Оптимални услови за производњу краставаца на нашим просторима могу да се обвезбеде само у заштићеном простору, углавном у пластеницима. На тај начин су у пролеће заштићени од раних мразева, а касније се пластеник прекрива мрежом за сенчење, што спречава стварање превисоких температура. Мада се у литератури наводи и да се као зштићени простори сматрају и стакленици, то ће се код нас ретко где видети.
Производња краставаца у пластенику нуди могућност да се биљкама обезбеди стабилна микроклима, која се може одржавати што ближе опрималним условима. Краставци се добро развијају у распону температуре од 18 ºC до 32 ºC, међутим најбоље им одговара температура од 21 ºC до 24 ºC. Када температура у пластенику пређе 27 ºC, треба да се обезбеди проветравање.
Постоје посебне сорте краставаца за пластеник и о томе се треба водити рачуна када се набавља семе. Припрема расадa се одради слично као и када је у питању гајење краставаца на отвореном. Међутим, време почетка производње расада се може разликовати у зависности од тога да ли се пластеник догрева или не.
Размак између редова у пластеницима је најчешће 90 цм, док се размак између биљака у реду оставља на 60 цм. На биљкама ваља уклонити прве бочне гране док су младе, као и првих неколико цветова, да би се омогућило да биљка ојача. Наводњавање је најбоље обавити системом кап по кап, јер је потребно избећи да се квасе листови. Приликом наводњавања се може радити и прихрањивање водотопивим ђубривима, у случају да за тим има потребе.
Производња на отвореном
На отвореном пољу се краставац углавном сади из расада који је раније припремљен. Температура земље треба да буде 18 ºC и без опасности од појаве мразева ујутру. Производња краставаца на отвореном се одвија тако да се остави размак између редова од 1 до 1,5 м, док између биљака у једном реду буде размак од 30 цм до 60 цм.
Краставци се могу оставити да се шире по земљи, али се у савременој производњи углавном обезбеђује потпора, и то од мреже која се лако може купити баш за такву намену. Та мрежа има отворе ширине од 120 мм. Гајењем краставаца на мрежи омогућава да се плодови лакше беру и да су чистији, а такође се омогућава боља прозраченост биљака, па се брзо уклања влага с листова. Мање влаге омогућава да су биљке у мањој мери изложене пламењачама и другим сличним болестима.
Као подлога испод краставаца који се гаје на отвореном пољу поставља се црна малч фолија која задржава влагу и у исто време спречава ницање корова. Уколико се ипак краставци сеју директно на њиви, за ту намену се може користити пнеуматска једноредна сејалица која ће на одређеном размаку спутати по 4 семена краставца у земљу.
Заливање и кад је у питању производња краставаца на отвореном, ако је могуће треба поставити да буде – кап по кап. Краставци имају слабије развијен коренов систем који уз то не продире сувише дубоко у земљу. Из тог разлога је чешће потребно обавити њихово заливање у периоду када су више температуре.
Узгој на арматури
Такав узгој представља најинтензивнији начин производње којим се остварује највећи принос. Предност гајења на арматури је тај што биљка има више ваздуха, тј. бољу прозрачност и мању опасност од заразе биљним болестима. Плодови су чисти, јер не леже на тлу. Ту је берба лакша, јер берач није стално погнут. Код овог начина битна је арматура која се састоји од дрвених стубова, жице која служи да би држала целу ту арматуру напетом и да не дође до падања мреже на којој су вреже краставаца.
Стубови могу бити од багрема, маглуре или неког другог дрвета, али најбољи и најдуготрајнији је стуб од багрема. Стубови се постављају на сваких 3 м размака један од другога, а на крају и почетку сваког реда се налази један мањи стуб или косник за који се завеже жица која иде горе на врхове стубова и која се додатно напиње шпанерима. Жица се веже за сваки стуб канапом или паљеном жицом. Жица је челична, пластифицирана је најбоља али је тешко руковати њом, па је зато боље користити голу челичну жицу. Мрежа која се поставља на стубове, за њих се веже паљеном жицом и обичним канапом, али исто тако се мора завезати и за горњу челичну жицу која је на стубовима. Ако се не повеже, када се зелена маса обеси на мрежу, она би једноставно пала или би се савила.
Када семе исклија и добије први прави лист, треба урадити проређивање. Ако се сејало 3 до 4 семенке у рупу, једна биљка, која је најслабија, одстрањује се. Тако се на једном м2 остају 3 биљке, што је идеално за овај начин узгоја. Када вреже нарасту на дужину од 50 цм, треба их обмотати око мреже, тј. треба их закачити за мрежу. То се понавља 1 до 2 пута недељно и тако све док вреже не нарасту до горње жице и онда се пребацују на другу страну. Треба пазити да размак између два качења не буде прекратак, јер, када се биљка закачи за мрежу, долази до успоравања кружења сокова. То је шок за биљку и треба јој барем 7 дана да почне поновно давати плод како треба и да се физиолошки процеси врате у нормалу.
Код усева на арматури може се применити црна полиетиленска фолија, или се земља може прекрити сламом када се биљке развију. Тиме се спречава прекомерно исушивање тла, делимично и раст корова. Коришћењем фолије постижу се знатно бољи резултати у производњи, тако што биљке раније роде. Температура земље испод црне малч фолије је за неколико степени виша, што одговара ранијој садњи, а земљиште је растресито и омогућава лакше дисање корена.. Фолија може бити различитих боја – сива, смеђа, црвена, жута – али се најчешће користи црна и то ширине 100 до 120 цм и која има избушене рупе. Размак између рупа је на фолији је 30 цм. Сетва се обавља на дубину од 2 до 3 цм, где у сваку кућицу иду по 2 семенке. Када се фолија поставља, важно је да буде што боље затегнута и да нема никакве ваздушне џепове, да је потпуно налегла.
Закидање заперака Плодоношење краставаца у узгоју на арматури је у правилу дуже, за разлику од хоризонталног узгоја на тлу. Код овог начина узгоја, када врежа нарасте на дужину од око 50 цм, све заперке који су с доње стране стабљике и нарасли су из пазуха листова потребно је одстранити, а главну врежу закачити за мрежу. Заперци који касније нарасту не одстрањују се већ се остављају и заједно са главном врежом каче се за мрежу. Ако се заперци не одстране, долази до бујног развоја вегетативне масе, биљке остају ниске и принос је смањен.
Р.Д.Ј.
