Породични расадник с осамдесетогодишњом традицијом калемљења винове лозе и производње садног материјала, произведе и купцима испоручи око 100.000 воћних и лозних садница годишње.
Због повећане тражње, производе око 30.000 садница дуња и саветују оне који имају дилему шта да производе, да размишљају о дуњи. У свету је нема довољно, даје и сокове, и џемове, слатко, компоте, и ракију, и свежа се једе, а лако се чува, не треба јој хладњача.
Под паролом ,,Здраво воће свако хоће“ расадник Милојевић у Љубави код Крушевца годишње, произведе и купцима испоручи око 100.000 воћних и лозних садница. Породица Милојевић дуже од 80 година бави се калемљењем винове лозе и производњом садног материјала, каже најмлађи представник породичног посла Никола Милојевић (30).
- Још пре Другог светског рата мој прадеда Вукоман и његов отац познавали су производњу садног материјала и калемљење винове лозе. То се некада продавало на пијацама. Оснивањем задруга 60-их година прошлог века почело се с извозом калемова на тржиште тадашњег Совјетског Савеза. Била је отворена калемарска школа код нас, па се и мој прадеда обучио и почео да производи веће количине. Уз деду Бранка и оца Мирољуба, и ја сам научио калемљење, а завршио сам и Високу пољопривредно-прехрамбену школу у Прокупљу. Свој расадник званично смо регистровали пре неколико година – каже Никола.
На око два хектара земље расадник производи саднице најтраженијих, али и неких ретких аутохтоних сорти воћа и винове лозе. Милојевићи производе саднице јабуке, крушке, шљиве, кајсије, брескве, нектарине, трешње, вишње, лешника, ораха, бадема, дуње, мушмуле, винове лозе, украсног воћа (киви, јапанска јабука каки, аронија, рибизла, купина, малина, дрен, зова, црна рибизла, смоква). Ту су и старе сорте воћа које су отпорније на болести и штеточине и не захтевају заштиту хемијским препаратима, као што је јабука петровача, будимка, колачара, кожара, шуматовка, крушка лубеничарка, јечменка, калуђерка, караманка, вишња марела и облачинска, трешња ђурђевка, виноградарска бресква, домаћа мушмула, домаћи орах.
Дуња хит последњих година
На питање шта је најтраженије, наш саговорник каже да се наше тржиште мало стихијски понаша. Генерално гледано, шљива чини 50 одсто производње. Углавном је то амерички стенлеј који иде за сушење, затим чачанска лепотица и чачанска родна које су ракијске сорте. Али, апсолутни хит последњих неколико година је свакако дуња.
– Дуње нема довољно у Србији и постиже екстра добру цену. Од ње се прави ракија која је тражена – каже Никола Милојевић.
Производња садница дуња обавља се у два типа калемљења.
– Прво је класично калемљење напољу, на њиви, у пролеће које се обавља на већ одшколованим подлогама које су једну годину биле у расаднику, класичним енглеским спајањем. Друго је собно калемљење у фебруару или марту на подлогу која се скида с матичних пањева. Подлога за дуњу, као и за крушку и мушмулу, селекционисана је француска ба29. Даје јако стабло са добрим кореном, доста је толерантна на кречна земљишта и даје добар пријем садница у расаднику – објашњава Никола.
Због повећане тражње Милојевићи годишње производе око 30.000 садница дуња. Никола сматра да они који имају дилему шта да производе, могу да размишљају о дуњи.
– У свету је нема довољно а то је воће које даје и сокове, и џемове, слатко, компоте, и ракију. И свежа се једе. Има широк спектар употребе. Лако се чува, не треба јој хладњача, коморе – каже овај млади расадничар.
Јабука и крушка стагнира, мушмула расте
У стагнацији је продаја садница јабуке и крушке.
– Јабука је до пре пет година била хит, али последње две године показале су да губимо тржиште јабука. Русија, где се раније извозило, засадила је своје воћњаке. Из наших расадника у Србији годишње се извезе милион садница у Русију – истиче Милојевић.
Егзотично воће се иначе не купује много, и то људи најчешће узимају за своје окућнице. Али, расте куповина мушмуле.
– Мислим да ће наредних година мушмула бити интересантна јер постоји све већа тражња за овим воћем. Некада се мушмула продавала од 30 до 50 комада годишње, а сада и по хиљаду комада. Људи су почели да озбиљне површине саде мушмулом – примећује Никола.
У расаднику садница највише посла има крајем сезоне, у новембру, када креће вађење, класирање, трапљење и продаја, као и почетком пролећа, када крене припрема за калемљење и сâмо калемљење.
Калеми цела породица, ангажују и друге
– Калемимо у марту и априлу на лицу места, у расаднику, јер се у фебруару завршава собно калемљење. Припремају се једногодишње подлоге које су једну годину школоване, значи посађено је мало дрвце, па се у пролеће калеми. Скраћује се десетак центиметара од земље и енглеским спајањем се калеми. Један калемарски пар, који чине калемар и везивач, дневно калеми око 2.000 садница. То траје десетак дана. Калемљење може да траје и по два месеца, јер се мало људи тиме бави. Многи од њих иду у околне земље, чак и Холандију и Русију. Калемарске дневнице су око 5 центи по калему, тако да добар калемар може да заради стотинак евра дневно, а у свету и до три пута више – објашњава Никола.
У породици Милојевић сви знају да калеме, Никола, његов брат Иван и отац Мирољуб, али како би брже завршили, ангажују и друге калемаре.
