На Форуму органске производње у Селенчи 250 гостију из више европских земаља. – Међународни пословни сусрети имају за циљ да додатно помогну предузећима да лакше и брже дођу до домаћих и ино-партнера – каже за „Добро јутро“ председник Центра за органску производњу Јозеф Гашпаровски. – Данас је у овом бачком селу најбоље организован кластер из области органске пољопривреде у региону, чије су чланице предузетничке организације које у том сектору управљају највећим капиталом, имају највећи потенцијал за даљи развој и највеће присуство на тржишту у региону
Далеко је Србија од европског просека у производњи органских производа и по броју хектара под органским усевима, али свакако све је више произвођача који се баве овом врстом пољопривреде, развијајући нове предузетничке, социјалне, еколошке, па и филозофске аспекте живота, идући при томе у корак са светским трендовима.
Ако органска храна у догледно време за многе овдашње пољопривреднике и потрошаче постане императив, за то ће у великој мери бити заслужан Центар за органску производњу у Селенчи (ЦОПС). Већ сада, када се у Србији помене органска бранша, многима, нарочито Војвођанима, прва асоцијација је управо ово мало бачко место. У тој оази здраве хране, као резултат организовања и окупљања војвођанских произвођача који су упловили у ове воде, настао је ЦОПС, организација која данас окупља 217 чланица – од произвођача европског калибра какав је “Глобал сид” (Глобал Сеед), који у Чуругу има највећу фарму органског млека у Европи, преко трговинских кућа попут “Универекспорта”, до малих газдинстава. Баштинећи искуство својих чланица, знање струке и науке, удружење је прерасло у институцију референтну за ту пољопривредну делатност, не само у Србији, већ и целом региону. Данас је то најбоље организован кластер из области органске пољопривреде у региону, чије су чланице предузетничке организације које у том сектору управљају највећим капиталом, имају највећи потенцијал за даљи развој и највеће присуство на тржишту у региону.
Сусрет струке и науке
Последњег петка у септембру, Селенча је била домаћин 12. форума органске производње, којем је присуствовало око 250 гостију из наше, комшијских и неколико европских земаља. Ове године тема међународног стручног скупа била је сертификација органских производа, односно регулаторни и правни оквир којим се код нас и у земљама региона и ЕУ уређује то важно питање за све који су у овој бранши.
На панел дискусији у којој су учествовали представници Минстарства пољопривреде и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, пољопривредници и представници контролних кућа, било је речи о поступку добијања неопходних сертификата, новим законским решењима и проблемима које произвођачи у том погледу имају.
Уз пленарни део Форума и панел дискусију, организовани су и Међународни пословни сусрети АгроОрганицБ2Б. Теме ових бизнис сусрета, јединствених у региону када је о органској производњи реч, биле су разноврсне.
– У “би ту би” сусретима учествовале су фирме, организације, истраживачке и научне куће, универзитети и произвођачи из неколико европских земаља. Тражена је заједничка, пословна реч и склопљени су договори о производњи и трговини органском храном и пићем, семенима и садним материјалом, заштитним средствима, пољопривредним машинама и опремом, о иновативним технологијама… Међународни пословни сусрети имају за циљ да додатно помогну предузећима да лакше и брже дођу до домаћих и ино-партнера у оквиру Форума и настојимо да подстакнемо пословну сарадњу изражену кроз већи обим размене производа са иностранством, кроз повезивање производње, заједничка улагања и наступе на трећим тржиштима. Такође, и сарадњу у области размене знања и технологије и посебно у унапређењу конкурентности кроз заједничко учешће у националним и европским програмима и фондовима – каже за „Добро јутро“ председник Центра за органску производњу Селенча Јозеф Гашпаровски.
Према његовим речима, и последњи велики сусрет бизниса, струке и науке у Селенчи, показао је да ова организација оправдава мисију и задатке које је пред себе поставила, а који се темеље на њеној едукативној, информативној, иновативној, истраживачкој и повезујућој функцији.
