Кајсија је једна од најосетљивијих воћних врста на зимске и пролећне мразеве у цветању и прецветавању. Упркос тој чињеници, видимо доста засада кајсије у равничарским деловима Војводине, што је ризично и неоправдано.
Нове плантаже треба подизати у одговарајућим агроеколошким условима, никако на надморским висинама испод 170 метара. Фрушка гора и Подунавље позказали су се као најбољи региони за производњу кајсије.
Кајсија заузима око 5.800 хектара наших воћњака, што Србију позиционира на осмо место у Европи по површинама под овом воћном врстом. Међутим, с приносом од око седам тона по хектару падамо на тринаесто место, а производња кајсије нам из године у годину доживљава велике осцилације. Зашто?
Варирање производње условљено је већим бројем фактора. Најчешће је реч о утицају ниских зимских температура и позних пролећних мразева, о појави изненадног сушења кајсије због напада монилије и бактерија, изостанку наводњавања, погрешном избору сортимента и неповољним агроеколошким условима за производњу кајсије. Ако додамо и сушење стабала услед апоплексије, која демотивише воћаре у опредељењу за гајење ове воћне врсте, долазимо до одговора на питање зашто је кајсија дефицитарна воћна врста у Србији.
Како продужити век стаблима и …
Поред брескве, кајсија је једна од најосетљивијих воћних врста на ниске температуре, на зимске и пролећне мразеве у цветању и прецветавању. Упркос тој чињеници, видимо доста засада кајсије у равничарским деловима Војводине, што је ризично и неоправдано. Ипак, кајсија се највише гаји у Подунављу и околини Чачка. Посматрано по општинама, далеко највеће површине под кајсијама налазе се у Гроцкој, затим у Чачку, Смедереву, Зрењанину и Суботици. Добро је што у последње време ничу нове плантаже на Фрушкој гори и поред Дунава, јер су то рејони погодни за производњу кајсије.
Унапређење производње кајсије требало би да почива на ограничавању производње кајсије у одговарајућим агроеколошким условима, на коришћењу безвирусног садног материјала, комбиновању сорти у засадима, као и на интензивнијој технологији гајења која подразумева обавезну примену наводњавања, зелене резидбе и заштите од измрзавања.
… отклонити ризике у производњи
Ове године имали смо прилику да анализирамо утицај великих температурних осцилација на крају зиме и на почетку пролећа на кајсију. Високе температуре у јануару и фебруару, а поготово у другој декади марта, утицале су на бржи развој генеративних пупољака код воћних врста које раније цветају. Кајсија се налазила у фенофазама цветања и прецветавања које су најосетљивије на мразеве. Страдале су воћке у равници, али, пошто се радило о фронталном хладном таласу, измрзле су и кајсије на већим надморским висинама, иако су те штете мање.
У воћњацима на Римским Шанчевима, на пример, све сорте су измрзле: НС–4, Новосадска родна, Новосадска касноцветна, СК-3 Буда. Једино је код НС-6 и СК-1 констатовано око 10 одсто здравих пупољака. На другом локалитету, на већој надморској висини у Малој Ремети, највећу отпорност показале су сорте Буда (измрзло само 6,25 одсто) и селекција СК-1 (14,28 %). Аурора је измрзла 20,58%, НС-4 28,57% и Новосадска родна 48%. Ови подаци говоре о томе да је, поред избора локалитета, за производњу кајсије веома важан избор сортимента. У засадима кајсије најбоље су комбинације раноцветних с касноцветним сортама. У Ремети су раноцветне сорте Буда и СК-1 имале крупније плодиће, отпорније на ниске температуре, док је Новосадска родна била у најосетљивијој фенофази прецветавања и највише је страдала. На свим локалитетима у Војводине, иначе, по отпорности су се издвојиле сорте СК-1 и Роксана.
Да би отклонили ризике и да би имали већу и квалитетнију производњу кајсије, приликом подизања нових засада воћари треба да се држе следећих правила:
• Засаде кајсије подизати у одговарајућим агроеколошким условима, никако на надморским висинама испод 170м. Фрушкогорски и Подунавски регион су се показали као најбољи региони.
• У засаду треба да буде најмање четири сорте, и то бирати комбинацију раноцветних и позноцветних сорти.
• Увести наводњавање с фертиригацијом као обавезну агротехничку меру.
• Подизати интензивне засаде на вегетативним подлогама и с противградним мрежама, или употребљавати саднице с интерподлогама – стенлеј, чачанска лепотица, белошљива и црни трн.
• Редовно ђубрење, поготову калијумом.
• Мора се спроводити добра заштита против болести и штеточина.
