Пише: др Зоран Кесеровић
Зна се да нема успешне производње воћа и грожђа без квалитетног садног материјала. Или, другим речима – један од најважнијих фактора за брже унапређење воћарства и виноградарства јесте подизање засада с квалитетним садним материјалом. У Србији, а поготову у Војводини, постоје сви предуслови за производњу врхунски сертификованог садног материјала. Доказ је и то да смо некада само на руско тржиште извозили лозне калемове у вредности од преко 30 милиона долаара.
Од земље извознице садног материјала Србија је, на жалост, постала велики увозник. Tо не мора и не сме остати тако, јер имамо далеко боље агроеколошке услове за производњу садног материјала него све земље из којих га увозимо. То је шанса коју у будућности треба искористити. Како?
Потребно је стимулисати подстицајима
Пореском и кредитном политиком и другим подстицајним мерама ваља стимулисати производњу квалитетног – сертификованог садног материјала. За унапређење ове производње потребно нам је и увођење шеме сертификовања садница, односно процедуре везане за стварање и одржавање сортно чистог и здравог (пре свега безвирусног) садног материјала, као и његово даље умножавање, категоризацију и промет.
Стварањем предосновног садног материјала код наших сорти Србија би заштитила своје сорте и стимулисала научно-истраживачки рад у правцу стварања нових сорти и подлога. Морамо, такође, формирати базне матичњаке и откупити заштићене сорте и подлоге.
Велики су и наши научни и стручни потенцијали за производњу садног материјала, али ни они нису искоришћени. За савремене интензивне засаде треба користити „книп” саднице или саднице с превременим гранчицама. Производња садног материјала за високоинтензивне засаде већине континенталних воћних врста стаблашица подразумева високо калемљене двогодишње саднице, добро обрасле умерено бујним леторастима или превременим гранчицама, односно „книп“.
Да ли смо урадили довољно?
Уназад неколико година поједини расадници у Србији су почели производњу савременог садног материјала. Ова производња омогућена је пре свега формирањем нових матичњака подлога и сорти базне категорије. Али, нисмо довољно урадили на унапређењу технологије производње квалитетног садног материјала, а поготову код јагодстих воћних врста. Још увек се садни материјал узима из производнних засада, што за последицу има смањење приноса и појаву неких обољења.
Иако су подигнути нови матичњаци сорти и подлога, производња „книп“ садница јабуке, крушке и дуње и даље је мања од потреба тржишта, пре свега по понуди сорти, избору подлога и квалитету садног материјала.
Производња садног материјала била је прилично неорганизована до ступања на снагу Закона о производњи садног материјала 2005. године. Добре стране тог закона јесу категоризација садног материјала (предосновни, основни, сертификован и стандардни садни материјал) и либералнија процедура око представљања нових сорти и подлога. Лоша страна су строги критеријуми када је у питању изолација матичњака и растила, као и изостанак контроле квалитета садног материјала, а и саме нелегалне производње.
Предлог мера и акција
- Подстицајним средствима треба стимулисати увоз базног садног материјала (подлога и матичних стабала) и стварати предосновни садни материјал код сорти воћа и винове лозе, створених у Србији.
- Потребно је у легалне токове увести комплетну производњу садног материјала, чиме се постиже строжа контрола производње садног материјала.
- Стимулисати производњу квалитетног садног материјала.
- Организовати производњу у регионима који имају велику изолацију, на пример у Војводини.
- Преко Министарства за пољопривреду, шумарство и пољопривреду и Министарства за науку и образовање обезбедити средства за усавршавање технологије за воћне врсте код којих је дефицитарна производња садног материјала – боровница, јагода, малина, „книп” садница код континенталних воћних врста.
- Стимулисати контејнерску производњу садног материјала.
- Смањити царинску стопу за увоз механизације за производњу садног материјала.
Производња двогодишњих „книп” садница
Већина расадника у Србији производи једногодишње неразгранате саднице јабуке према уобичајеној технологији. Стандардна технологија подразумева садњу одређене подлоге почетком пролећа (март), калемљење сорте крајем лета (август-септембар) и неговање саднице наредне године. Као резултат такве производње крајем друге године од почетка производње добијају се саднице без превремених грана или с врло мало превремених грана. Такве саднице, након садње, захтевају прекраћивање водилице на одређеној висини, ради формирања вретенастих узгојних облика. Након прекраћивања саднице, из зимских пупољака долази до развијања грана које расту под оштрим углом и неопходно их је разводити.
Поред тога што овакве саднице захтевају доста рада око развођења грана, и ступање у род је касније у односу на саднице с превременим гранчицама. У периоду када је водећи узгојни облик био палмета с косим гранама, на цени су биле саднице без превремених грана, добро обрасле вегетативним пупољцима. Међутим, преласком на узгојни облик витко вретено и његове модификације, јавила се потреба за садницама с превременим гранчицама.
Табела 1. Предност коришћења „книп“ садница, (размак садње 3,2 x 0,8 м) (Кесеровић)
| Једногодишња садница без превремених гранчица (калемљење из руке) | Једногодишња садница без превремених гранчица (калемљење очењем у августу) | Двогодишња садница с превременим гранчицама („книп” садница 5 +) | |
| Принос (кг/ха) | |||
| година | – | – | 4.500 |
| година | 2.500 | 4.500 | 26.000 |
| година | 4.500 | 22.000 | 42.000 |
| Приход по хектару у еврима (цена јабуке 0,35 €/кг ) | |||
| година | – | – | 1.575 |
| година | 875 | 1.575 | 9.100 |
| година | 1.575 | 7.700 | 14.700 |
| Приход по садници у еврима (цена јабуке 0,35 €/кг) | |||
| година | – | – | 0,40 |
| година | 0,22 | 0,40 | 2,33 |
| година | 0,40 | 1,97 | 3,77 |
| Приход по садници (након 3 године) (€) | 0,63 | 2,37 | 6,50 |
| Цена саднице (€) | 0,50 | 1,50 | 4,00 |
| Зарада по садници (€) | 0,13 | 0,87 | 2,50 |
„Книп” садница је двогодишња садница с круном старом једну годину. Спајање подлоге и племке код производње овог типа саднице обавља се почетком године собним калемљењем из руке (енглеским спајањем). Могуће је и калемљење очењем у јесен, али је тада производни процес дужи.