Одавде крећу и велики европски пројекти
Центар за органску производњу носилац је „Органик бриџа“ (Органиц Бридге), највећег прекограничног пројекта у области органске пољопривреде који финансира Европска унија, а реализују га партнерске организације у Србији и Хрватској – поред ЦОПС-а, “Терас” из Суботице, Град Валпово и агенција “Тера Технополис” из Осијека.
– Пројекат „Органик бриџ“ вредан је 550.000 евра, траје две године у оквиру ИПА прекограничног програма Хрватска – Србија. Неке од активности су успостављање центра за еколошку производњу с едукацијско-производним полигонима за производњу и прераду воћа и поврћа, те едукације и саветовања произвођача ради унапређења производног процеса, увођења иновација у прераду воћа и поврћа, унапређење маркетинга… – каже Гашпаровски.
Након Селенче, “Органик бриџ” представљен је и у Хрватској, најпре у Валпову, а потом и у Шибенику, на “Европским данима сарадње”, које организује Агенција за регионални развој Републике Хрватске. Ова Агенција реализује Интерег ИПА програм прекограничне сарадње Хрватска – Србија за финансијско раздобље 2014–2020, који обухвата подручје на којем живи 2,3 милиона становника, а “Органик бриџ” је један од 24 пројекта финансирана из ЕУ буџета у оквиру овог програма.
– Млади пољопривредници који се већ баве овом врстом пољопривреде или намеравају да покрену органску производњу едукују се у Селенчи према образовној шеми Фармерске школе – ФФС (Фармер Фиелд Сцхоол) и Пословне школе – БФС (Бусинесс Фиелд Сцхоол), која подразумева теоријско и практично учење, експериментисање и употребу нових технологија и иновација, да би се унапредиле њихове вештине и знања. Када је о пољопривредној производњи реч, области које се проучавају у школи за фармере су основе агроекологије, основе биљне производње, биобаште, пчеларство, пољопривреда и рурални развој… – објашњава Гашпаровски. – Кроз једнако важан сегмент овог концепта образовања – предузетништво, млади пољопривредници уче и о правним облицима предузетништва, са нагласком на пољопривреду, економској анализи пословања, трошковима, ценама, могућностима финансирања стартапова, пореским питањима, тржиштима, могућностима организовања, субвенцијама… Целовит предузетнички приступ, уз знања о органској производњи, омогућиће им развој сопствених иницијатива и послова и боље услове за останак и живот у руралним подручјима.
Иначе, један од најважнијих резултата свих ових активности је пренос искустава и знања земаља Вишеградске групе – В4, у области органске производње младима који желе да почну свој посао у области органске производње, али и промоција и унапређење услова за бављење овом производњом у нашој земљи, Босни и Херцеговини, као и Молдавији.
“Фарм инкубатор” уз помоћ норвешке
Јозеф Гашпаровски подсећа на то да у оквиру ЦОПС-а функционише и “Фарм инкубатор”, успостављен уз помоћ Амбасаде Норвешке. Реч је, како каже, о правом предузетничком инкубатору, јединственом по томе што је смештен на њиви, на парцелама у потпуности опремљеним за органску пољопривреду. У склопу инкубатора су осам парцела и два пластеника, земљиште је сертификовано, успостављен је систем за наводњавање кап по кап, а поред тога што произвођачи, односно станари инкубатора у сваком тренутку могу да рачунају на стручну помоћ експерата, добијају и сертификовано семе и садни материјал, еколошка ђубрива, препарате, алат, као и могућност пласмана дела оног што произведу.
Србија добила први истраживачки еко-центар
Србија је недавно добила први истраживачки центар у сектору органске производње који ће имати регионални значај и бити пример практичне примене научних и иновативних решења ради повећања ефикасности и конкурентности ове врсте пољопривреде у нашој и околним земљама. Реч је о Центру за координацију и трансфер примењених истраживања у еколошкој пољопривреди (Еко-агри центар), чији су оснивачи Центар за органску производњу Селенча, Креативно-едукативни центар и Архус центар из Новог Сада. Еко-агри центар основан је у оквиру пројекта “Органик бриџ”.
