Међу биљкама отпорним на ниске температуре је и зимски лук – аљма па га стручњаци препоручују за гајење у време хладних дана, поготово у окућницама и баштама на дохват руке. Аљма је слична црном младом луку, морфолошки, али укус и мирис су блажи. То је вишегодишња биљка и након садње ниче за 10 до 15 дана. Међутим, након образовање прва три листа улази у фазу интензивног пораста и у првој години формира 3 до 5 нових биљака, а у другој години и преко 10 биљака. Практично формира бокор који није јако збијен.
Листови аљме су цевасти као код младог црног лука и лука влашац, тамно зелене боје али је у основи често присутан антоцијан, једињење које даје и пигмент биљкама. Заправо, млади лук аљме и јесте веома интересантан за тржиште. Листови су богати витамином Ц, бета каротеном, а цела биљка са калијумом, гвожђем, цинком, угљеним хидратима, док им је калоријска вредност мала. Као и други лук из рода алиум, садржи алицин те има фитонцидно дејство, објашњава за „Добро јутро“ инжењер пољопривреде Зоран Боца из Пољопривредне саветодавне службе Војводине са седиштем у Сомбору.
Потврда толерантности на ниске темперауре је и то што зимски лук – аљма ниче већ на температури од 2 до 3°Ц, иако је за развој најповољнија она од 18 до 20°Ц. Има доста широк опсег пХ вредности земљишта на којима успева а то је од 5,7 – 74.
– У заштићеном простору, овај лук се производи директном сетвом, може и из расада и поспешивањем бокора. С обзиром на отпорност на ниже температуре може да се гаји у тунелима без грејања. Сетва треба да буде већ у августу у четворореде или шестореде пантљике. У реду треба да се оствари густина од 3 – 5 цм а између редова од 10 – 20 цм. Вегетативно може да се размножава од двогодишњих и трогодишњих биљака. У јесен се изваде бокори те се припреме резнице од стабла тако да има довољно корена и једну лажну стабљику, а садња се спроводи слично као при гајењу из директне сетве или расаде, каже Боца.
Поспешивање аљме се ради од октобра. То заправо значи да се након чувања расада на температури од 0 – 1°Ц врши садња 400-500 биљака по метру квадратном у заштићеном простору. Потребна температура је 15 до 22°Ц и влазност ваздуха око 80 процената. Зими се таква аљма убира након 30 до 40 дана, а ако је поспешивање рађено у пролеће онда након 20 дана и може да се оствари принос од 7 – 15кг аљме по метру квадратном. Двогодишњи и трогодишњи засад може да да од 30 – 40 т/ха, а једногодишњи око 20 т/ха. Стручњаци тврде да се поспешивање може радити и у гајбама, а може и тако да се бокор сади директно у земљиште.
Aљма је технолошки зрела када листови достигну око 30 цм. У току вегетације
могуће су 2 – 3 бербе. У зимском периоду аљма је у предности над црним луком јер
при производњи без грејања даје већи принос.
В. Савић
