Баштенске живе ограде дугорочни су елементи у двориштима и због тога њихову садњу треба пажљиво планирати и правилно обавити. Рано пролеће један је од термина када би резнице требало посадити, и то пре почетка вегетације, уколико су оне голог корена или у бусену. Контејнерске саднице могу се садити преко целе године.
Пише: Биљана Ненковић
Резнице се саде једноредно, у канале ширине и дубине од 40 до 60 центиметара. Мера слободне процене је да простор за садњу буде 2 до 3 пута већи од бусена. Уколико се одлучите за садњу у два реда, резнице би требало ређати цик-цак методом, односно, наизменично. Да би се формирала густа баштенска ограда, потребно је набавити младе биљке, јер се оне брже прилагођавају новим условима.
Орезивање и заливање одмах после садње
Пре него што се ископа канал или јарак, његов правац би требало одредити затегнутим канапом. У канал се ставља прегорело стајско ђубриво, затим слој земље и тек потом се саде резнице. Уколико су резнице у бусену, требало би их 24 сата држати потопљене у води, додати преосталу земљу око бусена и добро је сабити. Надземни део биљке тада се ореже и биљка се залије. Да би влага дуже потрајала, у овој фази препоручљиво је малчирати околни простор.
– Већину листопадних и поједине зимзелене врсте треба скратити до трећине висине. Ова мера помоћи ће да жива ограда касније добије на бујности и да има јаче гранање. Крајем лета, у првој години након садње, бочне избојке треба скратити такође на трећину. Зимзелене и већину четинарских врста, након садње и првих неколико година, треба орезивати, али само бочне избојке. Вршни избојак оставља се да расте до жељене висине, па се тек онда орезује. У овом процесу треба бити вешт и не дозволити да жива ограда брзо достигне висину коју желите, јер ће тада доњи делови биљке, па и читаве ограде, остати проређени – каже Галина Ројевић, инжењер пејзажне архитектуре.
За формирање квалитетне живе ограде потребно је скоро 4 године. Уколико се одаберу спорорастуће врсте, потребно је и осам година. Да би имала своју функцију, ова ограда би увек требало да је шира при дну у односу на врх. Једино тако ће доњи делови добијати довољно светлости. Када је већ формирана, треба је орезивати два пута годишње, а слободнорастуће врсте једном годишње. Реч је о обликовању, како би се задржала форма.
Предност једноставном одржавању
Правилно формирана ограда има декоративну и практичну функцију. Она може физички да одваја или заклања простор. Међутим, она учествује и у стварању микроклиме, штити од ветра, прашине, апсорбује буку и непријатне мирисе.
Баштенска ограда може да се формира од једне или више врста биљака. За формирање шишаних живих ограда користе се зимзелени лишћари и четинари, а ређе листопадне врсте које се користе као цветне ограде. Њена висина може бити од пола метра, па до неколико метара. Може бити замена класичној зиданој огради или се може поставити паралелно с њом.
При избору резница пресудно је да оне буду једноставне за одржавање и гајење и да добро подносе орезивање.
– Примера ради, декоративна и практична комбинација за баштенску ограду јесу четинари плаве и зелене боје. Приликом избора врста треба водити рачуна о томе да расту уједначеном брзином. Најчешће се за живе ограде користе тује, пачемпреси и тисе. Разлог за избор четинарских врста је и могућност подизања високих живих зидова – додаје Ројевић.
