Ружа је цвет над цветовима. Иза свог имена крије авантуру дугу неколико милиона година. Ту је пре нас. Верује се да је старија од до сада најстаријег пронађеног фосила у Кини, старог око 35 до 40 милиона године. Цвет је о којем се највише прича, о којем се све зна, а и даље неухватљив, цвет који се заједно с људима и светом мењао и развијао.
Данас постоји преко 30.000 врста ружа. Избор је велики и свако, па чак и највећи пробирљивац, има своју омиљену ружу. За љубитеље традиције и старих времена, ту су старе, носталгичне, енглеске руже, а за љубитеље модерног духа, ту су и неке најновије селекције које се одликују чистотом боје и савршенством облика. Поред склоности и укуса, у избору сорте пресудна je и дужина трајања резаног цвета, мирис, дужина дршке цвета, број цветова у букету код полианти, бујност и многе друге особине. И зато желимо да вас укратко упознамо с основним групама и сортиментом, у смислу трајности, лепоте и квалитета, пред нову сезону, тако да можете да одаберете и да уживате у лепоти своје руже или новог ружичњака.
Чајевке, чајно-хибридне руже
Ове руже се сматрају најплеменитијим. Настале су сложеним укрштањима, а воде порекло од бурбонске руже, кинеске руже, руже са Блиског истока и европских ружа. Првобитно је њихов мирис подсећао на мирис кинеског чаја, по чему су добиле назив, а потом су њихове особине мењане даљим укрштањима с ружама као што су ремонтантне и пенетијанске. Ове руже непрекидно цветају од јуна до првих мразева. Одликују их крупни цветови разних боја и мириса. Првенствено служе за добијање резаног цвећа, али и као украс башта. Најпознатије сорте ове групе су: Ambasador (жуто-наранџаста), Bakarole (кадифа црвене боје и јаког мириса), Big Purple (гримизно-лила боје и јаког мириса), Blue Moon (светлоплаве боје и јаког мириса), Desiree (тамноружичаста), Olivia (сомот црвена), Gina Lollobrigida (златно жута), Ingrid Bergman (тамноцрвен), Vivaldi (нежно ружичаста), Golden Moniсa (златножута), Maria Callas (кармин црвена), Monica (бакарножута оивичена црвеном), Charles de Gaulle (јоргован плава, оштрог мириса), Nostalgie (крем бела), Paskali (бела), Mercedes (кармин црвена), Paris (циклама), Lady (нежноружичаста), Landora (лимун жута), и многе друге.
Полианте-хибриди или многоцветнице, флорибунде или букетуше
Добијене су укрштањем далекоисточне руже R. Multiflora с европским и блискоисточним ружама. Затим су даље укрштане са чајним и чајнохибридним ружама, при чему су добијене полианте-хибриди. Затим су и полианте-хибриди укрштане са чајно-хибридним ружама, при чему су створене флорибунде или букетуше. Ове руже обилно цветају у току целе године, и то у облику гроздова или букета. Оне јако лепо делују на отвореном простору, у парковима и на травњацима. Најпознатије сорте из ове групе су: Diana (интензивно жута, мирисна), La Paloma ’85 (чисто бела), Lili Marleen Suvenir – чајевка, Cynthia Brooke – хибридна чајевка Adelaided Orleans – пузавица (крв црвена), Red River (ватра црвена), Rumba (пламенонаранџаста), Samba (златножута до блештеће црвена), Nina Vaibel (тамноцрвена), Diadem (нежно ружичаста), La minuet (розе-бела), Mini yellow (тамножута).
Пењачице и пузавице
Настале су хибридизацијом R. Wichuriana и других ружа, као и укрштањем са R. Multiflora и другим природним пењачицама. Имају јако изражене избојке, 2 до 3 метра. Изданци се обично везују за неку подлогу, за ограде, перголе, стубове и слично. Веома су декоративне, и углавном цветају целе сезоне. У најпознатије сорте спадају: Fontana (тамноцрвена), Don Juan (сомотасто тамноцрвена, баршунаста, с јаким мирисом), Santana (крв црвена), Lawinia (интензивно ружичаста, јаког мириса), Salita (оранж блистава), Simpathie (гримизноцрвена с ружичастом нијансом у средини цвета), Handel (крем бела са црвеним рубовима, лаганог мириса), Westerland (светлонаранџаста), Парада (нежно црвена).
Минијатурне или патуљасте руже
Малобројна група ружа у односу на остале. Добијене су од кинеске патуљасте руже. Жбунићи су висине до 25 цм и имају ситне цветове који покривају целу биљку у току читаве вегетације. Користе се за оивичавање стаза, али их најчешће можемо видети на балконима, где се гаје као саксијско цвеће. У најпознатије сорте спадају: Daniela (нежно розе), Cosette (чисто розе), Maidy (црвено бела), Orange Juwel (наранџаста), Teeny Weeny (ружичаста), Sneeprinsesse (бела), Cha Cha (црвена, споља жута), Blue Parade (лила розе), Bubikopf (тамноружичаста), White Gem (бела).
Грмолике руже
Овде спадају сорте које имају бујан раст и формирају широке жбунове висине 1,5 до 2 метра. Дуго цветају и веома су отпорне на болести, штеточине и хладноћу. Обично се саде као живе ограде, а најпознатије сорте су: Westerland (смеђе жута), Bonanca (жута, шатирана црвено), Ulmer Minster (крв црвена), Kordes Brilliant (ватрено оранж).
Покривачице тла
Новије руже које имају полегло стабло, тј. гране им пужу по тлу. Погодне су за жардињере, за падине, зидове. Две биљке покрију 1 метар квадратни. Најпознатије сорте су: Swany (снежнобела), The Fairy (ружичаста), Rotelfe (крв црвена), Sommerwind (ружичаста).
Носталгичне руже
Ове руже су све модерније у Европи. Подсећају на старинске енглеске сорте. Цвет им је пун и лоптаст, израженог мириса и присутан је током целе године. У најпознатије сорте спадају: Piano (светлоцрвена), Golden Tauer (благо крем до тамножута), Bidermaier Garden (бела са црвенкастом бојом), China Girl (лимун жута), Pastella (крем с розе преливом), Marie Antoinette (оранж, пријатног мириса), Red Berlin (тамноцрвена), Black Magic (тамноцрвена), Goldelse (бакарно оранж), Ashram (браон оранж), Red Haze (светлоцрвена), Hoby (пинк), Elfe (прљаво бели).
Стаблашице
Производња ових ружа траје пет година. За њихову производњу је, осим подлоге и племке, потребно поседовати и посредника. Могу бити каскадних форми, затим жалосних или висећих, али и у облику велике лопте или малог жбуна. Имају особине као и обичне руже, с тим што се могу садити у велике саксије или жардињере. Перспективне су и код нас је производња стаблашица тек у повоју.
Подсетник за орезивање
Ако нам временске прилике допусте, у фебруару можете орезати руже пузавице, за разлику од других врста ружа које се не орезују пре средине или чак краја априла, кад више нема јутарњих мразева. Постоји неколико принципа орезивања који се могу применити на све руже, а то су:
Уклонити све суве, оштећене или оболеле гране. Орезати изнад здравог пупољка или уклонити целу грану.
Уклонити слабе и танке гране. Оне највероватније неће произвести цветове, а одузимаће енергију цветоносним гранама.
Уклонити гране које се укрштају и које расту ка унутра, онемогућавајући продор светлости и ваздуха.
Алат који нам је потребан за овај посао су мале и велике оштре маказе и добре рукавице.
