Пише: Ивана Радоичић
Промене климе, пандемија коронавируса и економски потреси погађају и домаћу пољопривреду, а чини се да су у тој борби некако најотпорнији воћари. Србија је земља у којој добро рађају разне врсте воћа, међу којима се посебно истичу јагодичасте врсте. Ипак, иако сви знамо да је малинарство исплативо, многи произвођачи одлучују се за производњу јагода, чији је квалитет и слаткоћа веома тражен у свету, а у комбинацији са шампањцем, постају симбол отмености и луксуза. Ипак, иако је њихова производња и поред наведених проблема исплатива, ваља знати које су су сорте најродније за одређене регионе и где се могу узгајати јагоде, а у којим је крајевима засад јагода мисаона именица.
– Јагода је по економском значају у Србији друга воћна врста из групе јагодастог воћа – каже Александар Лепосавић, стручњак за јагодасто воће из Института за воћарство у Чачку. – У већини производних региона наше земље најчешће заступљене сорте су Клери, Џоли, Алба, Азија, Ароса и Роксана. У околини Шапца могу се срести старије сорте, као што су Елсанта и Квин Елиза, док је најзаступљенија сорта у околини Крушевца и даље Роксана. Због потреба прерађивачке индустрије у производним засадима се све више гаји и стара немачка сорта Зенга Зенгана, највише у околини Лесковца, али њена заступљеност је све већа и другим регионима наше земље. Од сталнорађајућих сорти у нашој земљи највише се гаји сорта Ирма.
Не садити без ваљане припреме
Како каже наш саговорник, у нашој земљи под јагодом је око 7.000 хектара, док просечна производња у последњих неколико година износи од 25 до 30 хиљада тона. А производи се и на отвореном пољу и у пластеницима. Ипак, и ту има проблема.
