Sejanje paprike za rasad treba da bude u optimalnom periodu, ne sme se dozvoliti da biljke prerastu pre presađivanja. Kod nas se najčešće obavlja u manjim sanducima, manjim kontejnerima ili u hranljivim kockama. U poslednje vreme raste popularnost kontejnera za proizvodnju rasada paprike (koriste se oni sa 103 ili sa 84 polja).
Postoji mogućnost proizvodnje u plastenicima gustom sadnjom, što je dobra opcija jer se preskače akcija pikiranja paprike. Za ovakav način proizvodnje treba obezbediti malo više temperature u kontinuitetu i stalno vlaženje. Međutim, tu su mlade biljke u gustom sklopu i, ako se pojavi neki problem sa bolestima, veoma se brzo proširi i šteta ume da bude značajna.
Kada se ubaci seme paprike u zemlju, potrebno je malo sabiti zemljište i zaliti ga. Poželjno je ispoštovati preporuke proizvođača oko uslova nakon setve, a to je uglavnom da temperatura prostora bude oko 28 °C. Biljke će početi nicanje nakon nedelju dana i potom se vrši spuštanje temperature na malo niže od 20 °C. Ovim snižavanjem temperature sprečava se preterano izduživanje biljaka.
Kada je u pitanju paprikina rasada problem mogu napraviti gljivice iz roda Rhizoctonia spp, Pythium spp, Phytophthora spp, koje se nalaze u površinskim slojevima zemlje (supstrata). One negativno deluju na razvoj korenovog sistema pa mogu da izazovu poleganje mladih biljaka. Treba biti pažljiv, jer se one brzo mogu proširiti na veći deo zasada, a njihovo dejstvo je takvo da sprečavaju biljke da preko korena usvajaju vodu i hranljive materije, usled čega se lagano suše od svoje osnove. Korišćenje proverenog zemljišta i kvalitetnog supstrata je dobar način da se izbegne ovakav problem s poleganjem. Bilo bi dobro obaviti prskanje fungicidima nakon što se obavi pikiranje paprike.
Rasad paprike je optimalno razvijen kad biljke imaju od 6 do 8 listova, visinu oko 20 cm i dobro razvijen koren. U ovom periodu štetu na biljkama mogu napraviti puževi, a kako su biljke male treba duže vremena da se oporave od oštećenja.
Kaljenje rasada
Kaljenje rasada paprike treba da počene oko nedelju dana pre sadnje u plastenik ili na otvorenom polju. Prva akcija u tom postupku jeste smanjivanje broja zalivanja, ali ono postaje obilnije da bi se pokrenuo jači razvoj korena. Prostor gde se rasad proizvodi se u većoj meri provetrava par puta dnevno. Ukoliko je sve pokriveno agrotekstilom, on se sklanja sa biljaka, samo treba paziti da se to ne radi kada je vetrovito ili sija direktno sunce.
Nakon sadnje biljaka na stalno mesto veoma često dolazi do toga da se određeni broj stabljika osuši, pošto je paprika povrće osetljivije na presađivanje. Par dana nakon odrađenog posla treba na mestima osušenih biljaka posaditi nove, da bi sklop sadnje bio optimalan. Sistem navodnjavanja može biti kap po kap, koji se montira ispod folije, ili se obavlja navodnjavanje redova između gredica.
Đubrenje paprike
Kako paprika uzima iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebno je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovno đubrenje obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini od 40 do 50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200 do 300 kg/ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunsko đubrivo dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini od 150 do 200 kg/ha.
Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40 do 50 t/ha ploda sledeća:
- 250 do 300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja),
- 100 do 150 kg/ha P2O5,
- 200 do 300 kg/ha K2O,
- 110 do 160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pega na plodu, što može znatno smanjiti prinos).
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem.
Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene.
R.D.J.