У овој јединственој кући науке и изврсности на делу ће бити најновији истраживачки резултати у органској пољопривреди, а како у разговору за “Добро јутро” наглашавају представници три оснивачке организације, све то допринеће развоју микро, малих и средњих органских произвођача и целог регионалног тржишта ових производа. Будуће активности биће, веле, усмерене и ка стварању јаче сарадње са институцијама Европске уније. Седиште свих тих дешавања биће у Селенчи, а фокус је на инфраструктурном опремању зграде истраживачког центра.
– Основали смо ову организацију ради развоја и унапређења органске производње која је пријатељски настројена према животној средини кроз развој нових иницијатива, размену информација и повећања профита свих чланица Еко-агри центра – каже Дарија Шајин, председница Архус центра Нови Сад. Објашњава да ће у саставу Еко-агри центра функционисати сектор за развојно-истраживачку делатност, сачињен од представника школа, факултета, института, истраживачких установа, као и сектори за информације и едукације, управљање пројектима и међународну сарадњу…
– Стални раст тражње за органским производима у свету указује на то да овај производни метод може бити веома профитабилан уколико се на прави начин користе природни ресурси, знање и производно искуство. Произвођачи и потрошачи широм света увиђају економске и еколошке предности овог вида пољопривреде – каже Дарија Шајин. – И поред тога што се и даље воде расправе о томе да ли је органска храна боља од конвенционалне, приходи од продаје органских производа у односу на 1999. годину су повећани скоро пет пута, а предвиђа се да ће овај раст бити настављен и у наредном периоду. Свест о здравој храни и здравом животу повећала је интересовање за органске производе. И сама производња је забележила изузетан раст, али недовољан у односу на потражњу, што даје велике могућности овом сектору пољопривреде.
Поменимо и ово: према новоуспостављеном систему прикупљања података, у периоду од пет година, између 2010. и 2015, површина под органском производњом у Србији је повећана за 250 одсто, укључујући пораст од 60 одсто само у 2015. години, када је достигла преко 15.000 хектара. Сектор има брз и незаустављив раст, а потребе за извозом су толике да кад бисмо целу Србију покрили органском храном, вероватно би све извезли без проблема – оцењују стручњаци.
Школа за младе фармере
У Селенчи је у току још један значајан европски пројекат који обухвата тренинге за стотину младих пољопривредника, органских произвођача из Србије и Босне и Херцеговине, а њихови учитељи прошли су ове године обуке у истраживачким и развојним центрима у Чешкој, Мађарској и Словачкој. Ова јединствена „школа за младе фармере“, највећа у овом делу Европе, организује се у оквиру “Подршке активном социјалном укључивању и оснаживању младих кроз развој центра за учење у области еко-производње”, чији носилац је Центар за органску производњу. Пројекат финансира Вишеградска група, а једна од најзначајнијих активности је формирање заједничког Центра за учење у области еко-производње у региону Западног Балкана и Молдавије.
У Аустрију по најбоља искуства
Органски произвођачи из Србије и Хрватске, њих 70, боравили су, у склопу пројекта „Органик бриџ“, недавно у Аустрији, земљи с највећим површинама под органском производњом у ЕУ, јер чак на 20 одсто укупних ораница произвођачи узгајају усеве без примене пестицида и минералних ђубрива.
У оквиру путовања реализована је посета фарми Адамах биохоф у месту Глинзендорф, која је специфична по томе што органску производњу организује на чак 140 хектара, а то је много, чак и за аустријске услове. Ова фарма иначе није нова и постоји већ генерацијама, међутим, кад су њоме почели да управљају, најмлађи наследници донели су одлуку да производњу са дотадашње конвенционалне потпуно преоријентишу на органску. У почетку је постојала бојазан како ће ово имање функционисати у органском систему, међутим време је показало да је то била добра одлука, и с економског, и са аспекта бриге за здравље запослених, потрошача, али и очувања животне средине.
Данас се на Адамах биохоф фарми производи више од 50 различитих биљних врста, а робу мањим делом продају путем великих трговинских ланаца, док се веће количине испоручују директном доставом купцима у кругу од 300 километара од фарме.
Слађана Глушчевић, уредница портала Агросмарт
Добро јутро број 558 – Октобар 2018.
