Насловна АРХИВА Род у рукама виноградара

Род у рукама виноградара

Пораст ластара и плодоношење винове лозе могуће је регулисати агротехничким мерама – зеленом резидбом, ђубрењем, наводњавањем, обрадом земљишта...

470
Фото: Pixabay

Родност је једна од најважнијих карактеристика сорти винове лозе. Упоређивање сорти у овом погледу могуће је само у истим условима и у истој години. За постизање што већих и сваке године приближно подједнаких приноса грожђа доброг квалитета корисно је познавати процесе образовања генеративних органа винове лозе и фактора који на њих утичу. На тај начин могу се створити повољнији услови за формирање већег броја родних окаца на ластарима, односно цветних зачетака у њиховим пупољцима, што представља први предуслов за постизање високих приноса.

Стварање зачетака цвасти и њихово диференцирање зависе од сорте, климатских услова, услова исхране, агротехничких мера, лозне подлоге, облика чокота итд. Килматски услови, углавном топлота, светлост и влага неопходни су за фотосинтезу. Они се мењају зависно од географске ширине, надморске висине, односно нису исти ни у истом месту сваке године, па се према томе стварају и више или мање повољни услови за диференцирање окаца. У пролеће и јесен су обично мање повољни услови него лети, па је и формирање окаца спорије. Повишена физиолошка влажност и слабија светлост у пролеће омогућавају првенствено пораст ластара, а мање диференцирање окаца.

Светлост утиче на ток свих фаза вегетације. У условима где је она повољнија развиће винове лозе ће се правилније одвијати. Бројним запажањима је утврђена директна зависност плодоношења винове лозе од степена осветљености. С обзиром на то да је при повољнијој сунчевој светлости интензивнија фотосинтетска активност листова, боље је и снабдевање чокота хранљивим материјама, а самим тим је и успешније диференцирање окаца и формирање већег броја зачетака цвасти. Из тих разлога повећава се и родност винове лозе. Код чокота засењених дрвећем, грађевинама или сличним објектима родност је мања. Када је осветљеност чокота веома мала развијају се ситни листови, чланци ластара се издужују, а ластари постају танки и жућкасте боје и на њима се не развијају нормално цвасти и гроздови, па ни родна окца. Издуживањем чланака ластара чокот тежи да својим деловима доспе до нормалне осветљености. У условима јаке засењености, нарочито у густом склопу, ластари збацују листове, а остају само они близу врхова до којих допире нешто светлости.

И поред тога што се сматра да је винова лоза релативно отпорна на сушу и да је боље подноси захваљујући дубоком продирању корена у земљиште, не треба запоставити чињеницу да у условима повољне влажности земљишта и ваздуха даје боље резултате. Често се наводи да је у савременом виноградарству обезбеђење довољне влажности је један од предуслова за високе и стабилне приносе. Стручњаци који су испитивали утицај наводњавања на винову лозу констатовали су повећање приноса. У години када је ова мера примењена повећање приноса је постигнуто углавном повећањем крупноће бобица и гроздова. Такође, род је био већи и наредне године, јер су створени повољнији услови за формирање већег броја зачетака цвасти у пупољцима.

Према наводима у литератури, велика влажност ваздуха неповољно утиче на стварање родних окаца, док сувљи ваздух са умереном влажношћу земљишта повећава концентрацију угљених хидрата у ћелијама, а тиме и родност окаца. Због тога је наводњавање винограда у сувим крајевима веома значајно за повећање приноса. Корисно је не само за текућу, него и за наредну годину, јер утиче на боље формирање и диференцирање окаца.

Фото: Pixabay

Стварање зачетака цвасти у пупољцима и степен њихове диференијације зависе и од интензитета пораста ластара. У повољним условима средине нормалан пораст ластара и број родних пупољака, као и број и величина цвасти у пупољцима су у позитивној корелацији. Овај однос постаје негативан у условима када је у време формирања и диференцирања окаца пораст ластара сувише интензиван и веома спор.

Пораст ластара и плодоношење могуће је регулисати агротехничким мерама. То су зелена резидба, ђубрење, наводњавање, обрада земљишта итд. Тако, на пример, одстрањивање неродних и непотребних ластара са чокота, затим њихово прекраћивање у току вегетације имају за циљ да се храна за пораст ластара искористи за формирање и диференцирање окаца. Корисно је и прихрањивање винограда пре и после цветања.

На формирање рода утичу лозне подлоге, али и облици чокота. Према наводима стручњака, запажено је да облици чокота са високим стаблом имају већи број цвасти у пупољцима него они са ниским стаблом. Ово се тумачи већом количином резервних хранљивих материја у чокотима са високим стаблом и бољим условима за координирање пораста ластара и плодоношење.

Заперци такође позитивно утичу на формирање зимских окаца и стварање зачетака цвасти у њиховим пупољцима. Нека испитивања су показала да је била већа родност зимских окаца када су на главним ластарима били заперци. Добри резултати су постигнути и онда када су заперци прекраћивани уз остављање четири до пет листова.

Стручњаци наводе да су заперци тзв. ластари другог реда, корисни за чокот. Њихови листови су млађи и имају већу фотосинтетску активност од старих листова на основним ластарима. Због тога се сматра да стварају веће количине органске материје и доприносе бољој диференцијацији и родности зимских окаца, исхрани гроздова и већем садржају шећера у грожђаном соку. Значај им је нарочито велик у другој половини вегетационог периода. Од средине лета, фотосинтетска активност њихових листова је знатно већа него активност доњих и средњих листова на главним ластарима. У годинама са појавом непогода значај заперака расте, јер се они користе за обнову вегетативног и родног потенцијала чокота оштећених мразом, градом и др.

С. Малиновић 

Добро јутро број 541 – Мај 2017.