Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ PROLEĆNA PRIHRANA VOĆNJAKA

PROLEĆNA PRIHRANA VOĆNJAKA

6503

Đubrenje voćaka je veoma važna agrotehnička mera, jer one za svoj rast i rod, za razvoj generativnih i vegetativnih organa (prirast drveta, izdanaka i korena) iz zemljišta izvlače i troše velike količine hranljivih materija. Da bi se stalno održavao potreban nivo hranljivljih elemenata, kao i ravnoteža između njih, treba zemljište postepeno đubriti i prihranjivati.

Zbog čega postepeno, a ne odjednom – pitamo dipl. inž. Milenu Zafirović,savetodavca u PSS službi u Požarevcu. Odgovara da hraniva u zemljištu podležu različitim promenama vezivanja (inaktivacije) ili oslobađanja (aktivacije), ali svi hranljivi elementi u znatnoj meri se gube ili padavinama i navodnjavanjem ispiraju:

Ne valja prerano, a ni prekasno

– Zavisno od svojstva zemljišta, veći ili manji deo hranljivih materija iz đubriva veže se (inaktivira) u oblike teško dostupne voćkama. Na primer, lako dostupni fosfor (monoklacijum fosfat) često se veže sa gvožđem ili aluminijumom u samom zemljištu u teško dostupan ili čak nedostupan oblik – tetra i penta fosfat gvožđa ili aluminijuma. Istovremeno i azot lako podleže procesima ispiranja, pa nastaju veliki gubici ako se đubrenje ne obavlja postupno, u više navrata. Ali, pre nego što se počne s đubrenjem u preporučenim rokovima, neophodno je kontrolom plodnosti utvrditi trenutno stanje plodnosti zemljišta, kao i potrebne količine, formulacije, vreme i način primene đubriva.

Azot je preko potreban element, sastavni deo organa i tkiva voćaka. Različito je zastupljen u biljci i najviše ga ima u listovima, pa u cvetnim pupoljcima, plodovima i semenkama. Njegova uloga u životu voćke je višestruka. Odražava se na povećanje fotosinteze, rast listova, mladara, plodova i drugih organa voćaka i povećanju zametanja cvetnih pupoljaka, odnosno određuje rodni potencijal.

Ovaj elemenat određuje i celokupan razvoj voćke, posebno utiče na obim i kvalitet prirasta. Kada njega nema dovoljno, smanjen je prirast mladara, listovi su sitniji, smanjeno je zametanje cvetnih pupoljaka, pa samim tim je i oskudnije cvetanje, povećano je opadanje već zametnutih plodova, a oni što ostanu na granama se slabije razvijaju. Generalno, čitava stabla ostaju slabije razvijena, kržljava i brže propadaju.

Međutim, i višak azota nepovoljno utiče na voćke. Ako je zemljište prebogato azotom, mladari, listovi i koreni postaju vrlo bujni, rastu do kasne jeseni, mladari ostaju sa zelenim i mekanim tkivom, te lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a zbog viška azota produžava se dozrevanje plodova i skraćuje vreme njihovog čuvanja.

A sve ovo se sprečava pravovremenim unošenjem azotnih đubriva u zemljište. Prekasno rasturanje azotnih đubriva produžuje vegetaciju, a pošto su lako topiva i pokretna nastaju veliki gubici kada se potrebna količina unese odjednom, i to u jesen, jer tada, a i tokom zime obično ima dosta padavina, pa ih voda spira.

Kiselost zemljišta određuje formulu hraniva

 Pre nego što se otpočne sa đubrenjem voćnjaka, treba uraditi agrohemijsku analizu zemljišta, savetuje Mimica Kostić-Đorđević, dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva iz PSS službe u Pirotu. Prihrana bez urađene analize je okvirna i može biti i kontraproduktivna. Jako je bitna i pH vrednost zemljišta, odnosno kiselost da bi se pravilno odabrala formulacija đubriva kao i količina.

shutterstock

Azot dodat đubrenjem rano u proleće postići će svoju najvišu koncentraciju u biljci tokom kasnog proleća i leta, odnosno tokom najvećih potreba za tim hranivom, ističe ova savetnica. Dovoljna snabdevenost azotom osigurava nesmetan rast zametnutih plodova, sprečava njihovo odbacivanje, a u toku kasnog leta potpomaže diferenciranje cvetnih pupoljaka. Azot je bitan za sprečavanje prevremenog dozrevanja plodova, jer održava fiziološku ravnotežu kvalitativnih komponenti u plodu (odnos kiselina i šećera, sadržaj vitamina, fenola) za vreme nepovoljnih klimatskih uslova.

Prvi korak je izabrati adekvatno đubrivo. Sam izbor zavisi od kiselosti zemljišta i vremena primene, kao i od željenih kvalitativnih sastojaka ploda, odnosno svrhe uzgoja. Prolećnim đubrenjem osiguravamo sva hraniva potrebna za novo vegetacijsko razdoblje.

Za samu prihranu se koriste zasebna azotna đubriva poput UREE ili KAN-a. Osim navedenih, azot može da se unese putem NPK đubriva raznih formulacija, npr. NPK 20:10:10. UREA predstavlja visoko koncentrovano azotno đubrivo koje sadrži 46 % azota u amidnom obliku, a koje se pod povoljnim temperaturnim uslovima lako razgrađuje u amonijumski i nitratni oblik. Stoga je preporuka da se UREA dodaje kada temperatura zemljišta dostigne 10° C.

KAN predstavlja azotno đubrivo amonijum nitrat kojem je radi poboljšanja fizičkih osobina dodat mleveni dolomit. Sadrži 27 % azota od čega je polovina u amonijumskom, a pola u nitratnom obliku te do 4,8 % magnezijuma (MgO) i 6,5 % do 8,5 % kalcijuma (CaO). Preporuka je da se ukupna godišnja količina azotnih đubriva podeli na više obroka kako bi se efikasno iskoristio azot i sprečili veći gubici.

Amonijum sulfonitrat je azotno sumporno đubrivo s brojnim ekološkim, fizikalnim i hemijskim prednostima namenjeno ishrani voćaka i vinove loze, jer povećava sadržaj proteina, šećera, suve materije, ulja te naglašava obojenost plodova. Primenjuje se u prihrani u količini 150 do 400 kg/ha godišnje s tim da se navedena količina podeli na više obroka.

– Nauka preporučuje da se azotna đubriva rasturaju u više navrata – podvlači inž. Zafirović – Ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri obroka. Jedna četvrtina unosi se tokom jesenje obrade a posle berbe, da se potpomogne razvoj korena. Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, odnosno četiri nedelje pre cvetanja. Treća se unosi odmah po opadanju latica cvetova i poslednja četvrtina dodaje se oko 15. maja. Ukoliko rano nastupi sušni period, đubrivo se unosi ranije u proleće.

Zbog intenzivnog rasta korena u jesen, u ovom periodu voćkma je potrebno dosta azota pa je veoma važno da ga ima dovoljno u zemljištu. Na proleće opet počinje intenzivni rast korena, zatim cvetanje, oplodnja, rast mladara i plodova i azot je ponovo neophodan. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari, plodovi pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim đubrivima treba đubriti u više navrata, posebno u jesen, proleće i početkom leta.

Priredila: Svetlana Mujanović

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.