Пише: Јелена Лукић
Живојин Антић (45), произвођач љуте паприке и парадајза из Ћуприје, ове године произвео је нову сорту парадајза и дао јој име – џиновско срце, а један плод тежак је скоро два килограма. Добио га је укрштањем џиновског парадајза јабучара и воловског срца с класичним листом. Плодови, не само да су изузетно крупни, већ на једној плодовој грани роди најмање пет килограма, а на стабљици до 10 килограма. Антић је и до сада гајио четири сорте парадајза чији плод је тежак више од једног килограма.
До сада сам имао једну своју сорту – моравац, а сада сам направио и џиновско срце. Овај парадајз је добар за рану производњу јер добро рађа, а ако лисна маса потраје, рађаће до јесени. Толико ће да рађа и џиновски парадајз јабучар, који достиже тежину од 1,3 до 1,6 килограма. Још увек држим рекорд у производњи џиновског јабучара, јер не знам никога ко има крупније плодове – изјавио нам је Антић.
Домаће сорте боље од хибридних
Џиновски парадајз јабучар је аутохтона сорта. Семе је сачувала његова бака Милосава, и већ 40 година производи се у његовој породици. Биљке не прска хемијом, већ искључиво прави природне препарате од коприве и гавеза. Антић овај парадајз гаји за своје потребе, нешто продаје и поклања пријатељима, а углавном га узгаја као семенски материјал, јер ретко ко има сортно семе.
Имам 162 сорте парадајза, али мени су битне домаће сорте јер су најбоље. Када сам 2006. почео да радим парадајз, хибрид је био два динара, а ја сам продавао за 10 динара семенку домаћег парадајза. Ове године код мене је и даље иста цена, а семе хибрида, на пример пинк парадајза, сад је 18 динара – каже Живојин.
Пољопривредно газдинство Антић једино се у Поморавском округу бави узгојем необичних сорти поврћа, пре свега домаћих и аутохтоних сорти које су, како каже Живојин Антић, квалитетније од хибридних.
Домаћи јабучар има бројне квалитете: осим што је укусан, веома је родан и отпоран на болести. Никакво водотопиво ђубриво као прихрана није му потребно да би имао овакве плодове. Има доста суве масе за разлику од других сорти парадајза, сладак је и добро се љушти па је добар за зимницу – тврди Антић.
Купци плаћају квалитет и здравље
Иако је цена овог парадајза за 30 до 50 одсто виша у односу на хибридни парадајз, каже Антић, људи га купују, јер не жале да дају и више новца за квалитетан и здрав производ.
– Људи су коначно схватили, а то је дошло до изражаја за време епидемије, да морамо здраво да се хранимо да бисмо били здрави. Када крене увоз, производња је неисплатива, а кад радите органску производњу, купац је увек спреман да плати квалитет – истакао је Живојин.
Антић је познат у Србији и по узгоју љутих папричица, необичних сорти поврћа, али и лековитог биља.
На три ара, поред Велике Мораве, имам 262 сорте љутих паприка, на 3,6 ари 162 сорте парадајза, затим 42 сорте плавог патлиџана, имам мини кромпир љубичасте боје, а узгајам и лековито, зачинско биље и стевију – рекао је овај заљубљеник у повртарство и природу.
У послу Живојину помажу супруга Јасмина и деца Душан (21), Јован (19) и Теодора (13) који након обавеза у школи и на факултету, део свог слободног времена проводе у повртњацима и пластеницима породичног газдинства.
Нема много посла око лековитог биља
Нема много посла око лековитог биља, од радова само чупање корова, али и грејање биљке током фебруара, марта и априла. Једино је проблем што се чека три године да ехинацеа порасте. Када се извади корен ехинацее, нема више биљке, тако да сваке године садим нове биљке -казао је Антић.
Од лековитог биља тренутно узгаја Еhinaceu purpureu која ојачава имунитет и има антисептичко дејство, као и obeliu inflate која је добра за плућа.
– Већ пет година узгајам и лековито биље. Ehinacea purpurea је једна од најлековитијих биљака. Она долази с простора Северне Америке и код нас је мало људи производи. Коренов систем ехинацеје у трећој години продајем стручњацима који праве тинктуре за јачање имунитета. Ехинацеа се бере на јесен, када се надземни део осуши и све што вреди сиђе у корен. Тек се у трећој години вади корен и тада је лековит, користи се и надземни део, али је корен најбољи– рекао је Антић.
Ехинацеу гаји на четири ара, а лобелију на три ара.
Од лобелије се прави тинктура за чишћење плућа и за одвикавање од пушења, а добра је и против уједа инсеката и огреботина. Сеје се фебруара, а бере се јула или августа. Лековито биље уопште не прскам чак ни копривом. Не поливам, нити је штитим, нити прихрањујем јер сматрам да се тада биљка потруди да из земље извуче оно што јој је потребно и тада је лековита – објашњава Антић.
Иначе, килограм корена овог лековитог биља кошта 3.500 динара.
