– “Ружица” би требало у будућности да буде темељ и ослонац у брендирању Шумадије као туристичке и винске регије – каже Божидар Александровић, познати винар и зачетник обнове виноградарства у Тополи и Шумадији.
Вино поднебља не представља једног винара, већ читаву регију. По угледу на друге развијене винске регије у свету, које имају своја аутономна вина или такозвана вина поднебља, тако је и Шумадија изнедрила своје. Прва је регија у Србији која је произвела вино које је заштитни знак овог дела Србије, у којем је винарство пре 20 година доживело праву ренесансу, после деценијског, послератног таворења.
Оно што је за Италију “кјанти”, за Србију је “шумадијска ружица”. Винари из Шумадије су по први пут у својој историји покренули вишегодишњи студиозни пројекат прављења вина поднебља. Од бербе из 2016. направили су ново вино које представља читаву регију. Прва, специјална серија има ограничен број боца – тек хиљаду.
-Крајњи циљ нам је да се направи врхунско вино поднебља које ће бити препознатљиво у читавом свету. “Ружица” би требало у будућности да буде темељ и ослонац у брендирању Шумадије као туристичке и винске регије – каже Божидар Александровић, познати винар и зачетник обнове виноградарства у Тополи и Шумадији.
Једна технологија за све шумадијске винарије
Ново вино представља поднебље централне Србије и заједнички је резултат Удружења винара Шумадије и Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља из Крагујевца. Реч је о пројекту „МЕТРИС wине“ вредном 10 милиона динара, под називом „Јачање конкурентности произвођача вина из Шумадије“. Базна сорта вина регије је аутохтони “прокупац”, који се комбинује са интернационалним врстама.
-Да појасним још једном: “ружица” није ништа друго већ вино које представља поднебље. Упоредићу. Кад поменете Италију и вино, свима је прва асоцијација “кјанти”. Дакле, није у питању етикета једне винарије, већ ће свака винарија у Шумадији, а имамо их сада већ 19, моћи да прави ово вино – додаје Александровић.
Очекује се да ће купажа аутохтоног “прокупца” са “мерлоом” и “каберне совињоном” дати у крајњој верзији врхунско вино. Ако се покаже да је та комбинација добитна, онда ће такав сортни састав и технологија производње грожђа бити доступни свим члановима Удружења винара Шумадије.
-Сваки винар из овог краја који поштује строгу процедуру и технологију може на својим боцама “ружице” да стави ознаку регије. Такво вино има и ознаку заштићеног географског порекла. У свету су такви потези удружених винара већ дали резултате. Не видим разлог да код нас то не успе – каже Божидар Александровић.
Пројекат „МЕТРИС wине“ започет је пре четири године. Реч је о дугорочном пројекту који би требало да подржи вински сектор у Шумадији, а састоји се од четири сегмента. Први сегмент се односио на професионализацију Удружења винара Шумадије, а други је била набавка лабораторије за контролу узорака која је смештена у Краљевој винарији у Тополи.
Интересантно је да је управо у винарији, чију је градњу започео краљ Петар Први Карађорђевић, и у просторијама где је пре Другог светског рата немачки технолог и енолог Ото Кабеј стварао вина краља Александра Карађорђевића на Опленцу, скоро 70 година касније поново прорадила лабораторија. Лабораторија Краљевске винарије, у којој је Кабеј стварао надалеко позната вина, која су се служила широм европских дворова и престижних хотела, у оно време била је увезена из Немачке и Француске. Данашња је добијена захваљујући заједничком пројекту Удружењу винара Шумадије и Регионалне агенције за економски развој из Крагујевца, уз помоћ новца Швајцарске агенције за развој.
Трећи сегмент овог важног пројекта за Шумадију био је прављење вина поднебља, а последњи промоција и продаја “шумадијске ружице” као репрезента читаве регије. Разлог због кога је започет цео пројекат је тражња глобалних купаца за специфичним производима.
– Код вина су то укус и мирис земље, клима, ваздух поднебља у коме настаје – каже Ненад Поповић, директор Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља.
Ово вино израђено је на основу елабората, а технологија производње је заштићена.
– Сваки винар из нашег удружења, ако жели да производи “шумадијску ружицу”, мораће да је производи по заштићеној технологији. Први степеник у томе је да има одговарајући виноград са “прокупцем”, аутохтоном сортом грожђа. Сортни састав овог вина је 85 одсто “прокупца”, 10 одсто “мерлоа” и пет одсто “кабернеа”. Лабораторија ће давати завршну реч да ли је поштована процедура – каже Вељко Ђорђевић, технолог Удружења винара Шумадије.
Експериментални хектар “прокупца”
Драган Рељић, управник Задужбине Карађорђевића на Опленцу, који се брине и о Краљевој винарији, иначе активној чланици Удружења винара Шумадије, каже да је на Опленцу засађен експериментални хектар “прокупца”, и то са јасним циљем.
– На тој парцели у Краљевим виноградима покушавамо да изолујемо старе клонове “прокупца”, који ће бити карактеристични за нашу “ружицу”. Иначе, ово је први пут да Србија има своје вино поднебља и круна је винарства нашег краја чији корени сежу далеко у прошлост. Вина са Опленца су била позната и славна широм Европе. На сву срећу, последњих 20 година дошло је до праве ренесансе виноградарства у нашем крају, а вина појединих наших чланица сада се пију од Америке до Јапана и Кине и освајају златне медаље на престижним такмичењима – каже Рељић.
“Шумадијска ружица” је, после четири године стрпљивог рада, рођена и промовисана. Шумадијским винарима сада предстоји да што више саде “прокупац”, јер ће само из својих винограда на подручју регије моћи да праве аутономно вино. Већина већ увелико гаји прве хектаре засађене “прокупцем”, који ће у купажи са две интернационалне, одрасле под овдашњим сунцем и на овдашњој земљи, унети у боцу све мирисе и укусе Шумадије.
Б.Н.
Добро јутро број 569 – Септембар 2019.
