У Израелу, а све више и у Италији, произвођачи воћа почели су да користе фотоселективне противградне мреже. Оне заиста штите производњу од града и ожеготина, али ако се употреби одређена боја мреже, могу се добити и друге погодности у воћарској производњи. Овом темом бавио се доц. др. Драган Радивојевић с Пољопривредног факултета у Београду, који је своја сазнања пренео на саветовању воћара у Гружи. Прва искуства произвођача у Србији знаће се за годину, две, јер је тек недавно експериментално почела употреба мрежа у боји.
Пише: Биљана Ненковић
Код нас се већ користи група фотоселективних мрежа које су обојене, али не штите од града и служе само за засену. Такође, постоје мреже које штите и од града, и од засене. Али, иноватори су отишли корак даље и на постојећем искуству развили противградне мреже у бојама, које утичу на физиологију биљака, величину и чврстоћу плода, фотосинтезу и вегетативни раст.
Данас је императив обезбедити сигурност у производњи воћа. Произвођачи морају имати контролисану и предвидиву производњу, како би обезбедили континуирано снабдевање тржишта квалитетним производима. Неопходно је заштитити и контролисати производњу воћа и уложени новац, који није мали.
Глобалне климатске промене веома су изражене и повећана је учесталост екстремних појава града и јаког сунчаног зрачења. Основни фиксни трошкови заснивања и неге воћњака су веома високи, па је неопходно контролисати производњу. С друге стране, тржиште захтева најбољи квалитет плода, без остатака пестицида. Треба рећи и да су ограничени извори воде којом располажемо. То је један од разлога непрекидне иновативности у производњи – каже доц. др Драган Радивојевић.
Основна карактеристика стандардних противградних мрежа је да пружају физичку заштиту од града, затим од прекомерне радијације, праћене јаким сунчевим зрацима који изазивају ожеготине, и топлотом која може да блокира процес фотосинтезе у биљци. Ове мреже штите воћњак од ветра, инсеката и птица, и слабог радијационог мраза.
Најновија сазнања
Сазнања до којих је дошао Радивојевић говоре да:
Жута мрежа најмање засењује, подстиче вегетативни раст, повећава чврстоћу и крупноћу плода и садржај суве материје. На југу Италије масовно се користи за заштиту кивија, стоног грожђа и крушке.
Црвена мрежа подстиче вегетативни раст, утиче на крупноћу плода и повећава садржај суве материје у плоду.
Плава мрежа редукује вегетативни раст, смањује развој допунске боје плода и погодна је за необојене сорте јабука.
– То је стандардна заштита – каже Радивојевић. – Међутим, отишло се корак даље у покушају да се на неки начин утиче на физиолошки одговор биљака, тиме што ће се боја мреже променити. Тако су Израелци пре 20-ак година почели производњу фотоселективних мрежа у које су ставили одговарајуће пигменте и постигли су тај ефекат да имају могућност физичке заштите, али и да имају филтрацију сунчеве светлости, да промене њен квалитет и тако утичу на одговор биљке. На тај начин су постигли измењену микроклиму у воћњаку, а самим тим и специфичне реакције биљака, па у извесној мери утицали су и на развој болести и штеточина – каже Радивојевић.
Познато је да црна мрежа штити од града, инсеката и засене. Бисерна фотоселективна штити од града и инсеката, а утиче и мења квалитет сунчеве светлости. Како објашњава овај стручњак, фотоселективне мреже утичу на сунчеви спектар, количину и интензитет светлости и задржавају и мењају однос између директне и дифузне сунчеве светлости.
– Ова чињеница је важна ако знамо да директна изазива очеготине на плодовима. Када сунчева светлост пада на црну мрежу, она се на нитима задржава. Зраци који прођу кроз отворе остају непромењени. Како резултат, у воћњаку се добија светлост која има исту структуру као и природна, само је интезитет смањен. У зависности од отвора и величине нити, смањење износи 20 до 25 процената. Када је у питању фотоселективна мрежа, светлосни зраци који прођу кроз обојене нити су измењеног спектра и дисперговани. Они који пролазе кроз отворе на мрежи остају неизмењени. Биљке су изложене дејству помешане светлости. Интезитет светлости није тако умањен као код црне и на тај начин можемо одговарајућом бојом да утичемо на жељену реакцију биљке. На пример, ако желимо раније или касније сазревање, јачи развој допунске боје или слабији, код грени смита и златног делишеса – објашњава доц. др Радивојевић.
Степен засене се креће од 5 до 20 процената и зависи од боје. Најмањи степен има жута, а најјачи плава боја. Велику улогу играју састав ткања и величина отвора. Битно је рећи да је величина отвора код ових мрежа мања него код црне противградне мреже и износи 2.4×4.8мм. Код црне је 3×7 мм, али биљка код обојене добија већу количину дифузне светлости.
Почели огледи у Србији
Србија још нема много искуства с фотоселективним мрежама, али на неким пољима се већ изводе огледи и за две године моћи ћемо да говоримо о резултатима примене. Извесно је да ће наше пејзаже ускоро пресецати противградне мреже у боји, како би и наши произвођачи што је могуће више контролисали догађаје у воћњацима. Које ће боје бити, зависи од воћне врсте и сорте која се гаји. До ових резултата дошло се на поднебљима која имају нешто другачију климу од наше, те нам тек предстоји много посла и учења. У шали кажем да је црвена најнезгоднија, јер нарушава пасторалне пејзаже, али ако се покаже делотоворном, мораћемо и њу да користимо – каже др Драган Радивојевић.
Искуства из иностранства говоре о томе да ове мреже могу да утичу на фотосинтезу и вегетативни раст. Ако су велике врућине, фотосинтеза у биљкама ће се смањити. Мрежа смањује температуре у воћњаку, па тако регулише фотосинтезу. У извесној мери може да утиче на заметање плодова на индиректан начин.
– Навешћу пример крушке где смо, по угледу на јабуку, користили црну противградну мрежу. Испоставило се да је родност много мања него ако се крушка гаји на отвореном. Знали смо да бела противградна мрежа може да поправи ову ситуацију, али она има краћи век, јер нема стабилизатор као црна. Код жуте противградне мреже уочено је да утиче на садржај суве материје, односно, на сласт плода – наводи Радивојевић.
Ове мреже се користе у Израелу, а све више и у Италији. Искуства говоре да би мрежа бисерне боје била оптимална, јер највише повећава количину дифузне светлости, позитивно утиче на крупноћу плода и смањује напад болести и штеточина.
