, а одличан је додатак у процесу компостирања.
Ферментисани екстракт гавеза се припрема тако што се 3 кг свежих листова гавеза потопи у 45 л воде. Посуда се поклопи и после четири недеље се користи неразређена течност за заливање.
Бели лук (Allium sativum) је изврсно средство за негу биљака јер има фунгицидна и инсектицидна својства. Приправци од белог лука садрже доста фосфора и неке од микроелемената.
Чај од белоглука припрема се тако што се 700 г белог лука прелије са 10 л кипуће воде, поклопи се и остави да одстоји, а када се прохлади, процеди се и употребљава разређен у односу 1 : 3 за прскање краставаца против пламењаче, док се неразређеним прска земљиште против штеточина и узрочника трулежи корена.
Пише: Светлана Мујановић
