Dubai, veličanstveni grad na jugoistočnoj obali Persijskog zaliva i najveći grad Ujedinjenih Arapskih Emirata, može se pohvaliti brojnim znamenitostima i atrakcijama koje oduzimaju dah. Ovo je bila moja prva poseta ovom gradu i sada, kada su se slegli utisci, najbolja reč kojom ga mogu opisati je – magičan. Dubai vam omogućava da zakoračite u svet iz 1001 noći, osetite toplu privlačnost pustinje, okusite pikantne ukuse tradicionalnih arapskih jela, ali i uživate u modernoj arhitekturi višespratnica čija monumentalnost i gracioznost izazivaju divljenje. Međutim, ono što je meni najviše zapalo za oko kao turisti jeste uređenost zelenih površina, umeće pejzažnih arhitekti koji su učestvovali u njihovom stvaranju jeste za svaku pohvalu. Biljka koja se često javlja u vrtovima ovog bliskoistočnog grada na mene je ostavila snažan utisak. U pitanju je pustinjska ruža (Adenium obesum). Međutim, čarobna lepota ovog cveta nije rezervisana samo za pustinjske, egzotične krajeve, ona se uspešno kao sobna biljka može gajiti i kod nas. Jednostavnost gajenja čini je vrlo poželjnom sobnom biljkom – ako joj obezbedite puno toplote i svetlosti kao i adekvatno zalivanje, ona će vas dugi niz godina nagrađivati svojim prekrasnim cvetovima i krasiti vaš dom.
Pustinjska ruža je biljka jarkih cvetova različitih boja (bela, roza, crvena, purpurna) i zadebljalog stabla, karakteriše je bonsai izgled i mogućnost formiranja interesantnih oblika krošnje. Vodi poreklo iz pustinjskih krajeva severne i istočne Afrike, Arabijskog poluostrva i Južne Amerike. Ova biljka, koja pripada familiji oleandera, ima krupne cvetove čija veličina se kreće od 5 do 8 cm i oni ostaju otvoreni duži vremenski period – cveta od marta do septembra u više etapa. Ukoliko ste posadili pustinjsku ružu i obeshrabreni ste što nema cvetove, ne očajavajte – samo u idealnim uslovima pustinjska ruža će vas nagraditi svojim prekrasnim cvetovima odmah na početku, u većini slučajeva cveta tek nakon dve ili tri godine. Listovi se na pustinjskoj ruži javljaju samo tokom vegetacionog perioda, spiralnog su rasporeda i u vršnom su delu grana. Lepota pustinjske ruže raste sa godinama jer joj starost donosi debljanje i grananje stabla.
Pustinjskoj ruži odgovara supstrat za sukulentne biljke kao što je aloja vera, gotov supstrat možete kupiti u specijalizovanoj prodavnici ili ga sami pripremiti: 2/3 peska je potrebno pomešati sa 1/3 zemlje uz dodatak šljunka. Važno je da zemljište u koje se sadi pustinjska ruža bude pH vrednosti od 5,5 do 8, rastresito i ocedno, nikako teško. Obezbedite joj dobru drenažu na dnu saksije.
Presađivanje biljke se vrši samo onda kada je saksija mala i to u periodu pune vegetacije (maj, jun). Potrebno je izbegavati često presađivanje jer u tom slučaju biljke troše svu svoju energiju na razvoj korenovog sistema nauštrb cvetanja, te se u godini presađivanja pustinjske ruže može desiti da ona uopšte ne cveta. Mlade biljke se sade u dublje saksije a starije u pliće koje pospešuju bolje formiranje korena.
Kako je u pitanju pustinjska biljka, ne čudi njena osetljivost na niske temperature. Ukoliko je temperatura ispod 10 stepeni, pustinjska ruža će početi da odbacuje svoje listove. Ona može podneti ekstremno visoke temperature, do neverovatnih 49 stepeni, a pri višim temperaturama obustavlja svoje cvetanje i rast, sve dok temperature ne postanu niže. Optimalan raspon temperatura za rast i razvoj pustinjske ruže jeste od 25 do 35 stepeni, a tokom zimskih meseci joj valja obezbediti temperaturu od makar 18 stepeni.
Osim što je toploljubiva biljka, pustinjska ruža zahteva i dosta prirodne svetlosti i to od 6 do 8 sati dnevno. Ukoliko joj obezbedite veliku količinu svetlosti njeni cvetovi će biti jarkih boja i krupni. Najbolje ju je smestiti na dobro osunčanom prozoru, a ukoliko imate terasu, možete je izneti napolje tokom toplijeg dela godine. Ukoliko je stavite na polusenovitu poziciju, vaša pustinjska ruža će svejedno uspeti ali će imati manje cvetova i širiti se. Ipak, budite obazrivi, mlade biljke do godinu dana starosti je potrebno skloniti od direktne sunčeve svetlosti kako se ne bi pojavile ožegotine na stablu i listovima.
Prihrana pustinjske ruže se vrši tečnim đubrivom koje sadrži dosta fosfora, gvožđa i magnezijuma. Biljku je potrebno prihraniti na svake dve ili tri nedelje, sa kretanjem vegetacije. Da bi se sprečilo spaljivanje korena đubrivom, najbolje je pre prihrane navlažiti zemlju.
Kako je u pitanju biljka koja uspeva u pustinjskim krajevima, ona logično ne iziskuje puno vode. Odlikuje je izraženo stablo u kome se skladišti voda i po kome je dobila naziv obesum – debeo. Tokom zimskih meseci se zaliva na 10, dok se leti snabdeva vodom na 4 dana. Zalivanje pustinjske ruže se vrši u večernjim časovima samo kada je zemlja u potpunosti suva. Važno pravilo kod zalivanja: potrebno je da se ceo korenov sistem navlaži, zaliva se obilno i sa obe strane: i odozgo i odozdo. Ukoliko se zaliva samo odozgo, biljka će se samo navlažiti do pola saksije a donja polovina korena će ostati suva.
Ako primetite da se zemlja ne suši, tj. da zemlja u saksiji ostaje vlažna nekoliko dana, koren je verovatno počeo da trune. Potrebno je da, u tom slučaju, biljku izvadite iz saksije i dobro osmotrite koren – ukoliko primetite truljenje, trule delove korena je potrebno odstraniti oštrim nožem a preostali, zdravi deo korena zašititi fungicidom. Saksiju sa biljkom je nakon toga potrebno držati nekoliko dana na senovitom i toplom mestu.
Važno je napomenuti da je mlečno beli sok iz listova i stabla ove biljke otrovan te je treba držati van domašaja male dece i kućnih ljubimaca. Nakon što obavite poslove oko biljke dobro operite ruke, a tokom obavljanja istih najbolje je da nosite rukavice.
Važno je spomenuti i simboliku vezanu za ovu biljku. Ukoliko vam neko pokloni pustinjsku ružu znajte da vam želi sreću!
Tanja Prolić
