Насловна РАТАРСТВО Род подбацио, улагања огромна, губици још већи

Род подбацио, улагања огромна, губици још већи

9438

Српске паоре задесила је још једна тешка година. У историји њиховог бављења пољопривредом, како причају, није било скупље ђубриво, нису више уложили у сетву и неће бити у већим губицима. Род јечма и пшенице је подбацио, цене на нашој берзи су ниске, те се питају да ли ће и како преживети и хоће ли имати за наредну сетву. Субвенције им на толике губитке и не значе пуно, а још и касне или нису ни исплаћене. Остаје само да се надају да ће се нешто променити. О проблемима са којима се тренутно суочава, за Добро јутро причао је Миша Вукић из Госпођинаца.

Добили смо оних девет хиљада субвенција, других девет се више нигде и не помиње, а неки нису још добили ни тих девет. Јако пуно људи није добило ни доплату за сунцокрет, за коју је било обећано да ће бити исплаћена до Нове године, а сад је крај јуна. Катастрофа је све – још на почетку разговора жали се Миша Вукић из Госпођинаца. Његов губитак ће ове године бити прилично висок, с озбиром на то да су приноси доста лошији због кише која је падала.

– У губитку сам на јечму око 150-200 евра по јутру. За цену још нисам сигуран, шушка се да ће бити око 16 динара. Просек је 3.700 кила по јутру по цени од 16 динара то је 59 200 динара, ‘ајде да заокружимо на 60 хиљада, а мене производња кошта око 90 хиљада динара, што је 30 хиљада динара губитка по јутру – губитак би био и већи да Миша нема своју механизацију и сопствену радну снагу.

– Имам сва своја радила, плаћам буквало нафту и то је то. Не рачунам свој рад и амортизацију механизације. Човек коме ја треба да посејем и пожањем, да рачунам само 8 хиљада за гориво колико ми треба, то је 82 хиљаде и да додате на услугу 20 хиљада, њега кошта 100 хиљада динара, што значи, ако нема машине, у губитку је 40 хиљада динара. Најједноставнија и најреалнија рачуница – ово је минус у коме су због јечма, шта ће бити са пшеницом још се не зна.

– Јуче смо нешто пробали, све је ситно, око 4,5 тона по јутру, али је улог чак и већи. Неких 7-8 хиљада већи улог по јутру, тако да не знам. Цену као и сваке године не знамо, крађа је огромна – како решити проблем, да буде добро свима велико је питање на које Миша има врло једноставан одговор.

– Да господа хоће мало да ускладе цене на нашој берзи са ценом на другим берзама, све би било ок. Не можете ви мени продавати најскупље ђубриво у историји у Србији и онда да вратите цену житарица. Катастрофа је – забринут је паор, јер су губици из претходних година велики, а сустигли су их и овогодишњи. Нека врста удруживања и самосталног изласка на тржиште житарица није могућа јер су паори презадужени у репроматеријалу.

– Мислим да једно 90% пољопривредника мора да преда робу јер је презадужено. Узимали су репроматеријал, а имали су две лоше године претходне, залиха нема, не да нема, него су потрошене унапред – а о том унапред не сме ни да се размишља.

– Питамо се, хоћемо ли преживети. Мени је на јечму губитак милион динара, ако не и више, и не могу да размишљам о следећој сетви, не знам цену, не знам род, ништа не знам. Субвенције су најмањи проблем, само бих имао десет хиљада мање губитка, а то ми ништа не значи кад губим милион, да ли је милион или 900 хиљада динара. Хајде да будемо неки оптимисти на крају, али тешко је – закључио је Миша Вукић из Госпођинаца.

Зорица Драгојевић

Фото: Adobe stock