Салата (Lactuca sativa L.) се лако и успешно може узгајати у стакленицима и пластеницима који су намењени производњи култура попут парадајза, краставца, паприке и друго. Релативно кратке вегетације (55-65 дана) врло често се узгаја у два и више турнуса. То је нарочито важно за рационализацију производног простора, радне снаге и друго.
Због скромнијих потреба за топлотом и светлошћу, врло успешно се може произвести у зимском раздобљу. У нашим крајевима најчешће се узгаја као преткултура осталим повртарским културама, као што су парадајз и краставац, чији се рокови садње и скидања могу идеално прилагодити за предсезонску производњу након скидања салате.
Она се врло успешно може произвести и у хидропону и НФТ технологијом.
Најбоље успева на плодном и растреситом земљишту, богатом органским материјама. У заштићеним просторима само у првој години заснивања производње говоримо више или мање о земљишту, а сваке следеће године уносом нових кондиционера, органског или биљног материјала стварамо мешавину земљишта и супстрата.
Стога, управо салата има велике потребе за што боље припремљеном земљом на дубини до 25 цм. Треба знати да је ова биљка врло осетљива на високу концентрацију соли и киселост тла па су оптималне вредности пХ тла за ово поврће су 6.0-7.
Земљиште се обрађује на дубину 20-25 цм, а минерална ђубрива не треба заоравати јер се коренов систем салате развије доста плитко па се услед честих заливања минерална хранива лако исперу до потребне дубине. Како је у заштићеном простору углавном квалитетан супстрат, обрада земљишта не представља велики проблем. На местима где је дошло до његовог збијања приликом узгоја претходне културе, обавезна је мера подривање са специјалним машинама – подривачем. Она омогућава растреситост и прозрачност до 35-40 цм дубине.
Као и за остале културе тако и за салату пре било каквог ђубрења треба обавити анализу земљишта као и по препоруци пођубрити и прихранити. Уобичајено ђубрење за земљу при пХ 6.5 и 3-4 одсто хумуса би требало да буде следећа: пред садњу у земљиште се унесу умерене количине 80-100 г Н, 50-70 г П2О5, 120-140 г К2О на 10 м2 уз органско ђубрење три до пет килограма по метру квадратном.
Често прихрањивање калијумом није потребно јер се код нас у заштићеним просторима најчешће салата сади после парадајза, краставаца и паприке под које се уноси велика количина стајског ђубрива и калијума. Код ђубрења са азотним ђубривима треба бити опрезан јер ова биљна култура има кратку вегетацију, а због велике количине и вишка нитрата у земљишту може доћи до усвајања и акумулирања истих у биљци чак до 5.000 мг/кг свеже материје.
Да бисмо салату брали почетком децембра у заштићеном простору, потребно је сетву обавити око 20. октобра, а расад пресадити до месец дана после. Како ова култура има доста кратко време вегетације, може се очекивати почетак бербе, око 10. децембра, што посебно зависи од сунчаног или облачног времена. Берба се углавном обавља кроз пет до 10 дана.
Из наведеног је видљиво да се рокови сетве најчешће прилагођавају жељеним роковима садње, односно бербе преткултуре, а да се истовремено не угрози правовременост осталих култура које долазе иза производног циклуса салате.
У савременој стакленичкој и пластеничкој производњи расад се узгаја у специјално припремљеним пресованим тресетним коцкама величине три до четири центиметара. Сетва се обавља пилираним семеном помоћу специјалне машине који улаже једну по једну семенку у свако конусно удубљење коцкице. Засејане коцке треба залити и покрити пластичном фолијом или вермикулитом док семе не почне да ниче.
Уз оптималне услове расад је спреман за пресађивање за 20-ак дана. Да би се постигао наведени рок сазревања садница, битно је да се до ницања одржава температура 15 до 18 степени Целзијуса, а после ницања 10 до 12 степени. Релативна влажност ваздуха одржава се на 60-70 одсто.
На породичним газдинствима најчешће се сеје салата у посебне контејнере од ПВЦ или стиропора, различитих величина, али најпопуларније је коришћење оних са 104 сетвена места пречника два центиметра. Овај начин узгоја омогућује велику уштеду у потрошњи супстрата.
Пресађивање, ако се ради о раним сортама, обавља се на размак 20-15 цм, док се после углавном крупније биљке пресађују на размак 20-25 цм. Међутим, ако је расад произведен у коцкама, онда се након припреме земљишта површина маркира ваљком са коцкастим избочинама које у земљишту остављају отиске величине 4×4 цм. У овакве јамице спусте се коцке са засејаним биљкама.
