Рен је вишегодишње поврће које у природним условима сваке године формира задебљали, сочни, љути подземни изданак-стабло односно корен дужине до 50 цм који се користи за исхрану. Подземно стабло-корен има велики број спавајућих пупољака, спирално распоређених, који у повољним условима образују корен и листове. Из сваког спавајућег пупољака може да се развије нова биљка и зато је подземно стабло орган размножавања, а због богатства резервних материја и јестиви део биљке. За исхрану се такође користи младо лишће. Рен је биљка умереног климата, оптимална температура за раст је у интервалу од 17-20°C а за ницање и цветање од 22-25°C. Младе биљке страдају већ на -6°C. Успева и на засењеним местима због скромних захтева према светлости. Захтева доста воде у току вегетације због велике масе лишћа. Недостатак воде доводи до опадања квалитета корена, док велика влага доприноси да корен постане воденаст, а често и трули. Највише му одговарају плодна, средње тешка земљишта, на којима је ниво подземних вода око метар и по. На тешком земљишту корен се грана, криви и веома је љут, а на сувише лаком није укусан. Оптималан pH земљишта је 7. Посебно су погодне речне долине, због повећане влажности ваздуха и земљишта. Уколико се гаји као једногодишњи усев, долази на прво место у плодореду. Добри предусеви су махуњаче, док после рена треба гајити стрнине, да би се уништиле самоникле биљке. Као вишегодшњи усев гаји се ван плодореда.
Квалитетном основном обрадом земљишта на 25-30 цм, култивирањем и обрадом сетвоспремачима у пролеће, земљиште се припрема за садњу. Рен се гаји на равној површини, а на тешким земљиштима на гредицама и банку тамо где је висока пролећна влажност земљишта. Начин ђубрења и количина минералних хранива зависе од плодности земљишта. Најбоље успева уз ђубрење органским ђубривима, стајњак се уноси у јесен у количини 50-80т/ха или компост 40-50т/ха. Азот је неопходан за формирање вегетативне масе и приноса, фосфор за образовање подземног стабла, а калијум за оптималан садржај суве материје, шећера и отпорност биљке. При једногодишњој производњи најчешће се ђубри са 80-200 кг N, 100-120 кг P2O5 и 150-200 кг K2O по хектару. Приликом зимског орања уноси се минерално ђубриво. У пролеће, чим се земља довољно просуши, површински се обради и изравна, непосредно пре садње отворе се плитке бразде око 15 цм с размаком од 60–80 цм, у зависности од расположиве механизације за међуредну обраду и вађење.
Сади се у јесен или у пролеће изданцима дужине око 20 цм. Kод изданака за размножавање не треба дозволити стварање бочних корена. Најшешће се сади у бразде са размаком од 50 цм, где се резнице полажу укосо на 30 цм размака једна од друге и прекривају земљом.
Рен се код једногодишњег гајења вади касно у јесен, када биљка уђе у мировање, лишће пожути, а када земљиште није смрзнуто и температура је виша од 0°C као и у пролеће пре него што почне вегетација. Ако резнице због суше или других разлога нису постигле потребне димензије, усев се оставља још једну годину. Рен се вади различитим вадилицама за репу, кромпир или шаргарепу. Извађени рен одвози се на сабирно место где се сортира и дорађује према потреби. Принос рена може бити 7–10 т/ха. После вађења корен се чисти од земље, одреже се лише, секундарне резнице остављају се за репродукцију или прераду. Дорађени рен може се складиштити до 6 месеци на температури од 0–1°C и релативној влажности ваздуха од 95 %. Недорађени рен може се складиштити у подрумима и траповима уз добру заштиту од измрзавања.
Извор: ПССС Србије
Пише: дипл.инж ратарства Славица Kоџопељић