Дуг пут до летњих пупољака и превремених грана
После калусирања, окалемљене подлоге саде се у растило, тако да је растојање између садница у реду 35 до 40цм, а између редова 100 до 120цм. Одмах након садње, уз сваку садницу мора се ставити бамбусов штап или метална шипка, промера 5 до 6мм. Ова потпора ће омогућити бољи пораст младара и правилно формирање будућег стабла, тако што ће се једногодишњи пораст фиксирати на два места помоћу пластичне траке.
Током прве године подстиче се пораст (заштита од важнијих проузроковача болести и штеточина, учвршћивање младара…). У просеку се до краја прве године постигне пораст 120 до 150цм, у зависности од сорте и услова гајења.
У другој години, пре кретања вегетације, саднице се скраћују на висину од 70 до 75цм. Неопходно је да пречник саднице на висини где се прекраћује буде најмање 10мм. Током друге вегетације оставља се само вршни младар, а сви остали испод њега се избацују. Када младар достигне дужину од 25цм, закидају се вршни листови и ради третирање бензиладенином. Тај поступак се током вегетације понови још 3 до 4 пута у размаку од 7 дана. Поред примене фитохормона, у другој години је изузетно значајна нега садница (заштита против најзначајнијих болести и штеточина, исхрана…) да би се добио довољан број добро развијених превремених грана. На крају друге године саднице се ваде и класирају.
Међу многим биорегулаторима, намењеним за изазивање гранања, који су тестирани више од 50 година уназад, препарати на бази цитокинина 6-бензиладенин, с гиберелином (обично ГА4+7) или без њега, показали су се као најефикаснији у производњи садница с превременим гранчицама. Код јабуке током раста младара обично не долази до кретања летњих пупољака, или крене мали број пупољака ове категорије. Међутим, уколико се правилно примене биорегулатори и уколико су обезбеђене обилне количине воде и хранљиви елементи, летњи пупољци крену и формирају се превремене гране.
Слика 5. Шематски приказ производње „книп” саднице
Саднице углавном увезене
Према подацима Привредне коморе Србије, у регистру произвођача, прометника и увозника садног материјала воћака и винове лозе има око 1.000 правних и физичких лица. Током 2018. године Србија је од извоза садног материјала остварила 17,3 милиона долара, док је исте године увоз износио 16,8 милиона долара. Прошле, 2019. године, извоз је значајно порастао и достигао вредност од 27,9 милиона долара, док је истовремено увоз смањен на десет милиона долара. Највише лозног садног материјала извезли смо у Азербејџан, Молдавију и Украјину и делом у бивше републике СФРЈ, док смо највише садница воћа извезли у Немачку, Данску, Холандију и Руску федерацију, као и бивше југословенске републике. Што се увоза тиче, лозни садни материјал увозили смо углавном из Италије и Француске, а воћне саднице из Италије.
Према мојим информацијама, данас Србија увози више од 70 одсто садног материјала за савремене засаде јабуке и крушке, трешње на подлогама Гизела 5 и 6 око 90 одсто, јагоде 80 процената, боровнице 100 одсто и ораха (највише из Турске) око 60 одсто.
Наши калемари имају знање
Да калемарство може да буде уносан бизнис прави пример је Дејан Миладиновић, директор ЗЗ „Еуро дуо калем“ из Лазаревца поред Крушевца, која годишње на 18ха произведе више од милион садница јабука, крушака, шљива, трешања… Углавном их извезу у Грузију, Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан. Четворочлано пољопривредно газдинство производњом садног материјала може да се бави само као привредно друштво, односно задруга. Иако егзистенцију својих чланова може да обезбеди производњом и на пола хектара, предлаже калкулацију за производњу на једном хектару. На тој површини може да се произведе око 70.000 воћних садница или 150.000 лозних калемова, за шта је неопходно земљиште квалитетне прве класе, са садржајем хумуса већим од три процента.
За припрему земљишта (орање и тањирање) потребно је око 500 евра, а за десет километара капајућих трака са славинама и централним цревом још око 400 евра. За евентуално копање бунара требало би додати од неколико стотина до неколико хиљада евра. Подлога за калемљење с калем-гранчицом кошта 23 евроцента, што за 70.000 воћних садница износи 16.100 евра. Вешти калемари сами производе подлогу и тако уштеде наведени новац. За калемљење требало би издвојити око 3.500 евра. И та сума може да се уштеди ако чланови газдинства умеју да калеме. За парафин и траку требало би издвојити још 1.000 евра. За прскање против инсеката и болести (око 15 пута годишње) и заливање требало би издвојити још око 3.000 евра. На то ваља додати и трошак за проверу здравствене исправности и сортне чистоће ПСС – око 800 евра.
Очекивана бруто зарада од производње садног материјала на једном хектару износи око 100.000 евра. Приход или нето зарада зависи од тога да ли чланови пољопривредног газдинства неке послове обављају сами или их плаћају, као и од тога да ли су удружени у задругу.
Добро јутро број 581 – Септембар 2020.
