Садња кромпира на отвореном почела је од половине марта и траје најкасније до половине маја, у зависности од локалитета на ком се сади. У равничарским крајевима овај посао почео је половином марта, на подручју до 500 метара надморске висине садња се обавља половином априла, а у деловима који се налазе изнад 1.000 метара надморске висине садња почиње око 1. маја па до половине тог месеца.
Пре саме садње у току јесени је потребно припремити земљиште.
– Предсетвена припрема захтева оруђа која растресају земљиште од 15 до 20 центиметара. Врло погодно оруђе за те намене су ротационе дрљаче и ротациона ситнилица, култиватори који растресају земљиште. Сетвени слој није потребно припремити као код сетве стрних жита или кукуруза, та постељица је много дубља и може да буде више груба. Уобичајено је да се саде кртоле величине од 28 до 55 милиметара, то је калибража за семенску фракцију. Она може да буде и раздвојена на 28-35, 35-55, количина кртола зависи управо од те фракције. Креће се од тоне и по до три тоне, у зависности од сорте и од тога да ли је рана производња, средње рана или касна. Обично у раној производњи се иде на гушћу садњу, ваде се недозреле кртоле – каже проф. др Зоран Броћић, редован професор на Пољопривредном факултету у Земуну.
Поступак садње је могућ на мањим површинама, ручно, отварањем бразде и кртоле се постављају на дно. Размак између редова је 70 центиметара, а препоруке су да он буде до 75 цм.
– Постоје такозване полуаутоматске садилице где радници у одређене отворе стављају кртоле и оне су јако погодне када је у питању наклијали кромпир, јер се мање оштећују клице. Садилица отвара бразду, положе кртолу и врши загртање кртоле тањирима или одређеним другим уређајем као што је загртач. Могуће је и локално полагање минералног ђубрива, као и инсектицида који је неопходан у заштити. У једном проходу се обавља више операција, а аутоматске садилице раде то исто само нису потребни радници за полагање, већ машина уз помоћ адекватних уређаја захвата кртоле, полаже их на растојање у реду које ми подесимо, то се креће од 30 до 35 центиметара зависно од сорте, а размак између редова је од 70 до 75 центиметара – каже он.
Садња зависи од температуре земљишта
Садња би требало да се одвија када температура земљишта достигне осам или више степени.
– Код кромпира је специфично да кртола има резервна окца и да долази до обнављања. Тај кромпир не треба пресађивати ако га ухвати мраз, већ сачекати. Он ће изгубити у брзини доспевања, али ће се активирати друга окца и он ће да клија поново. Дубина садње би требало да буде од седам до десет центиметара, у зависности од сорте, крупноће семена и типа земљишта. Код песковитијих земљишта практикује се дубља садња до десетак центиметара, а код мало тежих земљишта иде плића садња – појашњава проф. др Зоран Броћић.
Садилице у моменту садње направе мали банак троугластог пресека, тако да се уочавају редови.
– Тај банак има велику моћ упијања и задржавања влаге. Када причамо о огртању прати се стање кртола и када клица буде близу површине, или се чак појави један-два одсто никлих биљака, тада је моменат за огртање. Постоје посебне машине за формирање банка, који га праве у облику трапеза висине 25 центиметара и то сви напредни произвођачи примењују последњих година. Традиционална метода, која се раније користила, односи се на период када кромпир никне и биљке порасту до петнаестак до двадесет центиметара, онда се врши огртање – каже он.
У моменту садње примењују се превентивне мере, које се односе на заштиту кромпира од могућих болести и инфекција. Применом инсектицида спречава се појава жичара, који могу да направе штету на кртолама новог рода. Од других болести кромпир напада пламењача или кромпирова плесан. Први знаци болести могу се очекивати пред крај цветања или непосредно након цветања, што зависи од температура, броја кишних дана и количине падавина. Симптоми ове болести уочљиви су најпре на листовима, где се могу приметити сиво-смеђе пеге, док се са доње стране листова образује беличаста плеснива превлака коју чине мицелија и репродуктивни органи гљиве. Касније се ови симптоми шире и на саму стабљику кромпира. Сузбијање се спроводи комбиновањем агротехничких, механичких, физичких и биолошких мера које делују превентивно, као и употребом фунгицида.
Пише: Зорана Љубојев
Foto: AdobeStock
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
