У давна времена орах је сађен и остављан на милост и немилост временским приликама или неприликама. Он је опстајао, давао род, гранао се немилице, растући до неслућених размера. Није нам сметало, тај хлад који је пружао био је понекад једино уточиште у току летњих жега. Данас, међутим, орах је много више и потребно му је, као и сваком другом коштуњавом плоду, посветити времена и пажње.
Веома важна, али понекад запостављена агротехничка мера, по речима стручњака, је резидба ораха. Ова мера је потребада би се формирао узгојни облик, а каснијео обновило родно дрво, односно регулисала родност и принос. Да би резидба ораха била лакша, потребно је знати основне карактеристике сорти које су у засаду. Према месту формирања родних елемената, све сорте и селекције подељене су на сорте тзв. терминалне (шампион, срем, тиса и јупитер) и латералне родности (расна, сава).
Код терминалних котласта круна
У већини засада у којима се гаје сорте терминалне родности узгојни облик је котласта круна. Формирање почиње у првој години после садње. Саднице се увек прекраћују у пролеће, крајем марта или почетком априла, без обзира на то да ли су сађене у јесен или пролеће. Висина прекраћивања зависи од тога колико ће бити високо дебло. У савременом узгоју ораха оптималном се сматра висина 150–180 центиметара.
Приликом формирања котласте круне може се оставити четири, изузетно пет грана које заједно треба да су распоређене у кругу од 360 степени. У условима када их има више, угао је мањи. Том приликом води се рачуна да на тако малом одстојању једна грана не буде изнад друге. Вертикално растојање између рамених грана треба да буде 10–15 центиметара. То се постиже и мерама зелене резидбе. У периоду када прође опасност од позних пролећних мразева, односно када су младари дуги неколико центиметара, или су пупољци тек набубрели (пре листања), зеленом резидбом ваља уклонити пупољке или младаре који би могли бити конкуренти раменим гранама. Овом мером храна се усмерава у преостале, односно младаре који су изабрани за будуће рамене гране.
Младаре испод одабраних за рамене гране не уклањати
Младаре који су се развили испод оних одабраних за рамене гране не треба уклањати. Остављају се да би саднице у првој години имале што већу лисну површину. С обзиром на то да су по положају нижи, имаће слабији развој и неће бити конкуренција раменим гранама. Према наводима стручњака, ове гране остају обично две године, а чак и роде. Уклањају се резидбом у пролеће, у марту или почетком априла.
Током прве године орах испољава слаб пораст, па се у пролеће друге године рамене гране не прекраћују. Током вегетације препоручује се резидба на зелено. Она подразумева уклањање бочних младара који избијају у условима када је дошло до измрзавања вршних пупољака на леторастима или тек кренулих младара. У другој години леторасти ораха често достижу дужину од 15 па и више центиметара. Њихово гранање ће бити боље ако се прекрате. Пораст летораста биће добар и наредних година ако се благовремено и квалитетно ураде све неопходне агротехничке мере. Ради бољег гранања, и они се у пролеће прекраћују за четвртину или трећину дужине. Наставља се и зелена резидба која подразумева уклањање младара који се развијају на непотребном месту. Ову меру треба применити благовремено, односно што раније да се храна не би трошила за пораст младара који ће бити уклоњени.
Латерални побољшана пирамида
Сорте ораха које имају тзв. Латералну родност захтевају други узгојни облик. Најчешће се формира побољшана пирамида. У пролеће, саднице се прекраћују на висину од 180 центиметара. Уколико су ниже, стручњаци препоручују да се прве године скрате на 40 центиметара изнад калема, а потом у току вегетације, најчешће средином августа, пинцирају на висину од 180 центиметара. Ваља уклонити и младаре који су се развили на висини до једног метра.
Опрез приликом прављења пресека већег пречника
Прекраћивање летораста за четвртину примењује се од друге вегетације и ради се сваке године. На тај начин се зауставља пораст и потенцира развој латералних пупољака. Приликом прављења пресека, посебно оних који су већег пречника, треба бити обазрив. Препоручује се да се остављају патрљци дужи не десет центиметара, а потом их ваља оставити да сокови излазе неколико дана. После тога патрљак се уклања до основе и пресек премаже калемарским воском.
Редовну резидбу захтевају и родна стабла ораха. У односу на друге воћне врсте, ова мера није тако интензивна. У условима када се она редовно примењује, умањује се огољавање доњих грана и премештање рода у вршне делове круне. За засаде који се налазе у пуном роду препоручује се уклањање грана које ометају проток ваздуха и светлости кроз круну. Овом мером смањује се и могућност инфекције разним гљивичним болестима.
Р.Д.Ј.
