Глистењак, квалитетно органско ђубриво, може да се произведе у сваком домаћинству, али, ретка су она у којима се то и ради.
Зна се да су глисте један од индикатора плодности земљишта. Срећу се само на плодним и незагађеним подлогама. Глисте, посебно калифорнијске, представљају значајне прерађиваче и разлагаче органске материје и отпада у квалитетно органско ђубриво, које се назива глистењак, или глисњак, и све више се користи у производњи органског, али и конвенционалног поврћа, расада, цвећа и травњака. Глистењак је богат хумусом (до 25 процената), фосфором (2.400 мг/100 г смеше), калијумом (1.400 мг/100 г), као и многим значајним микроелементима као што су цинк, бакар, манган, гвожђе, а сиромашнији је минералним азотом, свега 1–1,7 процената.
Погубна колебања температуре и влажности
Производња глистењака тражи мало свакодневне ангажованости, због чега се често ови „производни погони“ занемарују. Да би узгој глиста и производња глистењака били успешни потребно је обезбедити повољне услове за њихов развој и активност. У овој производњи вода је важан чинилац, јер оне у току читавог циклуса траже високу влажност супстрата. Међутим, она не сме бити преобилна. Оптимална влажност требало би да се редовно одржава на 80 постопољског водног капацитета. То, упрошћено, значи да, када се глистењак стисне у шаку, из њега треба вода да капље, никако цури нити да се грудва распада.
Оптимална температура за активност глиста је око 20 Целзијусових степени. Осетљиве су на велика колебања температуре, и ако она падне испод пет степени, потребно је да се леја са глистама „утопли“. То се ради тако што се на површину нанесе слој органског отпада дебљи од 10 центиметара. Ако случајно у време када су глисте активне температура падне испод 0 степени оне ће угинути. Иначе, глисте презимљују у облику јаја у коконима која подносе изузетно ниске температуре, чак и до –20 степени. Температуре изнад 30 степени такође неповољно делују на глисте. Због тога, током летњих месеци, леје ваља рахлађивати сенчењем и прскањем водом.
Сваки органски отпад је добро дошао
Производња глиста не захтева скупу опрему. Могуће их је гајити скоро свуда на отвореном пољу, али и у затвореном простору – гараже, подруми, терасе…
Основна јединица за узгој глиста је легло. То подразумева да им се обезбеди леја – простор ограђен жицом, даскама, бетоном, циглом или другим материјалом, запремине 100 х 200 х 25 цм. Најбољи је рам од жичане мреже, преко којег се постави геотекстил. Он омогућава отицање сувишне воде и заштиту од предатора, првенствено кртица. У њега ће се убацити подлога, односно храна, а у њу сместити легло од 100.000 глиста. У једном леглу има 20.000–30.000 полно зрелих јединки. Остало чине јаја и младе, полно незреле глисте. Једно стандардно легло спремно је да се сваких 100 дана подели на два идентична, која настављају производњу глистењака.
Када је о месту реч, односно подлози на којој ће легло бити постављено, не мора да се води посебна брига. Природно станиште глиста су депоније стајњака и биљног отпада. Значи, подлоге могу бити све врсте стајњака, картон, стари папир, лишће, пиљевина, млевени тресет, исецкана слама, сено, органски отпаци из домаћинства, осим меса и његових прерађевина, јако уситњене гранчице од резидбе…
Легла се касније редовно контролишу, проверавају температура и влажност, орошавају, и глисте хране, односно додају се нови слојеви органског отпада. Свака три месеца легла се претресају, глисте сакупљају и од једног легла праве два нова, и процес производње глистењака се наставља. Произведени глистењак се користи одмах или чува до момента употребе.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
