Malinari su ušli u malinjake. Počelo je vezivanje malina. Anđela Protić, dipl.ing. iz PSSS-a Čačak, za Dobro jutro pričala je o tekućim i predstojećim dešavanjima, šta je najbolje i kada uraditi.
Piše: Zorica Dragojević
– Proređivanje i vezivanje izdanaka najbolje je obavljati kad pupoljci počnu da kreću, jer se tada uočava koji su pupoljci živi i koji su izdanci najbolji. Rano vezivanje često može da dovede do toga da se ostave suvi i izmrzli izdanci. Pri vezivanju izdanka treba voditi računa o tome da imaju vertikalan položaj, čime se postiže njihova maksimalna nosivost i optimalna razgranatost. Pri tome ne treba dozvoliti da dođe do ukrštanja izdanaka. Prekraćivanje odabranih izdanaka obavlja se posle vezivanja. Ono se radi na visini od oko 180 cm, odnosno, na dva-tri pupoljka iznad gornjeg reda žice – objašnjava Anđela Protić, naglašavajući da su malinari morali da nastave s radovima u svojim zasadima odmah nakon berbe, ali da je to retkost u Srbiji.
Radove nastaviti nakon berbe
– Još nakon berbe, proizvođači maline morali su da nastave s radovima u zasadima, kako bi u ovoj godini mogli da očekuju visoke prinose i rentabilniju proizvodnju. Međutim, većina proizvođača nakon završene berbe zaboravlja na svoje malinjake, jer obično tada počinje berba kupine, šljive, pa u malinjake ulaze tek u proleće naredne godine.
– Zbog ovakve prakse, u velikom broju malinjaka, na lišću i izdancima ostavljenim za narednu godinu, mogu se naći simptomi koji nastaju kao posledica napada fitopatogene gljive Didymella applanata. To su karakteristične tamnokestenjaste pege na izdancima, obično oko pupoljaka. Zaraženi pupoljci u pazuhu lista propadaju tokom zime ili se iz njih razvija rodna grančica koja je kržljava i daje manji broj plodova lošijeg kvaliteta. Zato su nega i zaštita maline nakon berbe veoma značajne mere, od kojih zavise zdravstveno stanje i rodnost maline u narednoj godini – rekla je Protić. – Pored Didymelle, zastupljene su i druge fitopatogene gljive, zbog kojih je potrebno malinjak očistiti odmah nakon berbe.
Trulež korena maline
– Phytophthora fragariae var. rubi, odnosno prouzrokovač truleži korena maline može naneti ozbiljne štete u proizvodnji maline. Važno je znati da je gljiva prisutna u zemljištu, ali za njeno aktiviranje potrebno je da se stvore odgovarajući uslovi – ti nepovoljni uslovi jesu veća količina padavina, povećana vlažnost zemljišta ili visok nivo podzemnih voda. Pored toga, i tip zemljišta može uticati na masovniju pojavu ove bolesti – ističe naša sagovornica.
– Na pojavu ovog oboljenja utiče i tip zemljišta. Simptomi se prvo uočavaju na delovima parcele na kojima imamo nepropusno zemljište, odnosno, na mestima gde dolazi do zadržavanja vode (zabarivanja). U uslovima visoke vlažnosti zemljišta dolazi do oslobađanja zoospora i infekcije korena. Na preseku korena i korenovog vrata javlja se mrka promena boje između zdravog i obolelog tkiva. Pored korena, bolest se javlja i na izdancima. Zaraženi izdanci sporije napreduju, žute, venu i na kraju dolazi do sušenja tokom leta. Ako imamo jaku infekciju, dolazi do sušenja izdanaka i čitavih biljaka pred samu berbu – što bi za malinare bilo pogubno.
Pored ovih, potrebno je obratiti pažnju i na gljivu Leptosphaeria coniothyrium.
– Leptosphaeria coniothyrium prouzrokovač je sušenja izdanka maline. Štete od ove bolesti u našim uslovima izuzetno su velike. Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka. Bolest karakterišu svetlomrke eliptične pege u osnovi mladog izdanka, koje u sredini postaju sive. U zoni pege dolazi do pucanja kore, odvajanja i opadanja, i na tim mestima obrazuju se duboke rane i mladari se lome, što dovodi do potpunog sušenja izdanaka – kaže Anđela Protić.
Prevencija je najbolji lek
– Najznačajnije mere zaštite od ovih fitopatogenih gljiva jesu preventivne mere. Za podizanje zasada obavezno je korišćenje zdravog i sertifikovanog sadnog materijala, jer je zaraženi sadni materijal jedan od načina donošenja bolesti u zasad. Pored korišćenja zdravog sadnog materijala, potrebno je i formiranje uzdignutih leja, kako bi se obezbedila bolja propustljivost zemljišta. Veoma je bitan i izbor parcele na kojima će se obavljati sadnja. Malinjake treba podizati na dreniranim i oceditim zemljištima, a izbegavati terene gde voda slabo otiče, kao i slabo propusna zemljišta. Ukoliko se pojave obolele biljke, treba ih izvaditi i spaliti. Osim toga, postoji i hemijska zaštita – poručuje inženjerka Anđela Protić, ističući da je najznačajnije prskanje malina u proleće.
– Što se tiče hemijske zaštite, najznačajnije je u proleće prskanje preparatima na bazi bakra, Tebukonazola, Azoksistrobina, Boskalida+Piraklostobina. Kada se malina zaštiti u proleće, manja je mogućnost pojave sive truleži. Siva trulež maline razvija se na osušenim delovima cveta i u blizini ploda čeka povoljne uslove za ostvarivanje zaraze. Kada u vreme zrenja maline nastupi kišni period, parazit se aktivira i ostvaruje infekciju. Siva trulež počinje da zaražava malinu u periodu cvetanja, tako da je, kada se primeti truljenje plodova, već kasno za tretiranje. Problem u ovom trenutku rešava samo promena vremenskih uslova, tj. prestanak kiše, jer tada nastaju nepovoljni uslovi za razvoj gljive pa bolest staje. Takođe, redovno uklanjanje zaraženih plodova dovodi do smanjenja izvora primarnih zaraza. Zbog svega ovoga prolećni radovi u malinama jako su bitni, samo ne treba zaboraviti ni kraj berbe i pripremu malinjaka za zimu – rekla je za Dobro jutro Anđela Protić iz PSSS Čačak.
Optimalan broj tretiranja
Broj tretiranja zavisi od agroekoloških uslova, prvenstveno od vremenskih uslova. Uglavnom se kreće bubrenjem pupoljaka/početkom listanja, zatim:
tokom listanja, kada su listovi dužine 5-10cm,
u fazi zatvorenih cvetnih pupoljaka
početkom cvetanja
u punom cvetanju
15 dana pred berbu
3 dana pred berbu
posle berbe (avgust,septembar)
