Берба воћа у Средњобанатском округу досеже свој максимум. Због утицаја суше и временских (не)прилика, ово је година са доста осцилација како у приносу, тако и у квалитету плодова.
Сам почетак вегетације обележила је појава касних пролећних мразева, који су значајно умањили род кајсије за 70-90 одсто, трешње за 40 и шљиве за око 30 одсто. Честе појаве олујног ветра и града, додатно су ослабиле воћне засаде у врло осетљивој фенофази заметнутих плодића.
Уз стручне савете о примени корективне резидбе и одређеним хемијским третманима, спречена је озбиљнија инфекција биљака. Међутим, оштећени плодови никада се не могу потпуно регенерисати, они имају изузетно ниску тржишну вредност и практично постају само сировина за одређени вид прераде.
Дуг сушни период и недостатак влаге последњих месеци, доприносе убрзаном зрењу плодова. У таквим стресним условима долази до масовнијег одбацивања плодова посебно код коштичавих воћних врста. Забрињавајућа је ова појава код знатно отпорнијих воћних врста, ораха и леске.
Први плодови раних сорти трешања („кармен”, „грејс стар”) на тржиште су се појавили већ почетком јуна месеца, са нешто нижим приносима, али добрим квалитетом и уделом прве класе преко 80 одсто. Хладан талас у априлу, одложио је бербу јагоде за чак две-три недеље. С обзиром на смањену понуду овог воћа у једном тренутку цена се кретала и до 300 динара за килограм.
У претходних 4-5 година, нагло је порасло интресовање произвођача за подизањем засада облачинске вишње, која тренутно у нашем региону заузима површине од око 400 хектара. Разлог томе првенствено је стабилна цена и могућност обављања већине агротехничких мера механизовано са минималним ангажовањем сезонске радне снаге. У зависности од региона , ове године откупна цена прве класе вишње кретала се 60-70 динара, а друге 40-50 дин/кг.
Производњу кајсије, која се традиционално гаји у Војводини, још увек карактерише доста низак ниво технологије и нестабилни приноси. Водеће сорте у плантажним засадима су НС-4, НС-6, „новосадска родна”, „амброзија”, „цегледи бибор” и „роксана”.
Највећи део производње кајсије намењен је преради (џем, ракија) док се знатно мањи део користи као стона. Берба малине сада је у пуном јеку, а произвођачи су, као ретко кад, задовољни откупном ценом. За екстра класу цена малине на велико креће се 500-600 динара, док на мало достиже и до 800 дин/ кг. У индивидуалном сектору производња шљиве је углавном екстензивна уз минималну примену агро и помотехнике.
Карактеришу је сорте „стенли”, „чачанска родна”, „чачанска лепотица”, „чачански шећер”, претежно намењене преради.
За подизања нових засада произвођачима се саветује да они буду интензивнији, тј. формирани на слабо бујним подлогама, гушћег склопа садње, са обавезним системом за наводњавање. У првој декади августа произвођаче очекује и почетак бербе летњих сорти јабуке, за коју су припреме већ у току. У Војводини је ова производња базирана на старијем сортименту у коме је водећа сорта „ајдаред”, а поред ње заступљене су и „златни делишес”, „јонаголд”, „глостер”, „мутсу”, „грени смит” и друге.
Због застареле технологије производње, у хладњачама се среће врло неуједначен квалитет плодова. Међутим, у новоподигнутим густим засадима, све више се саде савременији клонови „златног делишеса”, „фуџија”, „гале”, „бребурна” и „црвеног делишеса” углавном на подлози М9 и спур клонови на М26. Већина ових засада опремљена је системима за наводњавање „кап по кап” са могућношћу фертиригације, противградним мрежама, па чак и антифрост системима.
Општи утисак је да ће приноси воћа ове године бити нижи од просечних за 30-40 одсто. Као баланс томе, произвођачи генерално могу бити задовољни ценама овогодишњег рода које су за поједине воћне врсте веће чак 50-70 одсто.
И даље је велик проблем недостатак складишних капацитета који би омогућили квалитетно чување плодова дужи временски период. Самим тим би се постигле знатно више цене на захтевном како домаћем, тако и иностраном тржишту.
Пише: Маја Мартинов, мастер воћарства, ПСС Зрењанин
Фото: Pixabay