• Зелена резидба за продужење цветања.
• Користити сертификовани садни материал.
Joш без праве подлоге
За кајсију још није изабрана права подлога. Најчешће се користе генеративне подлоге, и то углавном сејанци џанарике (Prunus cerasifera L.). Међутим, она није најбоље решење, јер су воћке, калемљене на њој, бујне, у јесен касније завршавају вегетацију, а у пролеће раније почиње кретање сокова и зато врло често страдају од мразева. Кајсија на џанарики доста страда од апоплексије и плодови су ситнији.
Ови недостаци се у последње време веома успешно отклањају посредницима, тј. неким сортама шљива (пожегача, стенлеј, чачанска лепотица, крупна зелена ренклода итд). Истраживања су показала да различите сорте дају различите резултате на појединим посредницима. Прво се на џанарики при земљи калеме наведене сорте шљива, а онда се на 100 до 120цм од земље калеме сорте кајсије. Ово је сада у неким расадницима најчешћи начин производње садница кајсије, познат као калемљење на високо или у круни. Према досадашњим истраживањима, као најбоља генеративна подлога за кајсију показала се белошљива, посебно за песковита земљишта. За производњу сејанаца најбоље је користити семе с типова белошљиве који имају крупне плодове, код којих се месо лако одваја од коштице и који сазревају крајем јула. Кајсија, калемљена на овој подлози, далеко мање страда од апоплексије, обилније рађа, а плодови су крупнији и квалитетнији него на осталим подлогама. Посебно су добри резултати ако се кајсија калеми на 80 до 100цм од земље. Поред ових генеративних подлога, користи се и домаћа кајсија ситног плода (зерделија) за песковита земљишта, и бадем за топлије крајеве и сувља земљишта, a на плоднијим земљиштима и виноградарска бресква. У последње време чине се покушаји да се црни трн искористи као посредник за производњу садница кајсије за густе засаде. Од вегетативних подлога за калемљење кајсије долазе у обзир Рубира и Торинел, од средње бујних Истхара, Вавит и Франко. Торинел и Истхара показале су се као изузетно добре у нашим условима за густе засаде, односно, за интензивирање производње кајсије.
Три резидбе за добар род
Док се код других воћних врста резидба изводи у периоду мировања воћака, код кајсије она се изводи у периоду вегетације. Ране које се стварају приликом резидбе у периоду вегетације лакше зарастају и мање су подложне нападима разних патогена, него ако се та резидба обави у току зиме. Често су подељена мишљења међу стручњацима и произвођачима да ли кајсију орезивати или не. Утврђено је да, уколико се изврши правилна резидба кајсије, уз редовну примену осталих агротехничких мера (заштита, исхрана, наводњавање), може се знатно утицати на повећање родности и рентабилности гајења кајсије. Предлаже се резидба кајсије у три наврата.
Пролећна резидба. Изводи се у периоду кретања вегетације до почетка цветања. Овом резидбом избацују се скелетне гране које се укрштају, загушују круну, поломљене и које сметају при обради механизацијом. Количина одбачених грана не би требало да буде преко 15%. Циљ ове резидбе јесте подмлађивање родне површине круне и просветљавање круне. Уколико су одстрањиване дебље гране, пресеке треба дезинфиковати и премазати калем воском.
Летња резидба. Изводи се крајем маја или у првој декади јуна, што зависи од кретања вегетације у тој години, климатских прилика, сорте и подлоге. Овом резидбом обавља се прекраћивање избилих младара за трећину или половину. На тако прекраћеним младарима са стране избије неколико мешовитих превремених младара. Овом летњом резидбом добија се већи број цветних пупољака у круни, њихова већа отпорност на ниске температуре у току зиме и одлагање фенофазе цветања за 3–7 дана. На стаблима где је урађена оваква резидба интервал цветања је знатно дужи, тако да се ризик од измрзавања свих цветова смањује. Младари који су нескраћени, развијају се у дужину и на њима се формира знатно мањи број цветних пупољака, а нешто већи број на другој зони мешовите родне гранчице.
Резидба после бербе. Изводи се обично у другој половини јула и првој половини августа. С овом резидбом не треба каснити, како би ране зарасле пре завршетка вегетације. У току ове резидбе одстрањују се поломљене и осушене гране, било да је сушење изазвано услед напада патогена или механичких повреда. Све одстрањене гране треба изнети из засада и спалити.
Треба напоменути да после сваке резидбе, како би се спречиле инфекције на резидбом створеним ранама, кајсије треба заштитити неким од препарата за гљивичне болести.
Проф. др З. Кесеровић
Добро јутро број 579. – Јул 2020.
