Sadnja kruške

Pre dubokog oranja (na dubinu 40 do 50 cm) ili rigolovanja potrebno je uneti preporučenu količinu stajnjaka, fosfornih i kalijumovih mineralnih đubriva, da bi se ta hraniva izmešala po čitavoj dubini oranja (tamo gde će sledećih godina rasti korenovog mreža). Glavna masa korenovog sistema rasprostire se na dubini do 50 cm, što zavisi od plodnosti zemljišta i dubine propusnog sloja. Duboko oranje (ili rigolovanje) obavlja se leti (ako se planira jesenja ili prolećna sadnja voća) ili u jesen (planira li se prolećna sadnja). Rigolovanu površinu (pre označavanja sadnih mesta – kolčenja i sadnje) potrebno je istanjirati.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre same sadnje voćaka, neophodno je izvršiti još nekoliko operacija.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju izvodi se posle ravnanja terena. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10 do 15 mm i dužine oko 40 cm. Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcela.

Vreme sadnje

Sadnja se može obaviti tokom jeseni ili ranog proleća. Važno je da se ne sadi u smrznutu ni u previše vlažnu zemlju. Jesenjoj sadnji treba dati prednost, jer se posađene sadnice bolje primaju i u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje.

Kopanje jamića za sadnju

Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz markere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera. Ako se za sadnju koristi ravnjača, onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice, da bi se žile nesmetano smestile u jamić. Ako se sade sadnice kruške na okućnicama, onda širina rupe treba da bude od 80 do 100 cm, a dubina 60-70 cm.

Priprema sadnica pred sadnju

Priprema sadnica za jesenju sadnju izvodi se na dan sadnje. Sve oštećene i neispravne se odstranjuju. Na zdravim se skrate osnovne žile na dužinu 15 do 20 cm. Na pokidanim žilama obnavljaju se preseci do zdravog mesta. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi, jer su pravi preseci najmanji i najlakše zarastaju. Sadnice se moraju prevoziti do mesta sadnje u plastičnim kacama ili u prikolicama u kojima je stavljen najlon i nasuta voda čiji nivo treba da bude u visini korenovog sistema. Sadnice ne smeju dugo se držati na otvorenom pokraj iskopanih rupa, već odmah staviti korenov sistem u rupe, pogotovo u Vojvodni, gde često duvaju jaki vetrovi.

Način sadnje

Sadnja se obavlja na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Dubina sadnje se lako određuje po boji kore. Deo koji je bio u zemlji je svetliji od dela koji je bio iznad zemlje. Jedan radnik stavlja sadnicu u centar jamića, drži je u vertikalnom položaju i proverava da li je u istom pravcu s markerima. Ako se koristi ravnjača za sadnju, sadnica se postavlja u srednje ureze na ravnjači. Drugi radnik preko korena sadnice nabacuje rastresitu i umerno vlažnu zemlju. Zemlja se dobro nagazi, kako bi se istisnuo sav vazduh, a koren imao bolji prijem. Ponovo se dodaje nova zemlja i opet se dobro nagazi. Zatim se sadnica zalije i zatvori jamić. Posle sadnje potrebno je odmah uključiti sistem za zalivanje i zaliti sadnice sa 20 do 30 litara po sadnici, ili ako ne postoji sistem, zaliti vodom iz cisterne.

Rastojanje za sadnju

  Razmak između redova zavisi od bujnosti podloge i sorte, ali za savremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne treba da bude manji od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorti dovoljno 1,2 do 1,5 m.

Tabela 2. Rastojanje za krušku u zavisnosti od podloge i uzgojnog oblika, Keserović, 2022.