У расаднику су саднице интензивно гајене, заливане су, ђубрене, па је јача лисна маса. У новембру се лишће скида ручно, а после десетак дана, када се биљка смири, кад престану сокови, почиње вађење садница.
Једна од култура која захтева највише фаза у производњи је винова лоза.
Највише се тражи тамјаника
– Од припреме подлога и калем гранчица, до стратификације и на крају прпорења, то је процес од више од десетак операција које треба обавити да би се добио квалитетан и здрав калем винове лозе. Примењујемо потпуну агротехнику, као што је заливање, редовно ђубрење, култивирање, хемијска заштита. Лоза која је добро заштићена даје резултате, а то је квалитетна садница која ће у неком винограду трајати 40 или 50 година и давати род. Прпорење се ради у пролеће, око 1. маја, и најбоље би било да тада температура напољу буде око 20-ак степени, без киша. Проценат пријема је око 90 одсто, што је у расадничарској производњи лозних калемова добар резултат. До половине септембра се лоза наводњава, а затим креће зрење, лист враћа сокове и за око два месеца буде спреман за вађење – каже Никола Милојевић.
Милојевићи имају више од десет сорти винове лозе, како винске, тако и стоне.
- Међу винским доминирају домаће селекције вранац и смедеревка, као и бела и црна тамјаника. Имамо и француске сорте, као што су кабернеи. А што се тиче стоних сорти, ту су хамбург, кардинал, мускат италија, афус али. То су сорте грожђа које готово никада неће изаћи из производње код нас, јер их купци траже. Имамо и нове сорте – молдавија и бела ласта које су интересантне јер траже мање хемијске заштите па су популарне за хоби виноградаре. Осим што су квалитетне и укусне за јело, не захтевају превелик рад по питању заштите. Црна молдавија је отпорна, стиже крајем септембра, а може да се чува у гајбицама до децембра. То је моја омиљена сорта и имам је у свом винограду. Није међу траженијима, али има перспективу – наводи Никола.
Највише се тражи бела и црна тамјаника. Последњих десетак година ове домаће аутохтоне сорте доживеле су експанзију у винарству. Милојевићи годишње продају између 10.000 и 20.000 калемова.
– Све наше лозе су калемљене на подлози Кобер 5бб. Изузетно је јак корен, без проблема успева на свим песковитим, тешким, глинастим и слабо пропусним земљиштима. Све наше саднице могу да се саде и у сувом гајењу – каже Милојевић.
Овај млади расадничар од стоних сорти препоручује кардинал, мускат хамбург, афул али, мускат италија, и отпорне сорте белу ласту и молдавију. Од винских сорти препоручује ризлинг, смедеревку, вранац и прокупац, а од страних каберне, каберне франк, шардоне, рајнски или италијански ризлинг.
Коров, суша и штеточине главне сметње
Око производње садница има изузетно пуно посла и можда је то један од разлога што расадничарска производња није толико раширена у Србији. То је осетљив посао и тражи доста знања и искуства.
– Људи који желе да се аматерски баве производњом садница, кажу да су све урадили како треба, а када им не успе, питају се зашто. Да би садница била добра, треба задовољити неколико фактора. Прво, да нема корова, друго је наводњавање и треће хемијска заштита. Коров и суша не дозвољавају корену да расте, а штеточине као лисне ваши и гриње, смањују пораст саднице – објашњава Никола.
И поред тога што је посао тежак, Никола Милојевић наводи да се расадничарство исплати, јер са релативно мале површине може да се узме доста новца. По једној садници зарада је до 50 одсто, иако доста оде на радну снагу и ручни рад расадничара. Цене садница зависе од сорте и количине, па је тако садница дуње 200, а ораха 1.500 динара.
Јелена Лукић
Бугарске сорте потискују домаћу дуњу
У расаднику се гаје четири сорте дуње – лесковачка, врањска и две нове бугарске сорте – хемус и тријумф. Оне имају предиспозицију да су толерантне на ервинију, болест која је уништила дуње у Србији. Домаће сорте су нешто осетљивије на ту болест. Зато хемус и тријумф заузимају њихово место у гајењу дуња у Србији. Плод дуње бугарских сорти је крупан, жут, мирисан, има меку текстуру, сличну јабуци, па је добра и за конзумну употребу, а не само за прераду у сокове, џемове и ракију.
Зашто наши расадничари „беже“ у Босну
– Субвенције државе за саднице износе 5 до 6 динара по комаду. У свим околним земљама је десет пута више него код нас, али се добро што уопште дају. До пре неколико година расадничарска производња није била препозната као пољопривредна делатност и није било никаквих субвенција. Максимум субвенција је 600.000 динара. То је мало у односу на улагања. Зато доста људи из нашег краја сели производњу у Босну, где су повољније субвенције – наводи Никола Милојевић.
Стубаста јабука – украс који рађа
– Стубасте јабуке спадају у декоративно воће, али дају и плод. Популарне су јер су практичне за мале окућнице, на метар стају две саднице које за пет до шест година могу да роде и десетак килограма јабука по стаблу. Отпорне су на болести, лака је резидба. Јабука се код нас производи на три подлоге М9, М26 и М106. Стубасте форме калеме се на подлози М106, која даје јака стабла и не траже наводњавање и шпалире. Код других јабука обично комбинујемо М9 и М106. Код подлоге М106 стабла касније улазе у родност, од шесте године, али су доста бујнија и отпорнија на суше. Домаћи аспортиман је углавном на тој подлози. Код подлоге М9 стабла рађају од друге-треће године, али траже заливање, стубове и жицу – наводи Никола Милојевић.
