Ртањски чај, брезина, горска нана или мали врисак (Satureja montana L.) је трајни грм који нараста до 40 центиметара. Има снажан корен из којег избија много усправних и разгранатих огранака. Листови су насупрот једни другима у паровима, уски и ситни и скоро оштро зашиљени. Цветови су углавном беле боје, сакупљени у пазуху листова. Читава биљка је покривена врло кратким маљама и жлездама с етарским уљем, због чега ртањски чај има оштар, ароматичан мирис. Цвета од августа до новембра и важи за добру пчелињу пашу, јер цвета и онда када су многе биљке већ процветале. Пчелари врло добро знају за медоносност ове биљке, те за време њеног цветања они из унутрашњости у великом броју селе своје пчеле на њена станишта. Ртањски мед је као и чај веома познат и цењен.
Ова биљка настањује суве, топле и камените терене кречњачког подручја, а нарочито приморске крајеве. Бере се читава биљка пре или за време цветања (Herba saturejae), тако што се пожање до дрвенастог дела стабљике и суши се на сеновитом месту. Као осушен материјал много је траженији чист лист (Folia saturejae), који се добија тако што се читава осушена биљка омлати, а стабљика се одвоји од листова. Они се затим поново чисте ветрењем и решетањем. Ртањски чај не сме да се чупа с кореном из тла, јер се на тај начин огољује земљиште и уништава вегетација на кршу. Етарско уље (Oleum saturejae) добија се дестилацијом надземних делова биљке.
Лековитост ртањског чаја
Планински чај добар је за срце и крвне судове захваљујући влакнима која садржи. Она снижавају ЛДЛ холестерол који зачепљује поре и повишава крвни притисак. Благотворно делује на респираторне органе, у случајевима обичног кашља, упале бронхија и хроничне астме. Због садржаја фенола има антисептично и антифунгицидно дејство и користи се за третитање посекотина. Делотворан је и у случајевима убода пчела и оса. Уз помоћ витамина Ц бори се против упала, инфекција и уништава слободне радикале. Нарочито је делотворан у борби против ешерихије. Јача имунолошки систем и побољшава стање организма. Благотворно делује на целокупан систем за варење, од желуца до дебелог црева. Решава проблеме као што су надимање, цревни гасови, запаљење слузокоже, затвор, дијареја и многе друге. Захваљујући пиридоксину, ублажава стрес и нервозу. Поспешује избацивање течности из организма и тиме прочишћава крв и јетру, као и избацивање песка и камена из бубрега, а уклања и симптоме артритиса и реуме. Своја лековита својства исказује и у лечењу дијабетеса, јер смањује осећај глади и жеђи. Богат је витамином А, који спречава развој рака плућа и грла. Улепшава кожу и обезбеђује добар вид. Сматра се моћним афродизијаком, јер побољшава прокрвљеност урогениталних органа.
За припрему чаја узима се једна чајна кашичица суве биљке за једну шољицу, а чај се конзумира у гутљајима и без шећера. Исти поступак важи и за припремање чаја од чубра.
Чубар
Бресина, чобер, чубрика или чубрица (Satureja hortensis) је једногодишња биљка с изразито развијеним кореном. Стабљика нараста до 40 цм, углавном је грмолико разграната, с гранама које су одрвењене при дну. Листови си уски и затупљени. Цветови су на краткој дршци, чашица је звонаста, зелена или љубичаста, цветни венчић је љубичаст, ружичаст или бео, фино пахуљаст. Прашници једва прелазе преко венчића. Има мирис и укус као бибер, те се неретко употребљава као његова замена. Најчешће се користи приликом припреме варива и јела од кромпира и због карминативног деловања неизоставан је зачин у јелима од махунарки. Има важну примену и у биоузгоју – посађен уз махунарке појачава им укус и штити их од лисних вашију.
Цвета крајем јуна до почетка августа. Расте слободно у природи на каменитим и шјунковитим обронцима у источном Средоземљу. У средњој Европи узгаја се као зачинска биљка, али расте и као самоникла у близини поља, на железничким насипима и гробљима. Неопходна су му растресита земљишта, богата хранљивим састојцима. Потребна му је и топлота, те су осунчани положаји најприкладни за узгој. Изразито је осетљив на мраз. Током суше обилно се залива, али само водом чија је температура једнака температури ваздуха.
Употребљава се читава биљка (Herba saturejae или Herba cunilae sativae) или листови (Folia saturajeae). Бере се два пута. Најбоља биљка као зачин и за лековите сврхе је она која је убрана непосредно пре цветања, док се друга берба може обавити у пуном цвету. Приликом бербе за кућне потребе, биљка се одреже изнад земље, повеже у снопиће и суши у сеновитом и прозрачном простору (таван). Потпуно осушена биљка, осим дебелих одрвенелих делова стабљике, фино се изреже и спрема у стаклене посуде, непропусне за ваздух и светло.
Лековита својства чубра
Још од античких времена важио је за лековиту биљку. Стари Римљани и Грци сматрали су да је чубар афродизијак.
Углавном се употребљава као карминатив, за ублажавање цревних и желудачних грчева и као средство за ублажавање надражаја на повраћање. Благотворно делује на рад јетре и жучи. Употребљава се и као експекторанс и средство за ублажавање менструалних тегоба. Доказано је да његово уље инхибира раст Candide albicans. Садржи карвакрол, цимол, фенол, беланчевине, масти и угљене хидрате. Ефикасан је и у случају шећерне болести, јер се конзумирањем чаја знатно смањује јак осећај жеђи који је уобичајен за ову болест. Успешно се примењује и као чај против цревних глиста. Неповољне последице које проистичу после конзумирања бибера, као нпр. пренадраженост слузнице црева и осећај жеђи, не појављују се приликом конзумирања чубра.
М. Волчевић
Добро јутро број 544 – Август 2017.
