Смрдибубе су штеточине које карактерише халапљив апетит и велика бројност. Доводе до раног пропадања и кварења плодова, при чему они губе тржишну вредност, стварајући произвођачима знатне материјалне губитке. Са др Владимиром Филиповићем, вишим научним сарадником у Институту за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ и Националном удружењу за развој органске производње Сербиа Органица, разговарали смо о овој “пошасти” и о њеном природном сузбијању.
Последњих неколико година, како каже наш саговорник, смрдибубе због своје прекомерне бројности причињавају штете бројним повртарским, воћарским и ратарским врстама. Хранећи се гајеним биљем оне их оштећују чиме стварају услове за њихово обољевање, што утиче на смањивање приноса и на сам квалитет добијене сировине.
„Требало је доста времена да се навикнемо на ову, условно речено нову штеточину, те исто тако да се пронађе адекватан начин како да заштитимо усеве и засаде, али и домове у које у великој мери улазе, нарочито у моменту када се заврши вегетациона сезона и дани постану хладнији“, рекао је Филиповић за Добро јутро.
Што се тиче саме борбе против ове штеточине, осим хемијских мера које се нису показале много ефикасним, пошто их треба више пута понављати а и остаци инсектицида остају како у биљкама, тако и у земљишту и у води, користимо биоагротехничке мере.
„Пре него што наведем биоагротехничке мере, поменућу два комерцијална средства на бази азадирактина (потиче од неем дрвета Azadirachta indica A.Juss), која су уписана на листу средстава за заштиту биља која се могу користити у органској производњи а то су – Ozoneem Trishul 1% EC и Nimbecidine 0,03% EC која се у пракси користе за сузбијање смрдибуба. Разлог лежи у томе што се брзо разграђују у биљкама, тако да им је каренца од 0 па до 3 дана“, нагласио је наш саговорик.
Прва биоагротехничка мера јесте употреба лековитог биља, које због свог мириса делује одбијајуће на смрдибубе. За ову намену можемо користити биљке: босиљак, матичњак, жалфија, лаванда, рузмарин и њима сличне. Бели лук, мента, ким, љута паприка и бела слачица су биљке које смрдибубе не подносе, а чијом сетвом/садњом или приправцима као што су ферментисани раствор, чорба, мацерат и чај, а којима се могу прскати биљке, земља и простор где се јављају смрдибубе, може утицати на њих.
„Ево једног рецепта у ком користимо бели лук. За израду овог приправка потребно је 4 чена белог лука, 200 мл воде и боца са распршивачем. Лук се уситни и стави у воду да одстоји неколико сати. Након тога се мешавина процеди и потом се може прскати. Ту је и употреба прашка за пециво. У једну литру воде сипамо једну кесицу прашка за пециво, све помешамо и са боцом са распршивачем прскамо нападнуте биљке. Ова мешавина неће убити смрдибубе, али ће их ошамутити и отерати. Сирће је такође природни репелент за смрдибубе. У боцу са распршивачем или у прскалицу сипамо бело сирће и прскамо по површинама које често посећују смрдибубе“, открива природне рецепте овај стручњак.
Поред употребе лековитог биља у заштити против смрдибуба, можемо користити и тзв. биљке „замке“ које у већој мери привлаче штетне инсекте, него главне гајене биљке. Једна од њих је блитва, уколико има блитве у башти, смрдибуба ће прво њу напасти. Исто важи и за невен. Поред ових постоји још природних начина којима се можемо борити против смрдибуба у баштама. Уколико у башти има доста бубамара, оне ће јести јаја смрдибуба и на тај начин смањити њихову бројност.
„Још једна од мера за смањење броја смрдибуба је коришћење феромонских клопки или замки. Постављање феромонских клопки врши се на висини од око пола метра од површине земље и неколико метара од улазних врата, воћака и баште. Ове замке обично садрже феромоне који помажу у привлачењу буба и на тај начин у знатној мери смањују њихов број“, истакао је Филиповић за крај.
Тања Пролић