Важан учесник у овој производњи су температура и влажност земљишта. По сунчаном времену треба одржавати температуру између 12 и 20 степени, а ако је облачно време 10-12 степени. Ноћне температуре треба да буду за 4 степена Целзијуса ниже од дневних. Што се тиче влажности земљишта, у првим фазама развоја треба бити 75-80 одсто максималног водног капацитета, а у време обликовања главица 60-65 одсто. Релативна влажност ваздуха треба да буде 70-80 одсто.
Препоручује се наводњавање биљке системом орошавања или кап по кап. Садња салате у заштићеним просторима као и код производње на отвореном може бити на фолији и без полагања фолије.
Савремени узгој захтева квалитетно семе. У задњих 20 година предност добија пелетирано у односу на голо семе. Употреба пелетираног семена резултирала је лакшом и прецизнијом сетвом. Његова клијавост је преко 95 одсто, зато СП брже клије, ниче, и биљке имају бржи пораст. Пелетирањем се проширује оптималан распон температура за клијање и ницање.
Оно понекад укључује поступак којим се семе најпре навлажи, а потом суши са циљем да се убрза процес клијања и ницања. Семе би требало куповати из великих комерцијалних серија те добављач треба доставити постотак клијавости. Касна појава клице није добра јер ће те биљке заостајати за другима. Треба га засејати на одговарајуће размаке како не би дошло до прекомерног издуживања и да суседне биљке не стварају сену за друге.
Светлост је потребна за клијање појединих врста семена, али не и у случају салате. Након појаве клице саднице би требало поставити у простор са довољно светлости ради спречавања наглог издуживања младих биљака. Ако се користи додатна расвета понекад је потребно одмицање младих биљака од директног извора топлоте која настаје од светлосних тела. Расад се узгаја у заштићеним просторима. Често су биљке пресађују у фази котиледона, али то није препоручиво. Биљке које су засејане у чеповима или коцкама кокоса или камене вуне често се пресађују након што су развиле други прави лист.
Температура ваздуха у заштићеном простору се до ницања одржава на 20 степени (у раздобљу од три до пет дана) након ницања температура се смањује на 10 до 15 степени.
Систем за грејање, аксијални вентилатори, аутоматске климатске станице, расвета, кровна вентилација, систем топловодног грејања, мерни инструменти (EC, pH, концентрација CO2), електромагнетни вентили за регулацију количине CO2, контрола воде, енергије и хранива, расвета, покретање сенила, мешајући вентили топловодног грејања и остало су под надзором те координиране у раду помоћу савремене управљачке јединице. Основу у раду чине мерни инструменти.
Како у сваком тренутку постоји могућност појаве застоја у раду појединих делова, управљачка јединица се допуњава одговарајућим ГСМ детектором могућих кварова или неисправног рада било којег елемента у систему управљања. Тренутни лидер на тржишту управљачких јединица је холандски произвођач Прива Интегро.
Салата је биљка благе климе. Оптималне температуре у вегетативној фази развоја за развој главице или розете су од 12 до 20 степени. За клијање минималне температуре су од 2 до 5 степени, а оптималне 15 до 20 степени Целијуса, при којим она ниче већ за три до пет дана. Температуре изнад 25 степени зазивају секундарну дормантност која смањује клијање нормално клијавог семена за више 50 одсто (зависно од култивара). Изнад 30 степени Целзијуса већина култивара не ниче, а клијање и ницање је брже на светлу.
Младе биљке могу поднети температуре до -5 степени, а добро укорењене са пет до седам листова могу поднети услове континенталне зиме. Што је салата ближе технолошкој зрелости то је осетљивија на ниске температуре.
Берба се врши у неколико наврата. Главице се секу када су постигле одређени облик, величину, чврстоћу, а често берба се обавља и раније ако су цене повољне и ако постоји потражња на тржишту. Благим додиром длана на врх главице одређује се њена зрелост. Како су главице готово увек влажне, врло је осетљива на механичка оштећења па приликом сече главице треба бити врло пажљив.
Сече се одмах изнад првог лишћа у розети. Берачи окрећу главицом према доле, обрана се салата слаже у картонску или дрвену амбалажу и преноси у хладњаче. Ако се одржавају оптимални услови за производњу у свим фазама развоја може се остварити око четири килограма по метру квадратном.
Посебно се може постићи одређена сигурност наведеног рода до 25 одсто већа ако се у заштићеним условима примењује поступак обогаћивања атмосфере са CO2 у концентрацији од 0,2 одсто при сунчаном времену. Успешно се може очувати две до три недеље на температури 1 до 2 степена Целзијуса и при релативној влажности ваздуха од 95 одсто. Берба салате обавља се ручно или механички.
Извор: Агроклуб.рс
Фото: Pixabay
